Izvor: Blic, 04.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zoran Đinđić:Kritike Vlade prazne priče
Zoran Đinđić:Kritike Vlade prazne priče
Inicijativa da se Srbima na Kosovu i Metohiji da autonomija podrazumeva stvaranje dva pravna sistema - jednog za Albance a drugog za Srbe, što je bilo predviđeno i u Rambujeu. To znači da bi institucije srpskog stanovništva u pokrajini bile zaokružene - rekao je za 'Blic' Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije i lider Demokratske stranke, objašnjavajući svoju inicijativu za srpsku autonomiju na Kosmetu.
- Sudstvo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << školstvo, policija i zdravstvo bili bi povezani sa republičkim sistemom. Srpke institucije bi, na nivou pokrajine, koordinirale sa institucijama koje ima albanski deo stanovništva, ali ne bi bile međusobno prožete. To rešenje je po ugledu na ono što imaju Hrvati u Federaciji BiH. Srpske institucije bile bi bazirane na teritorijalnom principu opština. To je jedini način da se obezbedi kakav takav multietnički život na Kosovu, ali ne tako što bi se dve nacionalne zajednice prožimale, već tako što bi kooegzistirale jedna pored druge. To je i jedini način da Srbi koji žive u pokrajini tamo i ostanu i da se oni koji su raseljeni vrate na Kosovo. Onaj ko hoće multietničko Kosovo prihvatiće ovu inicijativu - rekao je u intervjuu za 'Blic' Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije.
Da li je ova inicijativa sadržana u i Platformi koju su usvojile Republička i Savezna vlada SRJ pre dva dana?
- Nije. Ovo što sam naveo je cilj naše zemlje, a plan koji je usvojen je put da se do tog cilja dođe. Bojazan je da je taj put veoma dug, a da imamo malo vremena. Moramo ubrzanim postupkom da od najvažnijih zemalja u svetu dobijemo podršku za ovaj cilj. Posle izbora u novembru, Kosovo će imati jedinstvene institucije i potrebna je samo jedna politička odluka koja će reći - u severnu Mitrovicu ide legalna kosovska policija u kojoj će biti 99 odsto Albanaca, i to će biti kraj. Do tada moramo imati čvrste garancije da se to neće desiti. Zbog toga sam izašao u javnost sa inicijativom da se Srbima da autonomija i pre nego što je postignut zvaničan dogovor u DOS. Moj osećaj je da nam vreme izmiče i da ne smemo čekati. Tim koji su formirale Savezna i Republička vlada radiće na učvršćivanju pozicije Srba na Kosovu i Metohiji, što vodi garantovanju njihovih prava. Kad je rađen Ustavni okvir za Kosmet, mi smo tražili da se u njega uključe kolektivna prava Srba, ali to nije prihvaćeno. Mislim da je naša država premalo učinila kad je reč o problemima u pokrajini i da smo propustili priliku da, kad je rađen taj dokument, problem podignemo na internacionalni nivo. Olako smo dopustili da Hekerup bude kreator tog dokumenta koji je dobio verifikaciju UN i drugih relevantnih međunarodnih institucija. Međunarodna zajednica ne pokazuje volju da izađe u susret našim zahtevima
. - Na nama je da se borimo, i onoliko koliko se borimo toliko ćemo uspeti. Mi kao zemlja imamo podršku najznačajnijih zemalja. Ta podrška je, međutim, prazno slovo na papiru ako se ne izražava u političkoj i ekonomskoj podršci. Ekonomski sadržaj se ispunjava, a što se tiče političe podrške, Kosovo je test za međunarodnu zajednicu. Nisam pesimista u tom pogledu, više sam nespokojan po pitanju sposobnosti našeg naroda da se organizuje i bude čvrst u svojim zahtevima - da se među raseljenima napravi organizacija koja bi vršila pritisak na povratak, da se Srbi u pokrajini ujedine i dogovore o zajedničkom stavu, da ovde stvorimo fondove kako bi se dole ljudima napravile kuće i obezbedio posao... Vlada je postavila uslove koji treba da budu ispunjeni da bi pozvala Srbe da učestvuju na novembarskim izborima. Pošto se na ispunjavanju tih uslova ništa nije uradilo, kakav će stav zauzeti država?
