Izvor: B92, 13.Avg.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvaničnici EU ne dolaze u Beograd
Beograd, Vašington -- Šef francuske diplomatije Bernar Kušner i komesar za proširenje EU Oli Ren neće doći u Beograd uprkos ranijim najavama.
Njihova jednodnevna poseta Beogradu je odložena. Poseta Kušnera odložena je zbog njegovih obaveza u Briselu, rečeno je za B92 u francuskoj ambasadi. Oni danas prisustvuju sastanku šefova diplomatija Evropske unije u Briselu, gde će tema biti ovonedeljni sukobi u Gruziji. Za sada se ne zna kada će njih dvojica doći u Beograd. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Prema nezvaničnim informacijama, trebalo bi da, između ostalog, razgovaraju o najavi Beograda da će od Međunarodnog suda pravde zatražiti da se izjasni o nezavisnosti Kosova, kao i o razmatranju eventualnog napretka u saradnji sa Beogradom po pitanju misije Euleks.
Jeremić: Mogućnost za nove pregovore
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je večeras da bi dugoročni dobitak od eventualne odluke Međunarodnog suda pravde da je proglašenje nezavisnosti Kosova bilo nelegalno, bila mogućnost da se otvore novi pregovori o statusu Kosova i Metohije.
Jeremić je u izjavi za TV Pink rekao da se nada da će Srbija biti uspešna u svom nastupu pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija i dobijanju podrške da se od Međunarodnog suda pravde zatraži da se izjasni o legalnosti čina jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Kratkoročni dobitak srpske inicijative, istakao je Jeremić, bilo bi limitiranje broja država koje su priznale nezavisnost Kosova i onemogućavanje da ono postane član međunarodnih organizacija.
Dugoročni dobitak odluke suda u korist Srbije bila bi mogućnost povratka za pregovarački sto, dodao je on.
Svilanović: Komplikovan odnos zbog Kosova
Zahtevom da se Međunarodni sud pravde izjasni o legitimnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova, Srbija pokušava da isključivo političko pitanje prikaže kao pravno, bez ukazivanja na ozbiljne posledice te inicijative, upozorio je za B92 bivši šef diplomatije Goran Svilanović.
On je u Prelistavanju Radija B92 rekao da se na tom pitanju prelama budućnost naših odnosa sa Evropskom unijom.
Goran Svilanović ne veruje u pritisak evropskih zvaničnika tokom predstojeće posete Beogradu povodom inicijative da se Međunarodni sud pravde izjasni o legitimnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova jer oni na to i nemaju pravo.
Međutim, postavlja se pitanje da li je to ključna tema srpske politike u ovom času i koja je cena na unutrašnjem i međunarodnom planu, kaže on.
"Nema onoga ko me može uveriti da je u skladu s međunarodnim pravom proglašenje nezavisnosti Kosova, ali moje pitanje je sledeće - šta da radimo s tim kada dobijemo presudu?", navodi on.
Svilanović kaže da nije tema da li mi imamo pravo da podnesemo tužbu
"Ali, da li zaista verujete da će od tog trenutka neke zemlje da promene svoj stav ili da će Kosovo biti vraćeno u okrilje suverereniteta Srbije", kazao je Svilanović.
Svilanović ukazuje da postoji opasnost da su majski izbori bili poslednji sa evropskom platformom i da Srbija kraj godine dočeka sa proevropskom vladom, ali sa antievropskom politikom. On objašnjava da je Unija naš ključni partner, kakav god bio rezultat inicijative pred sudom u Hagu.
"Ako podnosimo tužbu, moramo znati kuda s njom, da li idemo ka članstvu ili ka tome da podelimo i uzdrmamo EU i da joj se onda obratimo za članstvo, kada protiv sebe budemo imali praktično 27 zemalja", kazao je Svilanović.
Iako očekuje većinu glasova u prilog zahtevu Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, i novinar NIN-a Stevan Nikšić ukazuje da se on može ispostaviti kao jalov.
"Mislim da će ta inicijativa Srbije sigurno imati većinu glasova, ali je pitanje šta će posle biti. Čak i da sud to prihvati i da kaže da nezavisnost Kosova nije u skladu s međunarodnim pravom, ja ne verujem da će bilo koja zemlja priznati da je pogrešila", rekao je Nikšić.
On dodaje da će problem Kosova biti marginalizovan jer se "stalno otvaraju nove krize"
Bivši šef dilomatije ističe da i evropske zemlje koje nas podržavaju, poput Rumunije, Španije, Kipra i Slovačke, neće prihvatiti da Srbija uzdrma odnose u Uniji, koja je ionako duboko podeljena, jer je i njihov interes da ona, kao najveći posmoderni mirovni projekat, opstane.
Slecinger: UN nije spreman
Ekspert vašingtonskog Centra "Vudro Vilson" Martin Slecinger ocenio je da većina članica UN u ovom trenutku nije spremna za otvaranje pitanja povodom inicijative Srbije da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova.
Premda je Srbija dobila podršku za svoju inicijativu od nekolicine članica UN, u najskorije vreme i od Indonezije, "većina članica UN bi više volela da ne mora da donosi odluku o ovom pitanju, bez obzira na događaje u Gruziji", smatra Slecinger.
Prema njegovom mišljenju, Srbija je u nezavidnoj situaciji, jer želi da se pridruži Evropi i čini korake u tom pravcu, a pri tom su članice EU, i Sjedinjene Države takođe, izrazito protiv angažovanja Međunarodnog suda.
"Iznošenje ovog pitanja pred Međunarodni sud pravde svakako neće poboljšati odnose Srbije i SAD, koji su već prilično loši. Međutim, što je još važnije, to bi moglo ozlojediti članice EU, koje u ovom trenutku imaju mnogo više da ponude Srbiji nego SAD", zaključio je Slecinger, inače direktor za istočnoevropske studije u Centru "Vudro Vilson".
On, takođe, smatra da je neizvesno kako će događaji u Južnoj Osetiji, koje su mnogi poredili sa Kosovom, uticati na inicijativu Srbije. Prema njegovom mišljenju, paralele između situacije u Južnoj Osetiji i na Kosovu postoje, ali samo na površini.
"Problem Kosova je, u stvari, znatno drugačiji i ne može se smatrati presedanom za rusku aktivnost u Južnoj Osetiji", ocenio je on, napominjući da to uviđa i vlada u Beogradu, jer se, kako je dodao, do sada uzdržavala od ocena i komentara o situaciji u Gruziji.
Slecinger predviđa da će sukobi u Gruziji svakako još više usporiti rešavanje pritanja Kosova. On je podsetio da je i pre tih sukoba došlo do zastoja u smeni UNMIK-a i Euleksa, jer je Rusija podržavala stav Srbije da na Kosovu ništa ne može da se promeni bez odobrenja UN.
"Dakle, Kosovo je proglasilo nezavisnost, koju je priznalo oko 40 zemalja, ali po pitanju buduće uloge međunarodne zajednice na Kosovu postoji potpuni zastoj. Događaji u Gruziji mogu samo još više usporiti taj proces."
Martin Slecinger je istovremeno ocenio za Tanjug da će događaji u Gruziji dodano pogoršati već hladne odnose Moskve i Vašingtona i najverovatnije usporiti proces rešavanja problema Kosova.
