Izvor: Politika, 04.Maj.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koje muke muče naše doktorande
Žele češće da viđaju svoje mentore, bolji materijalni status, veću mogućnost boravka u inostranstvu i redovne i kvalitetnije studije
Iako većina mladih naučnika ne vidi perspektivu u Srbiji, oni ipak ne bi napustili svoju zemlju. Oni koji bi otišli u inostranstvo, to bi uradili pre svega zato što su ovde slabe mogućnosti za posao, niske plate i loši uslovi za rad. Oni kažu da im više od polovine stipendije odlazi na školarinu, pa moraju da potraže dodatni posao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili da žive na teret roditelja. Svojim profesorima zameraju što se potpisuju na njihovim radovima iako nisu učestvovali u njihovoj izradi i kažu da je sujeta mentora velika prepreka njihovom usavršavanju.
Ovo su samo neki od odgovora mladih naučnika koji su učestvovali u redovnoj, godišnjoj anketi Udruženja studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije. Na pitanja je odgovaralo oko 600 doktoranada sa državnih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, ali i sa privatnih univerziteta „Union” i „Megatrend”.
– U odnosu na prethodnu anketu vidi se pomak, ali je on jako mali. Potrebna nam je ozbiljna reforma doktorskih studija. Ono čemu teži Evropa jeste da mladi naučnici budu prepoznati kao profesionalci, da budu zaposleni i da im ide penziono i zdravstveno osiguranje i ostale beneficije, da imaju neku sigurnost tokom istraživanja, a ne da sada neko doktorira u tridesetoj, a da nema ni dan radnog staža – kaže za naš list Slobodan Radičev, sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i predsednik udruženja.
On je nedavno napunio 30 godina, pre dve nedelje je postao otac. Kaže i da većina doktoranada ima problem da zasnuje porodicu ne samo zbog finansijske neizvesnosti već i zato što država nema sistem podrške porodici tokom mobilnosti mladog naučnika. Taj problem je, po njegovim rečima, rešila jedino Norveška.
Radičev je upravo izabran i za predsednika EURODOC-a, evropskog udruženja koje okuplja više od milion i po mladih istraživača, što je prvi put da je na ovu funkciju izabran neko ko dolazi iz zemlje koja nije član EU.
– Iste muke muče i doktoranda u Srbiji i kolegu u Španiji ili Nemačkoj, samo su naše muke mnogo veće. Najbolja situacija je u nordijskim i zemljama Beneluksa. Kod nas je problem i to što mladi istraživači nemaju mogućnosti odlaska u inostranstvo i na međunarodne skupove, a problem su i „nevidljivi” mentori – kaže naš sagovornik i dodaje da su mladi istraživači preopterećeni, jer uz sve drže i vežbe, predavanja, bave se administracijom.
Prema nekim podacima, na doktorskim studijama u Srbiji trenutno je oko 5.000 akademaca (oko 300 na privatnim univerzitetima), a najviše u oblasti tehničko-tehnoloških (35 odsto) i društveno-humanističkih nauka (29 odsto).
Evo kako po njihovim odgovorima izgledaju doktorske studije u Srbiji: 63 odsto smatra da predavanja koja pohađaju nisu na dovoljno visokom nivou, a 57 odsto priznaje da se nastava ne održava redovno. Nastavni kadar, po njihovom mišljenju, jeste zainteresovan za kvalitet doktorskih studija, a zadovoljni su i pristupom stručnoj literaturi.
Međutim, na pitanje „Kako ocenjujete uslove za vaš istraživački rad”, 84 odsto ispitanika je odgovorilo da su oni osrednji ili loši. Sa mentorom se 30 odsto sastaje ređe od jednom mesečno, svaki dan samo 17 odsto, a dva, tri puta mesečno – 13 odsto njih.
Za školovanje na godišnjem nivou većina izdvaja između 100.000 i 200.000 dinara, a 12 odsto plaća i više od toga. Većina tokom studija nije primala stipendije.
Iako velika većina mladih naučnika smatra veoma bitnim studijski boravak u inostranstvu i učešće na međunarodnim skupovima i seminarima, manje od polovine njih je imalo i iskoristilo tu šansu. Samo 17 odsto njih je učestvovalo ili učestvuje u nekom naučnom međunarodnom projektu, a nešto je bolja situacija kod objavljivanja radova u međunarodnim časopisima (49 odsto). U proseku, svaki student je objavio pet radova.
Na pitanje šta bi poboljšalo kvalitet nastave na doktorskim studijama, 57 odsto je reklo – odnos sa mentorom, 53 procenata – bolji materijalni status, veća mogućnost boravka u inostranstvu (52 odsto), kao i veća istraživačka samostalnost.
Radičev napominje da se Nacrt strategije razvoja obrazovanja samo ovlaš bavi doktorskim studijama i dodaje da se mnogo očekuje od novog projekta „Tempus”, koji će se baviti reformom ovog segmenta visokog obrazovanja u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
Sandra Gucijan
-----------------------------------------------------------
Doktorske studije u statistici
– 64 odsto smatra da u Srbiji ne postoji perspektiva za mlade naučnike
– 76 odsto doktoranada je reklo da nisu do sada boravili u inostranstvu
– 24 odsto naučnika ne plaća školovanje na poslediplomskim studijama
– 31 odsto kaže da mentor ne učestvuje ili učestvuje vrlo malo u izradi doktorskog rada i radova
– polovina studenata ne učestvuje u nastavi
objavljeno: 05.05.2012
Pogledaj vesti o: Posao u inostranstvu
