Izvor: NoviMagazin.rs, 08.Dec.2016, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Dušan Teodorović: Premijer ruši pravni poredak
Akademik Dušan Teodorović već godinu dana aktivno animira javnost, pre svega da reaguje na poplavu lažnih diploma I doktorata, ali i na aktivnu borbu protiv vlasti Aleksandra Vučića.
Drugi angažman će učvrstiti ulogom predsednika Senata Pokreta DBJ. U razgooru sa Jelkom Jovanović profesor Teodorović skenira Srbiju danas
Akademik Dušan Tedorović postaće u januaru predsednik Senata Pokreta Dosta je bilo, koji će, kako se čini, biti 115. stranka >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << po redu u Srbiji. Profesor Teodorović ne krije osnovni cilj svog društvenog angažmana – smenjivanje Aleksandra Vučića sa vlasti, koju karakteriše kao apsolutističku. Taj cilj je, kaže, legitiman u svakom društvu koje želi da bude demokratsko, pa je prvo pitanje za profesora Teodorovića zbog čega se odlučio na novu vrstu angažmana, nestranačkog, ali vezanog uz jednu političku grupaciju?
“Poslednjih 25 godina ja sam politički angažovan kao građanin i učesnik svih protesta protiv vlasti, možda sam poslednjih godinu dana poznatiji u javnosti, ali kao pojedinac pripadam širem frontu građanskih, demokratskih snaga, čemu svakako pripadaju Pokret Dosta je bilo, Demokratska stranka, Nova stranka... Živimo u takvom trenutku da svaki pojedinac koji želi da se smeni ova vlast mora da bude angažovan. Senat pokreta DJB je nestranačka forma, tu će biti širi krug ljudi, pojavljuje se književnik Vidosav Stevanović, veliki karikaturista Koraks i takođe veliki karikaturista Dušan Petričić, ekonomista Šuković. Mislim da mogu da doprinesem borbi protiv režima Aleksandra Vučića, koji vodi zemlju u pogrešnom smeru”, kaže akademik Dušan Teodorović za Novi magazin, naglašavajući da je vlast u rukama jednog čoveka.
*Pre te, kako kažete, apsolutne vlasti, problemi su taloženi godinama. Da li su samo Aleksandar Vučić i njegove dve vlade odgovorni ili je u pitanju kulminacija?
Mislim da je kulminacija, mi poslednjih 25 godina idemo u tragediju. Znate, kad je 1989. srušen Berlinski zid ja sam bio gostujući profesor na jednom američkom univerzitetu i gledao sam na televiziji rušenje zida. Moj prijatelj Belgijanac mi je tada rekao: “Dušane, možda nisi svestan, prisustvujemo istoriji, šta ćete da uradite, kako ćete da reformišete vaše postojeće društvo?” Mislim da smo tada odabrali najgori mogući smer i ovo danas je kulminacija.
Ne smemo zaboraviti da su ljudi koji danas vode ovu državu – Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i Maja Gojković – dali izuzetno veliki doprinos urušavanju Srbije. Prema mom dubokom uverenju, trebalo je da ti ljudi budu lustrirani 2000, oni su dali svoj veliki doprinos pogibijama mladih ljudi kao ratni huškači, ekonomskom propadanju zemlje, odlasku mladih ljudi u svet, ranjenima, izbeglima. O tome treba uvek da se vodi računa i nikada nije kasno za lustraciju.
*Čini se da će prvi posao koji vas čeka kao predsednika Senata DJB biti savet vezan za predsedničke izbore. Šta ćete reći ljudima iz Pokreta?
Postoji ideja koja je meni veoma bliska; ako se pogledaju najvažnije funkcije u ovoj državi, to su šef države, predsednik Vlade, koji u ovom trenutku ima apsolutnu moć, i gradonačelnik Beograda. Uz uvažavanje drugih gradova, Beograd je trećina Srbije. Ljudi okupljeni oko Pokreta Dosta je bilo smatraju da građanima Srbije treba istovremeno da se ponudi paket predloga za sve tri funkcije. Za predsednika Srbije treba da se kandiduje čovek za koga se proceni da najuspešnije može da se suprotstavi Aleksandru Vučiću. Ako je to Saša Janković, neka bude Janković ili Vuk Jeremić, ili neka treća ličnost iz Pokreta, Demokratske stranke, Nove stranke, zašto da ne, ali mora da se kaže – ovo su ljudi koji će pokušati da promene Srbiju kao predsednik Vlade, šef države i gradonačelnik Beograda. To je ono u šta ja verujem, moramo da se učimo iz iskustva, opozicija se tako ponašala 2000, sa mnogo kompromisa kandidat je bio Vojislav Koštunica, koji je uspeo da pobedi Slobodana Miloševića.
*Može li takvo razmišljanje da se shvati kao razmišljanje čitavog prodemokratskog bloka i može li da probudi spavače, ljude koji godinama ne izlaze na izbore?
