Izvor: B92, 21.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Zoran Đinđić - gradonačelnik"
Obeležavanje godišnjice (Beta)
Beograd, Banjaluka -- Danas se navršava deset godina od izbora lidera DS-a Zorana Đinđića za prvog demokratskog gradonačelnika Beograda.
Neposredno nakon izbora na tu funkciju, Zoran Đinđić je izjavio da će osnovni zadatak nove gradske vlasti biti modernizacija gradske uprave i reforma javnih službi. "Vlast koja se danas konstituiše biće vlast za građane, a ne vlast nad građanima, neće biti vlast u Beogradu, nego vlast >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za Beograd", rekao je lider DS-a tom prilikom. Danas je u Skupštini grada obeležena ta godišnjica.
Tamo je otvorena izložba "Zoran Đinđić - gradonačelnik", na kojoj su izložene lične stvari i beleške ubijenog premijera Srbije.
Podsećajući se na to vreme, sadašnji gradonačelnik Nenad Bogdanović rekao je da su tadašnja ovlašćenja gradonačelnika bila mala, dok je režim vršio stalna ometanja.
Bogdanović kaže da danas Beograd slobodno koristi svoje resurse, ali da ni to nije dovoljno da se u prestonici uradi sve što je Đinđić zamislio.
"Verujem da bi nam rekao, ali hajde da budem i ličan, verujem da bi mi rekao: 'Dobro je, ali može još bolje.' Ja bih mu, naravno, odgovorio, i danas ću mu, naravno, odgovoriti: 'U redu, uvek može još bolje'", rekao je Bogdanović.
O ovoj temi biće reči i u večerašnjem Poligrafu jer je gost upravo Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda i potpredsednik Demokratske stranke.
Sećanje na 1997.
Skupština grada Beograda konstituisana je tri meseca nakon lokalnih izbora održanih 17. novembra 1996, zbog odbijanja vlasti da priznaju pobedu koalicije Zajedno u 13 gradova u Srbiji i devet beogradskih opština, uključujući i Skupštinu Beograda.
Pošto su vlasti odbile da priznaju poraz koalicije Socijalističke partije Srbije i Jugoslovenske levice, počeli su građanski i studentski protesti, koji su trajali 88 dana. Izborni rezultati priznati su tek nakon takozvanog leks specijalisa, koji je izdejstvovan i pritiskom međunarodne zajednice.
Posle dolaska specijalnog izaslanika OEBS-a Felipea Gonzalesa, Milošević je saopštio da "unapređenje odnosa naše zemlje sa OEBS-om i međunarodnom zajednicom daleko prevazilazi značaj odborničkih mesta u nekoliko gradova."
Međutim, zbog brojnih nesuglasica kolicija Zajedno raspala se krajem juna 1997. i Đinđić je, glasovima radikala, socijalista i SPO-a, smenjen sa mesta gradonačenika.
Danica Drašković kaže da se DS nije držao koalicionog sporazuma. "Kao što znate, on je naše potpisane sporazume, čim je postao gradonačelnik, sutradan poništio rečima da on neće podržati Vuka kao predsedničkog kandidata na izborima u jesen 1997", kaže ona.
Siniša Nikolić, koji je bio šef kabineta gradonačelnika, kaže da je za prvih šest meseci 1997, dok je Đinđić bio gradonačelnik, urađeno mnogo toga.
Ukinuta je gradska taksa od tri odsto, napravljena biciklistička staza do Ade, uvedene su besplatne bioskopske projekcije za decu, Beograd je na poklon dobio autobuse iz Nemačke, a vraćena je i gradska slava, kao i simbol dvoglavog orla na gradsku skupštinu, kaže Nikolić.
"Kabinet je imao zadatak da svaki dan proizvede jednu ideju, a svake nedelje realizuje jednu akciju", kaže Nikolić.
Dva predloga za ulicu
Iako je nedavno na inicijativu DS-a sakupljeno više od 30.000 potpisa kako bi novobeogradski Bulevar Avnoja postao Bulevar Zorana Đinđića, još uvek nije održana sednica Komisije za preimenovanje ulica, iako je zakazivana četiri puta.
Razlog tome je odsustvo odbornika DSS-a, socijalista i radikala, koji su, kako se navodi, bili opravdano odsutni. Za sada, samo jedan deo Trga Republike u centru grada, protokolarno nosi naziv Plato Zorana Đinđića.
A udruženje građana Grad iz Banjaluke donelo je odluku da upravni odbor tog udruženja Gradskoj upravi Banjaluke hitno uputi predlog da jedna ulica u Banjaluci dobije ime Zorana Đinđića.
U obrazloženju inicijative se navodi da je Đinđić kao istinski patriota i vizionar evropske budućnosti srpskog naroda zaslužio da makar jedna ulica u Banjaluci nosi njegovo ime. Navodi se i to da je Zoran Đinđić rođen u Bosni i Hercegovini, u Bosanskom Šamcu, te da je potom živeo u Travniku.
"Zoran Đinđić je posle uvođenja višepartijskog sistema u BiH 1991. prvi osnovao stranku u Banjaluci. Bila je to Demokratska stranka, čija je osnivačka skupština održana u martu u Banskom dvoru", navodi se u obrazloženju.
"Ne treba zaboraviti ni to da je njegovo poslednje putovanje pre ubistva bila upravo poseta našem gradu. Zoran Đinđić je Banjaluku osećao kao deo sebe i ovo je naš dug njemu", navodi se u obrazloženju inicijative.
