Izvor: Blic, 24.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zoran Šami: Novi ustav što pre
Zoran Šami: Novi ustav što pre
DSS je uradila osnovna načela za izradu novog ustava Srbije, jer smatra da je neophodno što hitnije donošenje tog ustava. Novi ustav Srbije treba doneti što pre, jer je naprosto postojeći ustav napravljen pre prvih višestranačkih izbora. Taj ustav je jednopartijski, opterećen jednom ideologijom i potpuno je neprihvatljivo da na tim temeljima gradimo normalnu demokratsku državu, izjavio je u razgovoru za 'Blic' potpredsednik DSS Zoran Šami, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << navodeći da je ovo prvi predlog načela za izradu ustava koji je ponudila jedna politička stranke.
Koje su osnovne razlike između vašeg predloga i postojećeg Ustava?
- Srbiju smo predvideli kao državu svih njenih građana koji u njoj žive zasnovanu na vladavini prava i socijalnoj pravdi. Zakonodavna vlast je Narodna skupština koja bi, za razliku od sadašnje, bila dvodoma. Postojalo bi veće građana koje bi brojalo 150 poslanika i veće regiona sa 100 poslanika. Skupština bi birala, smenjivala i kontrolisala vladu koja bi bila izvršna vlast. Predsednik Republike bi, takođe, bio jedan deo izvršne vlasti i on bi se birao na neposrednim izborima, Njegove funkcije i ovlašćenja bili bi manji od dosadašnjih. Sudstvo treba da bude potpuno nezavisno od politike i zakonodavne i izvršne vlasti. Posebno su predviđene ozbiljne funkcije za Ustavni sud, a planira se formiranje visokog saveta pravosuđa. Najveća razlika je što Srbiju predviđamo kao regionalnu državu. Pošto je sada Srbija jedna centralizovana država mi predviđamo decentralizaciju tako što bi se formiralo pet regiona. Šesti region bi bilo Kosovo i Metohija koji se ne bi mogao formirati odmah iz poznatih razloga, jer jurisdikciju na tom prostoru ima međunarodna zajednica, ali bi okončanju tog problema bio formiran taj region. Centri regiona bi bili Beograd, koji ne bi samo obuhvatao grad Beograd, zatim region Vojvodine sa centrom u Novom Sadu i kragujevački, niški i užički region. Nazive tih regiona odredile bi skupštine regiona. Regioni bi bili definisani ustavom, a granice tih regiona posebnim zakonom. Takođe, predvideli smo da ako se jednog dana ukaže potreba i ako ima uslova za formiranje još nekih regiona da se taj postupak može sprovesti. Regioni bi imali jednaka prava i to bi bila simtrična podela Srbije. Postojala bi mogućnost da im Republika prenese neke nadležnosti od slučaja do slučaja ako se smatra da bi to bio državni interes. Regioni imaju svoju skupštinu i vladu, mogu donositi zakone iz svojih nadležnosti. Imaju statut kao akt regiona koji oni donose i direktno je u vezi sa lokalnom samoupravom. Naš cilj nije da centar moći iz Beograda preselimo u neke druge centre nego da se izvrši kompletna decentralizacija cele Srbije. Takođe, pojednostavljuje se promena i donošenje novog ustava. Šta bi bile nadležnosti regiona?
- Nadležnosti regiona su određene ustavom. To su donošenje statuta regiona, osnivanje regionalnih organa i javnih službi od regionalnog značaja, utvrđivanje izvora prihoda regiona, donošenje budžeta i završnog računa regiona, prostorno planiranje, određivanje referenduma u stvarima iz nadležnosti regiona, staranje o poljoprivredi, stočarstvu i šumarstvu, lovu i ribolovu, turizmu i ugostiteljstvu, banjama i lečilištima, staranje o pitanjima od regionalnog značaja u oblastima industrije i zanatstva, školstva i kulture, zdravstvene i socijalne zaštite. Takođe, zaštita životne sredine, saobraćaja, uređivanje mostova, vodovoda, muzeja, zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina i njihove kulture. Regioni svoje nadležnosti vrše donošenjem sopstvenih propisa i preko sopstvenih organa, a imaju nadležnosti da detaljnije urede nreke društvene odnose u kojima Republika Srbija propisuje samo osnove. Koja su ovlašćenja predsednika Republike?
