Izvor: Politika, 26.Avg.2014, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve dame u trci za predsednicu Brazila
Marina Silva, rodom iz Amazonije, zaštitnica prirode bez kompromisa, najveći je rival Dilmi Rusef na izborima petog oktobra
Kormilo Brazila će ostati u ženskim rukama posle predsedničkih izbora u oktobru. Pitanje je samo da li će na čelu najveće latinoameričke ekonomske sile ostati sadašnja predsednica Dilma Rusef ili će joj mesto preuzeti crna aktivistkinja iz Amazonije Marina Silva.
Dve žene, obe sa izrazitom levičarskom biografijom, skoro trideset >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina zajedno su se borile za prava siromašnih i potlačenih u Radničkoj partiji. Obe su svoja uverenja i političko iskustvo učvršćivale u radničkom sindikalnom pokretu, odakle je proizašao i Lula da Silva, bivši predsednik Brazila (2003–2011). Ali kad je Lula došao na vlast i postavio Dilmu Rusef za ministarku energetike, dok je Marini Silvi stavio poverio ministarstvo ekologije, došlo je do čarki i razmimoilaženja.
Za pet godina koliko je Marina Silva ostala u Lulinoj vladi, tempo uništavanja amazonskih šuma smanjio se za 60 odsto. Ali se Marina Silva sudarila sa moćnim lobijem industrijalaca i latifundista. Zamerila se i tadašnjoj ministarki energetike, današnjoj predsednici Dilmi Rusef. Pre šest godina napustila je i vladu i Radničku partiju i učlanila se u malu Zelenu stranku, odakle je ušla u predsedničku trku. Na opšte iznenađenje, uspela je da dobije 20 miliona glasova, tako da je Dilma Rusef morala da se za prvi predsednički mandat bori u drugom krugu.
Kandidaturu za ovogodišnje predsedničke izbore dobila je pod neobičnim spletom okolnosti. Učlanila se u Socijalističku partiju na čijem je čelu bio Eduardo Kampos, predsednički kandidat i glavni rival Dilme Rusef. Kamposov avion srušio se 13. avgusta, a samo proviđenje je htelo da Marina Silva u poslednjem trenutku ne pođe sa njim na predizborni miting. Socijalisti su potom za predsedničke izbore kandidovali Marinu Silvu. Sa Dilmom Rusef ona će se ogledati po drugi put.
Popularnost Rusefove i dalje je velika, uprkos velikim dugotrajnim demonstracijama zbog izgradnje preskupih stadiona za svetsko fudbalsko prvenstvo. Sadašnju predsednicu u ovom trenutku podržava 38 odsto Brazilaca, ali joj se zamera što se u Radničkoj partiji nisu još dovoljno raščistile korupcionaške afere.
Marinu Silvu sada podržava 21 odsto birača, ali se predviđa da će ta podrška početi brzo da raste i da bi ona mogla da ugrozi Dilmin drugi mandat. Poginuli Kampos imao je svega nešto više od deset odsto podrške.
Svoj životni moto Silva je preuzela od evangelističke crkve, kojoj pripada. Ona obećava da je mirna kao golubica, ali lukava kao zmija.
Narod je voli zbog njene nepotkupljivosti, intelektualci je podržavaju zbog uporne borbe za očuvanje Amazonije, žestokog protivljenja genetski modifikovanom semenju i hidroelektranama u najvećim šumama na planeti. Potekla je iz vrlo siromašne porodice skupljača kaučuka. Rasla je uz devetoro braće i sestara. Tek sa 16 godina, kada je uključena u program za opismenjavanje, naučila je da čita i piše, a kasnije je završila i fakultet.
Njena doktrina da se održivi razvoj može postići samo ukoliko se strogo vodi računa o očuvanju prirode donela joj je mnoga međunarodna priznanja. Časopis „Forin afers” uvrstio je u 50 najvećih mislilaca.
Ukoliko uspe da nadmaši Dilmu Rusef, biće to prva crna žena na čelu Brazila. I u tom smislu bi južnoamerički gigant mogao da stekne prednost nad SAD. Amerika još nije imala ženu, a Brazil crnog predsednika.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 26.08.2014.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
