Izvor: Blic, 12.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zoran Đinđić u dve slike_arhiva
Zoran Đinđić u dve slike_arhiva Dva događaja slikovito pokazuju kakav je Zoran kao političar bio.
Polovinom decembra 2001. godine Fond 'Ljuba Davidović' organizovao je međunarodni skup o uspešnim zemljama u tranziciji na kojem su delegacije na nivou potpredsednika vlada i ministara predstavile svoju tranziciju ukazavši na ključne probleme i izazove sa kojima su se suočavali. I kako to obično biva, na otvaranju su bili visoki zvaničnici, domaći i strani, i mnogo novinara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zoran je održao pozdravni govor i izvinio se što će zbog posete Havijera Solane Beogradu morati nakratko napustiti skup. Na pauzi koja je posle toga usledila mnogi koji su došli samo da bi bili viđeni napustili su skup ne očekujući da bi Zoran stvarno ponovo došao. Naime, na mnogim sličnim skupovima visoki funkcioner dođe, kaže šta ima i ode za svojim obavezama. Zato su mnogi pomislili da je i Zoranova priča o Solani samo dobar izgovor. Međutim, on se vratio, seo u ispražnjeni prvi red, uzeo olovku i beležnicu i s pažnjom pratio izlaganja. Na kafe-pauzi pitao me je gde su mu ministri. Bio je ljut što nisu tu kada su na licu mesta mogli da čuju od Mađara, Čeha, Poljaka, Slovenaca i Slovaka s kakvim su se problemima suočavali i kakva su rešenja imali. Ljudi iz protokola su reagovali i vrlo brzo ministri su se vratili. Nije mu bilo toliko stalo da na tom skupu budu politički, DOS-ovi ministri, nego njegovi eksperti, ministri koje je sam birao. Strani učesnici, među kojima je bio i Evropski komesar za pridruživanje Ginter Ferhojgen, bili su impresionirani Zoranovom zainteresovanošću za ceo tok skupa, posle kojeg mu je ostala puna beležnica.
Drugi slikoviti primer je peti oktobar. Posle prvih suzavaca bačenih u masu okupljenih građana došlo je do velikog talasanja. Ljudi su iz pravca Gradske skupštine bežali prema Terazijama i prema Slaviji, odnosno ka ulici Narodnog fronta. Odjednom je naišla mala grupa ljudi predvođenih Zoranom koja je išla 'protiv struje' iz pravca Kneza Miloša ka epicentru događaja. Videvši to, mnogi su krenuli za njim i vratili se tamo gde im je i bilo mesto. Taj trenutak simbolički pokazuje koliko je on u svojoj političkoj karijeri morao da ide 'protiv struje'. Te noći, između petog i šestog oktobra, on je apelovao da se ljudi ne razilaze i da je važno izdržati do jutra kako ne bi bio uzaludan naš protest. Srećom, tada nas je ostalo dovoljno.
Danas, kad Zoran nije sa nama, postavlja se pitanje ima li nas dovoljno da nastavimo započeti preobražaj Srbije?
Zoran Lutovac
