Izvor: Blic, 14.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zoran Đinđić: Rekonstrukcija Vlade Srbije u martu, četiri resora
Zoran Đinđić: Rekonstrukcija Vlade Srbije u martu, četiri resora za DSS
Na sednici Predsedništva DOS, koja treba da se održi uskoro, raspravljaće se o statusu DSS u vladajućoj koaliciji. Neće se raspravljati o krizi u DOS, jer smatramo da je sve drugo definisano, osim statusa ove stranke, a taj status ne stvara krizu u funkcionisanju ni parlamenta ni vlasti. DOS smatra da nije potrebno da DSS bude u tako nedefinisanom položaju, jer za to dubokih razloga nema, pošto u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pogledu potrebe za reformama nema sporova. Njih je bilo na nivou incidenata koji su veštački izazvani, jer posle njih nije bilo ničega što bi dalo potvrdu njihovoj ozbiljnosti. Suštinskih sporova nije bilo i mi ne vidimo razloga da DSS bude u položaju koji se može definisati kao ni na nebu ni na zemlji - rekao je u intervjuu za 'Blic' predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić.
DSS će verovatno insistirati na ispunjenju svojih zahteva, među kojima su i vraćanje mesta predsednika Skupštine Srbije toj stranci i redefinisanje koalicionog sporazuma.
- Nisam spreman na redefinisanje koalicionog sporazuma na način na koji to oni zahtevaju. Ne slažem se s tim da neko iz tog sporazuma vadi jednu po jednu stvar, odnosno, samo ono što je u njegovom interesu. Ako govorimo o koalicionom sporazumu, moramo da govorimo o celini. Ako ćemo da ga razvrgavamo, onda da ga razvrgavamo u celini. Ali, ja ne vidim razlog da se to čini, jer tako nešto, od 18 partnera zahteva samo jedan ili dva. Postoje obaveze koje su sve članice DOS na sebe preuzele stvaranjem koalicije i ne može se nakon godinu dana reći - ajde da neke od njih promenimo. U ugovoru, između ostalog, stoji i da je obaveza svih članica DOS da podržavaju Vladu u parlamentu. Znači, ako se neko ne slaže sa određenim zakonom, on to treba ranije da kaže, a ne da nam tek na skupštini kaže da će glasati protiv tog zakona, ili čak da nam i ne kaže nego da glasa protiv. Da li ste spremni da mesto predsednika Skupštine Srbije vratite DSS?
-Da. To mesto DSS je izgubio, jer je počeo da se ponaša kao opozicija. Nije prirodno da opozicija postavlja predsednika Skupštine, koji rukovodi radom skupštinske većine. Ako bismo to dozvolili, zašto onda ne bismo dozvolili da opozicija postavlja i predsednika Vlade? Šta će se desiti ukoliko se ni na ovoj sednici Predsedništva DOS ne postigne dogovor?
- Ništa. Nastavićemo ovako da funkcionišemo do kraja mandata ove Vlade, a to je četiri godine.
Ne smeta vam to što jedna od najjačih stranaka DOS faktički nije u koaliciji?
- Kako može meni da smeta ako njima ne smeta. To je njihova odluka. Oni imaju otvorena vrata, a ako neće da uđe kroz otvorena vrata, nije kriv onaj ko je unutra već onaj ko neće da uđe.
Pominjana je i mogućnost da se resori u Vladi podele u skladu s brojem poslaničkih mesta u parlamentu, što bi podrazumevalo da DSS i DS imaju podjednak broj resora - pet ili šest, a druge stranke da raspodele ostatak ministarskih mesta. Da li biste prihvatili taj koncept?
