Izvor: Blic, 08.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zoran Đinđić se seli u Užičku 40
Zoran Đinđić se seli u Užičku 40
Novi stanar Užičke ulice u elitnom beogradskom naselju Dedinje uskoro bi trebalo da postane i srpski premijer Zoran Đinđić. On će tako postati drugi stanar Dedinja iz nove vlasti, budući da je u vilu u Užičkoj na broju 15 prešao i smenjeni šef Državne bezbednosti Goran Petrović. Ali, kada je u novembru smenjen, Petrović se iselio iz vile koja je pripadala Državnoj bezbednosti. Iako ne demantuje da sa porodicom prelazi na Dedinje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Đinđić tvrdi da je odoleo zovu tog elitnog naselja - navodi se u tekstu iz sutrašnjeg izdanja nedeljnika 'Blic News', čije delove prenosimo u 'Blicu'
- Još sam na Studentskom trgu (na broju 10, gde Đinđićevi žive), mada iz Uprave za obezbeđenje dobijam očajničke zahteve da se preselim - rekao je srpski premijer uoči novogodišnjih praznika.
- Na ovoj adresi, uprkos velikim naporima službe, ne može profesionalno da se organizuje moja bezbednost, a i iziskuje neopravdane izdatke. Predsednik Upravnog odbora beogradske Agencije za obezbeđenje 'Progard' Miroslav Gojković smatra da premijer ne bi trebalo i dalje da živi u stanu na Studentskom trgu.
- To je nezgodno - kaže Gojković - kako za ljude koji ga obezbeđuju, jer ne mogu adekvatno da rade posao, tako i za ostale koji žive u tom ulazu. Ne samo što je maltretiranje stalno legitimisati komšiluk i one koji im dolaze u posetu već kod ostalih stanara izaziva i jednu dozu neprijatnosti da nešto može da im se desi - objašnjava Gojković, koji je ceo radni vek u MUP Srbije posvetio borbi na suzbijanju kriminaliteta.
Kada je podlegao pritiscima iz obezbeđenja, Đinđić je rekao da postoji potpuno nameštena rezidencija predsednika vlade na Dedinju koja je sada prazna i u koju će se 'verovatno preseliti'.
- Do sada mi je smetala adresa Dedinje. Svojevremeno sam sebi obećao da se nikad neću preseliti na Dedinje. Ne znam da li se privremeni boravak u tuđem objektu može smatrati preseljenjem - pragmatično razmišlja premijer. Ta potpuno nameštena kuća jeste vila u Užičkoj, nekadašnjoj Rumunskoj ulici, na broju 40, koja slovi kao zvanična rezidencija predsednika Vlade Srbije. Kuća je izgrađena 1929. godine. Direktor Praške banke Bohus Boukal kupio ju je za 350.000 tadašnjih dinara i u njoj živeo sa suprugom, ćerkom i sinom. Porodica Boukal odselila se 1945. u Čehoslovačku i nikada se nije vratila.
Vila je nacionalizovana, a njen prvi stanar posle Drugog svetskog rata bio je general Udbe Pavle Pekić. Potom su se u vili uglavnom smenjivali zvaničnici bivše SFRJ. Do raspada bivše Jugoslavije, u njoj je živeo poslednji predsednik Predsedništva SFRJ Stjepan Mesić.
Prvi Đinđićev komšija biće američki ambasador Vilijem Montgomeri, čija rezidencija je na broju 42, dok je na broju 38 vila koja pripada Skupštini grada. Malo dalje su i kuća porodice nekadašnjeg predsednika Skupštine Jugoslavije Mijalka Todorovića i kineska rezidencija. Zanimljiv je i komšiluk preko puta ulice. Rezidencija kanadskog ambasadora je na broju 31, a vila na broju 27, koju će porodica Đinđić prvo ugledati kad izađe iz dvorišta, pripada jednom od članova dinastije Karić - Sretenu. Nataša Mijušković
.jpg)
