Izvor: Blic, 24.Okt.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerikanci protiv jačanja uloge predsednika
Bez obzira na ishod predstojećih predsedničkih izbora, Amerikanci se generalno snažno protive davanju većih ovlašćenja šefu države na uštrb sudske vlasti i moći Kongresa, čak i ako bi to bilo opravdano potrebama ekonomije i jačanja nacionalne bezbednosti.
Istraživanje Nacionalnog ustavnog centra koje je rađeno za agenciju Asošijeted pres pokazalo je da ljudi imaju određeni strah prema prevelikom uticaju vlasti što je, kako tumače autori studije, dobrim delom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << posledica višegodišnje vladavine i politike predsednika Džordža Buša.
"Jasno je da postoji zabrinutost u vezi sa izvršnom vlašću i ravnotežom vlasti, koja se ispoljava na različite načine", kaže predsednik Nacionalnog ustavnog centra iz Filadelfije Džozef Torsela. Istraživanje je potvrdilo već duže vreme prisutni skepticizam prema jačanju predsedničkih funkcija što je, kako se ocenjuje, posledica aktuelnih dešavanja. Rejting predsednika Buša ali i Kongresa, pokazalo je istraživanje, na rekordno je niskom nivou.
Zanimljivo da je popularnost Kongresa čak na nižem nivou od popularnosti predsednika. Ako bi trebalo da se opredele, Amerikanci su spremniji da veća ovlašćenja daju predsedniku nego Kongresu.
Većina je ipak za očuvanje ravnoteže "svetog trojstva bez Boga", odnosno zakonodavne, sudske i izvršne vlasti. Dve trećine stanovnika SAD protivi se narušavanju tog balansa jačanjem uloge predsednika.
Kada je bilo postavljeno pitanje religijskih udruženja, velika većina ispitanika je rekla da Vlada treba da pomože te organizacije, posebno kada je u pitanju socijalna pomoć. Ta podrška, međutim, opada u slučaju kada verske organizacije kroz dobrotvorni rad i pomoć pokušavaju da promovišu i svoja verska ubeđenja.
Amerikanci su takođe gotovo izričito protiv oduzimanja privatne imovine, čak i kada bi za tako nešto bili adekvatno obeštećeni ili kada bi to otvorilo mogućnost stvaranja novih poslova u lokalnim zajednicama. Oni smatraju da je pravo na posedovanje privatne imovine, inače zagarantovano Ustavom, jednako važno kao i sloboda govora i slobodnog verskog izjašnjavanja.
Takozvani Peti amandman daje pravo vlasti da oduzme privatnu imovinu u izuzetnim slučajevima, uz obaveznu kompenzaciju.
Vrhovni sud je 2005. godine izglasao sa pet prema četiri da vlada ima pravo da oduzme imovinu, čak iako se vlasnici te imovine tome protive, ukoliko je to motivisano ekonomskim razvojem i javnim interesom.
Anketa Nacionalnog ustavnog centra sprovedena je na uzorku od 1.000 ispitanika širom SAD. Anketa je urađena telefonom, a mogućnost statističke greške je plus-minus 3,1 odsto, navodi se u izveštaju AP-a.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