- Ne. To bi podrazumevalo potpuno drugačiji koncept Vlade od ovog koji imamo. Ne bih pristao da budem saobraćajac u Vladi gde bi 18 stranaka imale svoje resore i kroz njih provodile stranačku politiku, a ja sa strane gledao kako se stvaraju stranačka ministarstva. U političkom delu Vlade koji kontroliše njen rad, a to su potpredsednici, mogu da učestvuju stranački lideri. U ministarstvima ne mogu. I sada nam problem stvara to što su dva-tri ministra predsednici svojih stranaka. Da li biste pristali da DSS date veći broj resora u Vladi, ako bi ova stranka za ministre predložila nestranačke ličnosti?
- Da. O tome možemo da razgovaramo. To je bila i tema o kojoj je u DOS pričano, doduše, ne na sastancima Predsedništva. Činjenica je da DSS od samog početka u tu Vladu nije ušao iskreno. Naprotiv, cilj je bio da na njenom neuspehu neko drugi profitira i nakon godinu dana se pojavio kao alternativa. To nije realno. Oni koji to žele, nemaju format da vode zemlju, niti imaju posla sa tako naivnim ljudima, koji će, nakon godinu dana, da kažu - jeste mi ne znamo ništa, mi smo nesposobni i korumpirani. DSS treba da odluči da li u ostatku DOS vidi samo merdevine kojima će se popeti na vrh, na šta mi ne pristajemo, ili političke partnere s kojima će sarađivati. Ako oni redefinišu odnos prema DOS, a ne DOS prema njima, spremni smo da razgovaramo. Koliko bi resora u Vladi mogao da dobije DSS?
- Tri-četiri. Postoji ideja da se ministarstva koja su vrlo kompleksna podele. Trebalo bi podeliti Ministarstvo za pravdu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo za trgovinu i turizam, Ministarstvo za rudarstvo i energetiku i Ministarstvo za telekomunikacije i saobraćaj. Meni je stalo da Vlada uspe i stalo mi je da i DSS ima svoje ljude u njoj. Ali ne bih više ušao u rizik da imenuju nekoga poput Obrena Joksimovića, jer sve to na kraju ide na moj račun. Stalo mi je da i oni budu zainteresovani za uspeh te vlade, jer time uspevaju i oni kao deo Vlade. Meni je stalo da DSS kandiduje najbolje ljude za članove Vlade. Osim ovoga, mi imamo nameru da u Vladi uvedemo i ministarstvo za gazdovanje prirodnim resursima i ministarstvo bez portfelja koje bi vodilo računa o interesima Muslimana. Potrebno je popuniti i mesto ministra zdravlja. Ko će doći na to mesto?
- Najverovatnije Tomica Milosavljević iz Kliničkog centra Srbije. Znači da je rekonstrukcija Vlade izvesna. Kada se to očekuje?
- U martu ili aprilu kada je redovno zasedanje Skupštine Srbije. Videćemo da li će to biti velika rekonstrukcija koja će podrazumevati i ulazak DSS u Vladu, što zavisi od njih, ili ćemo samo formirati dva nova ministarstva i imenovati ministra zdravlja. Ali, ne treba očekivati smene ministara i potpuno prekomponovanje Vlade. Naravno, u Vladu može da uđe i Velimir Ilić ukoliko to bude želeo. Mnogo je primedaba na rad ministra policije, koji je, kad je preuzimao funkciju obećao da će na njoj ostati nekoliko meseci, dok se ne nađe neko bolje rešenje.
- Mihajlovićevo imenovanje za ministra policije bilo je rezultat kompromisa. On tada nije bio blizak ni DS ni DSS. Mihajlović je spreman da se svakog trenutka povuče s ministarske funkcije i bude samo potpredsednik Vlade, ako bismo imali rešenje koje bi imalo konsenzus i u javnosti i u DOS, ali ja ne znam nijednu ličnost. Možda znaju u DSS. Da li od njih stižu neki predlozi?
- Ne. Ukoliko se kriza ne reši, postoji li mogućnost da se održe parlamentarni izbori?
- Za vanredne izbore treba da postoji razlog, a ja ga sada ne vidim. Oni se održavaju ako Vlada nema većinu ili joj se izglasa nepoverenje. Ako se to desi, biće izbori, ako se ne desi, neće ih biti. Da li će DOS imati jednog kandidata za predsedničke izbore i kad će početi razgovori o tom pitanju?