- U ovom momentu slabi su, gotovo nikakvi izgledi, za učešće Srba na novembarskim izborima. Do izbora ima dosta vremena, važno je da se Srbi registruju, što bi omogućilo da izvršimo dodatni pritisak i insistiramo na ispunjavanju uslova. Bitno je da se pripremamo za izbore kao da ćemo na njima učestvovati i da to jednog trenutka bude naš adut u dijalogu sa međunarodnom zajednicom. Šta će Vlada Srbije učiniti da se konačno rasvetli sudbina nestalih i kidnapovanih lica na Kosovu i da li nameravate da ponovo tražite susret sa Hašimom Tačijem?
- Iako smo uložili ogroman napor na rasvetljavanju sudbine nestalih i kidnapovanih građana, nikakve rezultate nemamo. Ali imam plan da na nižim nivoima struktura albanske vlasti pokušam da nađem rešenje. Već sam stupio u kontakt sa nekim ljudima koji bi mogli da nam obezbede da dođe do pomaka po ovom pitanju. Podršku u ovom poslu može da nam pruži Vlada Albanije, koja ima i uticaj i informacije u vezi sa ovim slučajem. Međunarodna zajednica, na čelu sa Hekerupom, stvara birokratsku atmosferu. Njihov prioritet je da nemaju probleme. Nestali Srbi, očigledno, nisu njihov problem. Za njih je problem ako neko napadne njihovog vojnika ili ako neprijatnim povodom dospeju na naslovne stranice novina u njihovoj zemlji. Da bi to izbegli, oni se dodvoravaju Albancima, oni su, zapravo, njihovi taoci. Međunarodni predstavnici su na Kosovo došli sa idejom da su Albanci jedan mali potlačeni narod koji će ih dočekati sa cvećem i suzama, a upali su u osinjak iz kojeg ne znaju da izađu i ponašaju se na najgori način - kao saučesnici albanske strane. Rođaci otetih ljudi pričali su mi da su predstavnici međunarodne zajednice u više navrata bili prisutni kad su Albanci nekog kidnapovali, ali ništa nisu učinili da to spreče. Najavili ste da prilikom rekonstrukcije Vlade Srbije neće biti drastičnih izmena, ali s obzirom na kritike rada Vlade sa više strana, izgleda da su radikalni rezovi neizbežni.
- To su prazne priče. Jako je neozbiljno kad neko traži da se, na primer, smeni trećina ministara, a pri tom ne navede nijedno ime. Strašno je to kad se neko klanja na sve četiri strane sveta i gleda da se nikom ne zameri, kad hoće da zadovolji tu nihilističku potrebu i da kritikuje, ali nikog konkretno, da mu se taj ne bi javio i rekao 'izvini da li ti uopšte znaš šta ja radim i to što ima problema u društvu da li je to zbog toga što ja loše radim ili što ti problemi 50 godina nisu rešavani'. U poslednja dva meseca svakodnevno se kritikuje Vlada Srbije, ali bukvalno ni o jednom jedinom ministarstvu nisam čuo ništa konkretno. Kad bih ja počeo da kritikujem rad Vlade, bilo bi to gore nego što je kritikuju svi ovi kritičari zajedno. Šokiran sam površnošću sa kojom ljudi pristupaju kritici rada Vlade, pogotovo sada kad su sve informacije dostupne i kad svako može da se obavesti o svim detaljima koji ga zanimaju. Na delu je intelektualna lenjost, ljudi neće da uđu u suštinu problema. Kad bi to uradili videli bi da, naravno, ima i propusta, ali i mnogo napora i rezultata. Sve njihove kritike svode se na 'sve je isto, samo Miloševića nema', znači, radio ne radio, svet je protiv tebe. Ljudi pričaju svašta, ne znaju nadležnosti pojednih institucija, niti ih one interesuju, pa su u stanju da kažu 'eto, Zoran Đinđić nije promenio, na primer, patrijarha, a ja sam nezadovoljan jer patrijarh želi da se uvede veronauka u škole'. Rekonstrukcije Vlade pre septembra sigurno neće biti jer je potrebno bar desetak dana da svako ministarstvo napravi analizu rada, zatim desetak dana da stranke na osnovu toga naprave neke svoje analize, i onda je potrebno vreme da se sve to prodiskutuje. Ne izbegavam to, oduvek sam bio za promene svega što ne vodi napretku. Vladu ne vidim kao nešto svoje - ni lično, ni stranačko. Vojvođanske stranke sve češće i agresivnije zahtevaju da se povede rasprava o autonomiji pokrajine.