Mislim da ta neka treća Srbija, ljudi koji ćute ili ne izlaze na izbore, ne izjašnjavaju se, drži budućnost Srbije u svojim rukama. S jedne strane, imate vlast koja vlada i kreira stanje kakvo trenutno jeste u 2016, sa druge strane imate opoziciju i pojedince kao što sam ja, koji kritikuju, i imate veliku grupu ljudi koja se ne izjašnjava, ćuti. Ako njih uspemo da probudimo, kažemo im: “Hej, ljudi, pogledajte kako živimo na kraju 2016. godine”, mislim da je to ključ za uspeh.
*Hoće li biti vanrednih parlamentarnih izbora? Iz nastupa premijera u Skupštini čini se mogućim?
Biće ih ako Aleksandar Vučić proceni da mu to odgovara. On će učiniti sve da ostane na vlasti, pa ne isključujem ni to, pitam se samo kako će sići sa vlasti pošto sumnjam da će prihvatiti izborne rezultate koji mu ne odgovaraju.
*Mislite li da je Pokret Dosta je bilo pravi izbor za ideje koje želite da ostvarite?
Mislim. Kad sam prihvatio funkciju predsednika Senata vođi tog Pokreta Saši Raduloviću sam rekao: “Ne smeš ništa da uradiš da se ponovo razočaram. Tokom poslednjih 25 godina imao sam nekoliko razočaranja i bilo bi užasno bolno da se ponovo razočaram”.
*Očekujete li da ćete sada više biti u žiži javnosti, možda neke posledice otvorenijeg opozicionog angažmana?
Poslednjih godinu dana jesam u žiži, blatili su me na jednom sajtu, zbog bezazlenog saobraćajnog prekršaja letos je poslata policijska patrola da me privodi, ali to je rešeno. Peticija koju sam pokrenuo povodom lažnih diploma bila je blokirana na sedam sati, a kada sam sa mobilnog telefona uveče zvao redakciju Danasa da se požalim, posle minut je odblokirana. Iz toga mogu da se izvuku svakakvi zaključci, indikativno je, mada nema dokaza. Ali, da vam kažem, ja imam 65 godina i meni više ništa ne može ružno da se desi, ne bojim se bilo kakvih neprijatnosti.
*Najviše energije ste potrošili da animirate ljude da se bore protiv lažnih diploma i doktorata. To vam je kao profesoru univerziteta i predsedniku Odbora SANU za visoko školstvo i posao, ali recite nam šta su dugoročne posledice i kako se boriti protiv?
Mislim da su najvažniji stubovi svakog društva obrazovanje i pravosuđe, pa dozvolite mi prvo nekoliko reči o pravosuđu: država je ubijena slučajem Savamala. Premijer ne može da shvati da se ne radi o rušenju tri barake, kako ponavlja, nego o rušenju države, pravnog poretka. Ne može da shvati da izjavama kako ne može da zauzda horde navijača i da neće da ruši divlju gradnju u Novom Pazaru takođe dalje ubija pravni poredak, ubija državu. Neshvatljiv je pritisak na sud u slučaju tužbe ministra Stefanovića protiv NIN-a.
Što se tiče obrazovanja, mi kao društvo nismo bili spremni, ni profesionalno, ni politički, ni moralno, na privatno obrazovanje. Privatno obrazovanje se u Srbiji često shvata kao nešto samo moje, sa čim može da se radi šta god ti padne na pamet, a tako ne može biti. Protiv sam toga da čovek koji od opšteg obrazovanja ima samo osnovnu školu, a sve ostalo je versko obrazovanje, vodi skupštinski odbor za obrazovanje, protivim se ideji da je novi ministar vlasnik privatne gimnazije, pogotovo što je, kako sam pročitao, premijerov sin pohađao tu školu. Ljudi koji vode obrazovanje, nauku i visoko školstvo moraju da razumeju problem naučnika i univerziteta, a čovek koji nije prošao sve stepenice na univerzitetu, i pored najbolje volje, to ne može i ne sme da bude na čelu obrazovanja. To je kao kad bi neko sa višom upravnom školom bio sudija.
Pojedini vlasnici privatnih visokoškolskih institucija koncipirali su svoju aktivnost kao lukrativni biznis u siromašnoj zemlji s nedopustivo velikim brojem nepismenih i funkcionalno nepismenih, sa samo sedam odsto ljudi sa visokim kvalifikacijama. Ta aktivnost je često delatnost ravna prodaji šećerne vodice. Vlasnici nekih institucija su se enormno obogatili, a istovremeno ima mnogo slučajeva da deca koja su završila takve škole prodaju robu po buticima, što je gubitak za državu, za roditelje, za to dete. To vam je kao kad imate tešku bolest, pa idete kod nadrilekara ili vam slepo crevo vadi neko ko nije završio hirurgiju. Mislim da je zadatak svih budućih vlada Srbije da se ozbiljno pozabave problemima prosvete, posebno visokog obrazovanja i nauke, da dovedu međunarodno priznate ljude da to vode. Ne znam kada će se to desiti, ali jednom mora.