- Ne moramo imati jednog kandidata. Kandidati koji su se profilisali kao DOS imaće mnogo veću šansu nego oni koji se nisu tako profilisali. Ne treba nikome uskraćivati pravo da proveri svoj rejting na izborima. Koga biste vi voleli da vidite na tom mestu?
- Voleo bih da ne moram o tome da se izjašnjavam u toku predizborne kampanje. Kad vidimo ko će se sve kandidovati, oceniću da li postoji potreba da se i ja izjasnim koga podržavam.
Kako vidite dalji tok razgovora između Srbije i Crne Gore?
- Crna Gora klizi ka referendumu na kome će sadašnja vlast da izgubi. Kako koji dan odmiče sve je jasnije da je politika u Srbiji stabilna i da su besmileni razlozi koje navode vlasti u Crnoj Gori kada govore zašto neće da žive zajedno sa Srbijom. Ako je referendum izvestan, zašto se gubi vreme na razgovore?
- Razgovori nisu gubljenje vremena. Oni imaju veliku političku težinu jer građanima Crne Gore objašnjavaju šta su prednosti zajedničke države, kao i to na čijoj je strani Evropska unija. Uloga EU u Crnoj Gori se objašnjava tako što se govori da su oni nepristrasni i neutralni i da će prihvatiti svako rešenje. To nije istina. Postoji li mogućnost da Evropska unija ponudi rešenje po principu 'uzmi ili ostavi'?
- Ne. Oni imaju svoje mišljenje prema kome je najbolje rešenje demokratska Crna Gora u demokratskoj SRJ, što će igrati određenu ulogu u predreferendumskoj kampanji u Crnoj Gori. Kriza u federaciji se mora rešiti najkasnije do jeseni. Dokle se stiglo sa izradom novog ustava Srbije?
- Novi ustav radi se na više mesta i u više verzija. Najkasnije u kasno proleće treba da krene javna rasprava u Srbiji o ovom pitanju. Dve trećine pitanja nisu uopšte sporne. Vrlo sporna će biti pitanja regionalizacije i decentralizacije. To treba dobro promisliti i naći meru između decentralizacije s jedne strane i stabilnosti sistema s druge strane. Jer Srbija je tradicionalno nestabilan sistem i svaka regionalizacija koja ne bude dobro rešena vodi separaciji i stvaranju centralnih malih jedinica. Kroz izradu novog ustava biće rešeno pitanje Vojvodine i to kroz regionalizaciju. Kako će se u novom ustavu tretirati Kosovo?
- To je, naravno, problem. Ali, dok se ne donese ustav, mi moramo da rešimo status Kosova, a to je najkasnije do 2003. godine. Ostanak Nebojše Pavkovića na čelu GŠ VJ izazvao je nezadovoljstvo u DOS.
- Ovo pitanje spada u jednu od, inače, retkih nadležnosti predsednika SRJ i ja ne bih da se mešam u njegove ingerencije. Američki Kongres ponovo uslovljava pomoć našoj zemlji ispunjenjem određenih zahteva među kojima je najvažnija saradnja sa sudom u Hagu. Postavili su i rok do 31. marta.
- Dokaz o saradnji s Hagom je izjava službenika Haškog suda i mislim da ćemo uspeti da dobijemo pozitivnu ocenu. Nama je važna ocena koju ćemo dobiti i iz drugih oblasti, a ne samo to kako neko ocenjuje saradnju sa sudom u Hagu. To je samo jedan od pet-šest naših prioriteta. Ja nisam zabrinut. Privatizacija će podrazumevati nova otpuštanja radnika. Da li Vlada ima valjan socijalni program koji će sprečiti socijalne tenzije?