- Njegova ovlašćenja će biti daleko manja. On predlaže skupštini mandatara za predsednika vlade, na predlog vlade može da raspusti veće građana, predstavlja Srbiju u zemlju i u inostranstvu, predlaže jedan broj članova visokog saveta pravosuđa i ustavnog suda ... Gubi pravo da odbije da potpiše zakon koji je usvojila Narodna skupština, jer ako on ne potpiše potpisuje predsednik veća građana. Pojednostavljuje se način promene predsednika Republike jer više nije neophodan referendum. Po današnjim pravilima predsednika ne možete praktično da menjate i ne možete mu ništa. Razlozi za razrešenje predsednika bili bi povreda ustava ili zakona i osuda za krivično delo, a o postojanju toga odlučuje Ustavni sud. Ako ustavni sud utvrdi to prestanak dužnosti predsedniku prestaje po sili ustava trenutkom donošenja te odluke.
Zašto DSS insistira da se predsednik Republike bira neposrednim putem?
- DSS misli da je to demokratskiji način i uobičajeno je da se tako bira predsednik Republike. Smatramo da tada predsednik ima jači legitimitet nego da ga bira parlament. Došli bi i u situaciju da sa promenom skupštinske većine uvek morate da birate ne samo novu vladu već i novog predsednika. Koja bi ovlašćenja imala Vlade?
- Vlada bi imala ovlašćenja koja ima i do sada. Vlada bi imala pravo da Ustavnom sudu predloži raspuštanje regionalnih organa, a predsedniku republike raspuštanje veća građana.
Bilo je oprečnih stavova posle najave da će oblast Sandžaka pripasti regionu s centrom u Užicu. - Užički region je daleko najmanji region sa negde oko 400.000 birača, za razliku od Beograda koji ima oko dva miliona birača ili vojvođanskog koji ima oko 1,5 miliona birača. Zato smo zaključili da je najbolje rešenje da Sandžak pripadne tom regionu. Dalje usitnjavanje vodilo bi pravljenju 20 regiona u Srbiji. Po kojim kriterijumima ste zamislili podelu na regione?
- Nemoguće je podeliti regione po broju stanovnika ili teritioriji, jedino ako bi hteli da pravite neku veštačku podelu. Nemoguće je postići da regioni imaju isti broj stanovnika i zato smo predvideli da njihova zastupljenost u veću regiona bude između 10 i 25 poslanika, što dopušta mogućnost da svi imaju jednak broj. U vezi s podelom na regione dopuštamo sva rešenja i javna rasprava treba da pokaže koja su tu najbolja rešenja. Prirodno je da region obuhvata opštine koje gravitiraju prema nekom od cenrara, jer nema svrhe da Zaječar bude u užičkom regionu. Preti li opasnost da neki region sa više poslanika bude povlašćen prilikom izbora nosioca vlasti?
- To je dosta osteljivo pitanje, zbog nacionalnih manjina zato što recimo Mađara u Vojvodini ima skoro duplo više nego Muslimana u Sandžaku. Ako bi svi regioni davali isti broj poslanika onda bi se desila čudna situacija da u parlamentu Muslimani budu bolje zastupljeni nego Mađari što ne bi bilo korektno. Iz tih razloga smo predvideli da broj predstavnika regiona zavisi od veličine regiona. Očekujete li da će koalicioni partneri u DOS prihvatiti ova načela za izradu ustava?
- Nadamo se da ćemo naići na razumevanje koalicionih partnera i da će novi ustav biti donet što pre. Nenad Čaluković
