Izvor: Politika, 12.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žuto-plava koalicija
Pregovori između DS-a i DSS-a pucali su baš onda kada su lideri dve stranke uspevali da u ličnom kontaktu postignu dogovor
Demokratski blok u Srbiji postigao je dogovor o formiranju vlade samo četiri dana pre isteka ustavnog roka. Posle višečasovnog noćnog sastanka lidera Demokratske stranke Borisa Tadića, Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice i G17 plus Mlađana Dinkića, koji je završen juče ujutro oko pet sati, došlo se do kompromisa koji će Srbiji uštedeti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 22 miliona evra, koliko bi koštali novi izbori, ali i sve ono što bi se izgubilo ulaskom u novi izborni ciklus.
Iako su detalji oko podele resora razrađivani i tokom čitavog jučerašnjeg dana, sasvim je izvesno da će epilog krize koja danima potresa državu i koja je izazvala zabrinutost i u Evropskoj uniji, biti koalicija srpskih levičara i konzervativaca.
Pregovori DS-a i DSS-a o formiranju vlade mogu se smatrati najtežim pregovorima u sedmogodišnjoj istoriji postmiloševićevske Srbije, a njihovo približavanje tački na kojoj je postignut dogovor nije olakšala činjenica da dve stranke imaju zajednički koren. Vojislav Koštunica bio je 1990. godine jedan od osnivača izvorne Demokratske stranke, iz koje je, dve godine kasnije, nastala Demokratska stranka Srbije koju on danas predvodi. Isto poreklo dve stranke danas pre može poslužiti kao objašnjenje za jaz između dve stranke. Ta distanca je, uprkos zajedničkom demokratskom prefiksu, posle raspada DOS-a postala Ahilova peta demokratske Srbije. Netrpeljivost u odnosu ove dve stranke, koja je kulminirala na konstitutivnoj sednici Skupštine Srbije, početkom protekle nedelje, može se porediti sa tradicionalno neprijateljskim odnosom katolika i protestanata. Međutim, upravo je u Severnoj Irskoj, koja je paradigma za večiti sukob ove dve verske zajednice, formirana vlada od katoličko-protestantskih stranaka čije članstvo svoje nove koalicione partnere smatra smrtnim neprijateljima.
I u Nemačkoj je savez levice i desnice, posle izbora 2005. godine, bio jedino rešenje za "srpski" duge pregovore o vladi koji su trajali oko dva meseca. Socijaldemokrate i konzervativci, čiji je predstavnik i nemačka kancelarka Angela Merkel, posle nekoliko pokušaja formiranja saveza sa politički srodnijim saveznicima, ipak su odlučili da oforme koaliciju koja već dve godine ima za rezultat stabilnu vladu.
U danima za nama, kada su pregovori između DS-a i DSS-a jednako prekidani i obnavljani, mnogi su uzroke tome tražili upravo u ličnoj netrpeljivosti dva lidera. Ovakvo objašnjenje za neuspeh mučnih i dugih pregovora nuđeno je i od Havijera Solane, što je u kritičnom trenutku samo dolilo ulje na vatru. Pogotovo što je posle svakog novog prekida pregovora nepoverenje između dve stranke postajalo samo veće. Upućeni u dešavanja i istoriju dva suprotstavljena tabora, naime, tvrde da lični odnosi Tadića i Koštunice nisu tačka na kojoj puca ova koalicija. Naprotiv.
Prema svedočenju ljudi bliskih obema strankama, animozitet lidera DS-a i DSS-a igrao je mnogo veću ulogu u odnosima dve stranke u vreme kada je DS predvodio sada pokojni premijer Zoran Đinđić. Neslaganje između Đinđića i Koštunice i različite vizije daljeg puta Srbije posle 5. oktobra 2000. godine bili su ključni faktori za razlaz u demokratskom bloku. Sedam godina kasnije, razloge za sukob ove dve stranke treba tražiti pre u ideološkim razlikama i trenutnoj snazi "hardlajnera" u DS-a i DSS-a. Prema nezvaničnim informacijama iz obe stranke, pregovori između DS-a i DSS-a pucali su baš onda kada su predsednici dve stranke, odnosno aktuelni predsednik i premijer Srbije, uspevali da u ličnom kontaktu postignu dogovor. Zagovornici tvrde struje u DSS-a, naklonjenije savezu sa radikalima nego demokratama, i ista takva opcija u DS-u, koja naginje onome što se u Srbiji naziva liberalnom strujom, a što neki percipiraju kao antipod Srpskoj radikalnoj stranci, bili su ključ neuspelih pregovora. Drugim rečima, svaki dogovor dvojice lidera rušio se po povratku u stranku. Pritisak domaće javnosti i diplomatski pritisak Zapada, potom politički trenutak u kome Srbiji predstoji borba za Kosovo, ali svakako i strah od predstojećih izbora i bojazan od odmazde birača za neozbiljnost koju su pokazali tokom pregovora, presudila je četiri dana pre isteka ustavnog roka da dođe do formiranja vlade. Neki se već sada pribojavaju nestabilne. Drugi opet predviđaju vladu koja će uspešno dočekati kraj četvorogodišnjeg mandata i iz koje se nikome od onih koji su u nju ušli neće izlaziti. Zato što se to više ne postavlja kao izbor koji može da prođe bez ozbiljnih posledica po opstanak koalicionih partnera.
Dragana Matović
[objavljeno: 12.05.2007.]