- Socijalne programe mogu da prave vlade koje imaju finansijske rezerve i koje mogu da finansiraju neočekivane rashode kakve izazivaju, na primer, ljudi koji ostanu bez posla. Kod nas ne možete da napravite socijalni program za 500.000 ljudi. Za njih može da se napravi program restrukturiranja privrede i unutar te privrede prestrukturiranja radne snage. To mora da se finansira tekućim prilivima iz privatizacije i investicija i koliko ima tog novca toliko se stvari u društvu preoblikuju. U Srbiji će svi koji su imali posao na radnom mestu ostati da rade. Oni koji su imali radno mesto, ali ne i posao, moraju da ostanu bez tog radnog mesta. Država će takvima pomoći na dva ili tri načina. Jedan je da dođu strane investicije koje stvaraju nova radna mesta, program prekvalifikacije, Država tim ljudima nudi i određene kredite da otpočnu neki biznis ako žele. To smo ponudili u Kragujevcu, ali se niko nije javio. Sto miliona dinara čeka da neko dođe od radnika i kaže - e, ja imam ideju da, na primer, u svom selu napravim farmu goveda. Što se tiče banaka, mi smo napravili program u kome je najvažniji deo za dokvalifikovanje i prekvalifikovanje bankarskih službenika za potrebe finansijskog sektora koji će u Srbiji da eksplodira u narednih godinu dana. Vrlo mali broj ljudi se javio. U ovoj godini jedan od naših prioriteta, osim suzbijanja kriminala i korupcije, jeste i osposobljavanje ljudi da se uključe u ekonomiju koja nastaje. Ali i građani sami moraju da se potrude i umesto da demonstriraju, počnu da se uključuju u ove programe. Ne očekujem veće izlive socijalnog nezadovoljstva, osim sporadičnih izliva nezadovoljstva koje ja razumem. Jer, kad neko ima 50 godina i prestaje da radi u nekoj firmi, a odjednom se nađe u konkurenciji s nekim ko ima 25 godina, sigurno se oseća izgubljenim. Blizu sam selidbe na Dedinje Da li ćete se preseliti na Dedinje i ko će snositi troškove preseljenja?
- Vrlo sam blizu da se preselim. Pre tri meseca Šreder mi je prijateljski poslao svog eksperta za bezbednost koji je zajedno sa našim ljudima iz Uprave za obezbeđenje ličnosti obišao mesta gde ja živim i kuda se krećem i pronašlo 42 mesta sa kojih može da se izvrši atentat na mene, bez ikakvih posledica po atentatora. Od tog trenutka počinju razmišljanja o mom preseljenju. Ja bih morao da stanujem u objektu koji može normalnim policijskim angažovanjem da bude zaštićen, a ne da interventna brigada bude oko moje kuće da mi ne bi neko iz parka ispalio 'zolju' u prozor. Ta kuća, naravno, ne sme mnogo da košta. Objekat je namešten i u njemu niko ne stanuje. On ne košta ništa, sem održavanja. Za MUP je moje obezbeđenje sada skuplje, nego što bi bilo da stanujem u objektu koji ima regulisan sistem obezbeđenja. Moja žena je protiv preseljenja, jer ono podrazumeva i promenu stila života i ulazak u izolaciju koja baš i nije prijatna. Boravak u Emiratima platila njihova vlada Kontroverze u javnosti izazvao je i vaš boravak u Ujedinjenim Arapskim Emiratima za Novu godinu?
- Ja sam 26. decembra redovnom linijom JAT-a otputovao za Dubai i bio privatno i poluzvanično gost Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Već duže sam imao taj poziv, a moja ideja je bila da obnovimo veze sa arapskim zemljama. Novu godinu nisam slavio pošto sam u decembru imao smrtni slučaj u porodici. Posetio sam njihovog predsednika i Vladu i tako je to došlo prvo u internacionalne medije pa u naše. Platili su oni. Nisam hteo da javnost Srbije zamaram tom posetom, da ljudi ne kažu - evo sada simulira neku veliku aktivnost kad svi slavimo Novu godinu. Ljiljana Begenišić