*A kakva se poruka šalje time što ljudi sa sumnjivo stečenim diplomama i doktoratima obavljaju visoke funkcije?
Strašna, poražavajuća! Časni, pošteni naučnici na državnim univerzitetima i u naučnim institutima branioci su istine i znanja, ali to što se dešava sa fabrikovanim diplomama je primamljivo za mlade ljude; ako mogu šef države, gradonačelnik, ministri i direktori javnih preduzeća bez muke i truda da steknu diplome, zašto ne bi i oni? Tako se promoviše lažna kultura koja je u istoj ravni s tabloidima i rijaliti programima, koji su rak-rana srpskog društva danas. I nije samo reč o plagijatima, neki nisu plagijati, ali kad uzmete te radove da čitate shvatite koliko je to trivijalno i daleko od istinske nauke.
*Zbog čega ti ljudi, koji svakako nisu lišeni sposobnosti, idu prečicom do diploma i šta će im doktorati ako neće da se bave naukom već politikom i državnim poslom?
Jedan deo stiče te diplome vođen pragmatičnim idejama da bi mogli da budu direktori javnih preduzeća, što je direktna korist, a ovo drugo vidim kao opsenjivanje prostote. Valjda sami sebi lepše izgledaju kad imaju titulu. To je najbolje pre osam decenija opisao Nušić u komediji DR, treba čitati njegovog Životu Cvijovića, pa shvatiti šta to ovi ljudi rade i zašto veruju da će ih pravi profesori, naučnici, prihvatiti kao kolege?
*Kako to korespondira s porukom koju često šalje premijer da se mi ne trudimo dovoljno, ne radimo, a mora da se radi 24 sata dnevno, kao što on to čini.
Mnogo toga što kaže premijer je licemerno. Premijer Vučić nikada nije stvarno radio u životu. Ja imam moralno pravo da to kažem kao inženjer koji je radio na inženjerskim poslovima, profesor na univerzitetu, mentor, kao čovek koji je napisao i piše knjige koje se koriste u čitavom svetu. Sadašnji premijer se sa dvadesetak godina uhvatio politike i četvrt veka pokušava da “usreći” građane Srbije. Prvo ratnohuškačkim pričama, pričama o Karlobagu i Virovitici i skidanjem table sa imenom Zorana Đinđića, a danas idolopokloničkim evropejstvom i akcijom za podizanje spomenika Đinđiću. Dakle, sve što premijer kaže a priori ne shvatam ozbiljno i, ponavljam, da je 2000. bilo lustracije danas o Vučiću ne bismo razgovarali.
*Možemo li da se dotaknemo vaše struke, saobraćaja? Najavljuju se opsežni radovi od Slavije do Vračara i Kalemegdana. Hoće li to poboljšati saobraćaj u Beogradu?
Nemam ništa protiv fontane, ali to je šlag, jagodica na torti. Pre fontane treba napraviti nekoliko ozbiljnih saobraćajnih studija, uz angažovanje vodećih međunarodnih eksperata. Beograd ima velike saobraćajne probleme, ali oni ne mogu da se rešavaju izolovano: ako na jednom mestu u saobraćajnoj mreži nešto pogrešno uradite posledice se javljaju deset kilometara dalje. Reč je o složenim fenomenima raspodele saobraćajnih tokova po mreži ili čuvenom Brasovom paradoksu, kada uprkos izgradnji nove saobraćajne infrastrukture povećate prosečno vreme putovanja po jednom vozilu. Ne mogu nedovoljno kompetentni ljudi da donose krucijalne investicione odluke. Recimo, napravili smo dva mosta. Zašto? Da bismo poboljšali odvijanje saobraćaja. U redu. Znamo li rezultate? Koliko je bilo prosečno vreme putovanja na mreži pre izgradnje mostova, a koliko je sada? Svi su diskutovali o tome koliko košta pilon na Mostu na Adi, a niko nije pričao o tome da li je to najbolja lokacija…
*Da li je?
Ne mogu da vam odgovorim, nemam na raspolaganju nijedan podatak niti urađene studije i analize, a ne želim da dajem paušalnu ocenu. Ključno pitanje je jesmo li se ulaganjem u saobraćajnu infrastrukturu približili globalnom cilju da ukupno vreme putovanja svih učesnika u saobraćaju bude minimalno. Na ovako ozbiljnim problemima u svetu rade najbolji međunarodni stručnjaci, Beograd i Srbija to ne mogu sami.
*Metro?
Svakako, mnogo bi doprineo smanjivanju nivoa saobraćajnih zagušenja. Moramo da razmišljamo o delimičnom rešavanju problema saobraćajnih zagušenja koristeći i pozitivna iskustva Londona, Stokholma, Singapura i drugih gradova. Ne znam da li znate, ali tamo ljudi koji privatnim automobilom hoće u centar plaćaju određenu taksu i iz tog se novca razvija javni gradski prevoz.
Pogledajte intervju ---->>>>
Ceo intervju možete da pročitate u novom broju nedeljnika Novi magazin --->>> OVDE
Pogledaj vesti o: Poplave
.jpg)
