Izvor: B92, 12.Nov.2012, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah naših jači od zarade u Iraku
Beograd -- Srpskim građevinarima se već godinama nude poslovi u inostranstvu, posebno u ratom razrušenom Iraku.
Potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunuikacija Rasim Ljajić ovih dana se u Bagdadu dogovorio o potpisivanju sporazuma o ekonomsko-tehničkoj saradnji.
On se dogovorio s potpredsednicima Vlade Iraka Rošom Nurijem Šavaisom i Salehom al Mutlakom da do kraja ove godine u Irak dođe privredno-politička delegacija Srbije i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << utanači konkretne oblike saradnje u oblastima infrastrukture, energetike, poljoprivrede i trgovine.
Prema saopštenju Ministarstva trgovine i telekomunikacija, potpredsednici Vlade Iraka obavestili su Ljajića da je Iraku u narednom periodu potrebna izgradnja 2.000.000 stambenih jedinica, 5.000 škola, 40 savremenih bolnica i 7.000 kilometara novih puteva i da je učešće srpskih građevinskih kompanija u tim projektima dobrodošlo.
Predstavnici Iraka rekli su da je iračka vlada spremna da primi privrednike iz naše države na mesto gde su decenijama boravili i uspešno radili, dodao je ministar, rekavši da postoje različiti modaliteti zajedničkih ulaganja i zajedničkog nastupa srpskih i iračkih firmi na tržištu Iraka.
Irak je i ranije pozivao naše građevinare na obnovu ratom razorene zemlje, ali je poziv uglavnom nailazio na ćutanje – što zbog neorganizovanosti, što straha za vlastitu bezbednost, koju radnicima niko ne može garantovati.
Sekretar Udruženja građevinarstva u privrednoj komori Srbije Goran Rodić kaže da su i letos dobili poslovni poziv – i Komora, i više građevinskih kompanija, poput „Energoprojekta”, „Planuma”, „Puteva Užice”, „Ratka Mitrovića”, „Mostogradnje”, „Hidrotehnike”... koje su tamo prepoznatljive i veoma cenjene.
U Iraku je radilo na hiljade radnika iz svih republika bivše Jugoslavije, a u Bagdadu je bilo sedište više od 100 jugoslovenskih preduzeća. Srpska operativa je, po Rodićevim rečima, cenjena svuda pa nas danas zove i Libija, Alžir, Iran, otvoreni su pozivi iz Rusije, Kazahstana, Nemačke. Rodić kaže da u tim zemljama naša operativa ima ugovoreno oko dve milijarde evra poslova i mogli bismo mnogo više, ali naše firme ne mogu da obezbede garancije. U zemlji ne postroji banka koja bi ih podržala, a u inostranstvu su te garancije za njih skupe.
Irak nam je uputio ponudu i 2003, kada je Komora Srbije saopštila da je evidentirala blizu 30 domaćih firmi koje su zainteresovane za to da se uključe u radove na obnovi Iraka i da će srpske firme u Iraku nastupiti organizovano. Tada je najavljeno kako će u obnovi Iraka biti obavljeni poslovi vredni između 80 i 110 milijardi dolara, od kojih će polovina pripasti firmama iz SAD-a, a polovina kompanijama iz celog sveta.
Rodić kaže da Srbija poseduje kvalitetan kadar za kapitalne objekte u svetu koje bismo mogli raditi, ali sve je stvar pregovora države i stvaranja preduslova za veliki nastup, koji podrazumeva osnivanje razvojne banke koja će da prati garancijama našu operativu, reference koje su preduslov da se dobiju takvi poslovi na kojima se nastupa uglavnom kroz konzorcijume.
On ocenjuje da još uvek imamo zdravih firmi koje mogu s malim poboljšanjima naći radnu snagu za specifične poslove koji bi se tamo negde radili.
Pogledaj vesti o: Posao u inostranstvu, Rasim Ljajić