- Voleo bih, kad bi samo mogli, da izađemo u Vojvodini na izbore, pa bi videli koliko bi dobili, a treba da se vidi i koliko su dobijale na prethodnim izborima. Dvema-trima strankama se povlađuje time što se nazivaju vojvođanskim strankama, jer i DS u Vojvodini je vojvođanska stranka i ima više pristalica od tih stranaka. I DSS i druge stranke u Vojvodini su vojvođanske stranke. Stranke koje imaju centrale u Beogradu, imaju tri četvrtine glasova u Vojvodini. S kojim pravom te lokalne stranke misle da predstavljaju Vojvodinu više od onih koje imaju centrale u Beogradu. Mi smo, inače, za autonomiju i zalažemo se za delegiranje nadležnosti, ali autonomija podrazumeva mnogo prethodnih operacija i koraka, a najvažnije je uspostavljanje mehanizama kontrole vlasti, jer decentralizovanje bez kontrole vodi multiplikaciji centralizovanja. Politički lideri iz Vojvodine nepotrebno dramatizuju stvari. Na pretposlednjoj sednici DOS dogovorili smo se da se, odmah nakon rasprave o saveznoj državi, razgovara o Vojvodini, i tu nije bilo nikakvih problema. Međutim, pet dana posle toga, lideri iz Vojvodine su se našli i postavili ultimatum da treba razgovarati do 3. avgusta. E, samo zbog tog njihovog ultimatuma to neće biti ovih dana nego iza 20. avgusta, pošto niko ne može da postavlja ultimatume. Niko nikoga ne može da ucenjuje. Pojedini ljudi, iz prevelike želje da se samoreklamiraju, onemogućavaju postizanje ciljeva. Možda bi vanredni izbori doprineli da se problemi o kojima govorimo razreše.
- Vanredni izbori bi samo dodatno zakuvali celu stvar i oni bi značili otvaranje Pandorine kutije. Ne vidi se neka nova snaga koja bi na tim izborima pobedila. Oni bi samo malo korigovali postojeće stanje, svi problemi bi ostali, stranke koje na ovoj ili onoj strani imaju disonantne zahteve ostale bi s ovim ili onim procentom, mi bismo izgubili šest meseci u kampanji, posle bi se ponovo stvarale koalicije. Za to vreme mi bismo bili isključeni iz kombinacija na međunarodnom nivou i to bi zemlju isključilo sa trake na kojoj ima šansu da ubrzano ide napred . Znači li to da će se i predsednički izbori u Srbiji održati u regularnom roku?
- Ustavno je veoma teško smeniti predsednika i mi smo na samom početku ocenili da bi to bio jako komplikovan posao i da je najbolje da zasada u to ne ulazimo. Kad će početi da se primenjuje Zakon o jednokratnom porezu na ekstraprofit?
- Do 8. avgusta je rok da se neki sami prijave, posle toga počeće primena Zakona. Da li je tačno da neki biznismeni vrše pritisak da odustanete od primene Zakona.
- To su najobičnije gluposti. Neki ljudi misle da je sve dozvoljeno u interesu ličnog marketinga i sejanja jeftine demagogije. I pošto danas u Srbiji postoji, s pravom, ogorčenje na one koji su se obogatili na našoj nesreći, neki ljudi pričaju kako bi to oni sve vratili narodu. Kao što je nekada na sceni bila nacionalna demagogija, tako je danas socijalna. Neki su, najpre, vraćali ljudima milijarde sa računa u inostranstvu, pa nijedan dinar nije vraćen, ali jesu potrošene pare u putovanjima državnim avionima po Kipru, Švajcarskoj, Engleskoj... Sad se priča o osam milijardi maraka poreske osnovice za koju se kaže ako ne bude naplaćena, onda mora da se neko s nekim nagodio. Opet, imamo neke druge koji tvrde da je Zakon o ekstraprofitu potpuno nesprovodiv i koji se tom zakonu podsmevaju kako bi diskreditovali Vladu. Mislite na saveznog ministra finansija Jovana Rankovića?
- Zakon je vrlo sprovodiv i vrlo logičan, samo ga treba čitati na pravi način. On kaže: 'Ona preduzeća koja su koristila povlašćeni položaj da bi stekla ekstraprofit biće jednokratno oporezovana'. Oni koji kažu da bi takve slali u zatvor uopšte ne razumeju suštinu donetog zakona. Ljudi koji su prekršili zakon nisu predmet ovog zakona o ekstradobiti. Ovaj zakon je donet zbog toga što su postojali opšti neregularni uslovi za poslovanje koji su doprineli da pojedinci, na osnovu svog privilegovanog položaja, novac do kog su dolazili iznesu iz državnog sistema i pretvore u lično bogatstvo. To treba da bude oporezovano. Ne mogu se oporezovati svi koji su poslovali po tom sistemu, ali postoji par hiljada izuzetaka koji su koristeći svoj privilegovani položaj novac pretvarali u privatno bogatstvo i tako stekli ekstraprofit. Ovde se radi o privilegijama, a ne o kriminalu. Ti ljudi nisu kriminalci i za njima ne treba raspisati poternice, oni su stekli ekstraprofit i treba da plate ekstraporez. Nesporazumi u vezi sa postavljenjem glavnog i odgovornog urednika informativnog programa RTS stvorili su utisak da DS i DSS postavljaju kadrove po ključu.
- To nije istina. Direktor RTS Aleksandar Crkvenjakov nije kadar DS, mi nismo imali ništa protiv njegovog imenovanja, kao što se nismo protivili ni imenovanju Gordane Suše za glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa. DSS je u jednom trenutku rekao da to nije dobro rešenje. Crkvenjakov je bio kod mene da pita šta da radi, ja sam rekao da je televizija javna ustanova i da bi bilo jako loše da postane predmet natezanja. Trebalo bi imati relativnu saglasnost o ličnostima koje rade na televiziji. Nemam nikakav interes da se mešam u to. Svi koji su se javili na konkurs za mene su prihvatljivi ako zadovoljavaju profesionalne uslove.
Zakočiti sa cenama
- Poskupljenja su, zaista, prevršila meru i mislim da veći deo poskupljenja nije opravdan. Tu mislim na lekove i neke proizvode široke potrošnje, malo treba zakočiti i sa komunalijama. Kad neko ima problema sa plasmanom svojih proizvoda ne bi trebalo da mu prva stvar bude podizanje cena. Vlada će, najverovatnije, vršiti intervencije uvozom. Ja jesam za to da se štiti naša industrija, ali ne na trošak građana. Milutinović neće biti izručen Hagu
- Sa ljudima koji su na haškoj listi, a njih je još 15, mi moramo da razgovaramo i da im objasnimo da je odlazak u Hag neminovnost, jer oni su imali izuzetan položaj i odgovornost i treba da učine nešto za narod koji su zastupali. Za narod je bolje da preuzmu na sebe teret i da kažu ' u redu, ja nisam kriv i verujem da je taj svet fer i da ću dokazati da nisam kriv'. S druge strane, razgovaraćemo sa sudom u Hagu o tome da lista bude zaključena na ovih 15 optuženih i da pitanje Haga više ne bude dežurna tema. Naša vlada mora da pokrene inicijativu i da ljudi koji nisu na listi, a počinili su zločine odgovaraju i budu kažnjeni. Ratovi koji su se vodili bili su prilika da čitav niz psihopata koji su pušteni iz zatvora odu na frontove u paravojnim i parapolicijskim uniformama i čine zločine. Njih ne smemo da ih pokrivamo i moramo da ih kaznimo. Na haškoj optužnici je i Milan Milutinović, predsednik Srbije. Postoji li mogućnost da i on bude izručen sudu u Hagu.
- Ne. To je isključeno, jer Milutinović, kao predsednik Srbije, ima imunitet. Od 15 optuženih na javnoj listi treba izdvojiti one koji imaju imunitet, dok ga imaju. Među njima su, recimo, Vlajko Stojiljković, ili neki generali, poput Veselina Šljivančanina koji je pripadnik Vojske i za njega nije nadležna civilna vlast. Znači postoje ograničenja u unutrašnjem zakonodavstvu koja ne možemo kršiti.
Ljiljana Begenešić
