Izvor: B92, Beta, 24.Jan.2010, 18:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Znatno umanjen broj stranaka

Beograd -- Istekao rok za preregistraciju stranaka. Prema prvim procenama politička scena u Srbiji manja čak desetostruko manja.

Rok za preregistraciju stranaka u Srbiji istekao je u ponoć. Iako će u Srbiji, prema prvim podacima, sada biti desetostruka manje partija stručnjaci procenjuju da to neće u potpunosti rešiti problem velikog broja političkih aktera u zemlji.

Umesto nešto više od 600 stranaka, kao do sada, u Srbiji je do petka zvanično registrovano >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 29 partija, dok je još 39 predalo dokumentaciju čija je provera u toku.

Za registraciju je bilo potrebno skupiti 10 hiljada potpisa i sve parlamentarne stranke već su se registrovale ili predale dokumentaciju.

Pored njih za upis registar ponovo se kvalifikovali Pokret "Snaga Srbije” Bogoljuba Karića, ili anonimni Udruženi penzioneri i socijalna pravda.

Na drugoj strani sa scene nestaju JUL, Srpska liberalna stranka, ali i SDP Nebojše Čovića, koji nije ni prikupljao potpise.

Član Predsedništva SDP-a, Oliver Ivanović, smatra da je šteta što ta partija nestaje sa političke scene u zemlji.

"Mislim da je to šteta jer je na ovaj način ugašena partija koja je prvo imala perspektivu i drugo koja je članica Socijalističke internacionale, te je kao takva bila i međunarodno priznata i poznata”, kaže Ivanović.

"Ne znam zašto je predsednik odlučio tako, ali ni mi kao predsedništvo nismo bili dovoljno jaki da se odupremo tome”, navodi on.

Analitičari, međutim, navode da preregistracija stranaka neće rešiti iscepkanost političke scene u Srbiji i podsećaju da je u Skupštinu ušlo pet izbornih lista, a u sali ima 10 poslaničkih klubova, dva nezavisna poslanika i 22 partije.

Mnogobrojnost parlamentarnih stranaka, prema mišljenju docenta na Fakultetu političkih nauka, Slaviše Orlovića, može biti rešena promenama izbornog zakona.

"Potrebno je rešiti pitanje da li je moguće da se u parlamentu formiraju poslanički klubovi nezavisno od toga kakve su liste dobile poverenje, da li je moguće uvesti dvostepeni cenzus, koji bi važio jedan za partiju i jedan za koaliciju, i da li je moguće da se uvede depozit – da partija koja ne osvoji 10 hiljada glasova, koliko je bilo potrebno bilo za podnošenje liste ili za registraciju stranaka, da taj depozit ostaje”, predlaže Orlović.

I Marko Blagojevič iz CESID-a ocenjuje da novi zakon o strankama neće značiti ukrupnjavanja političke scene.

Ipak, novi zakon koji će se odnositi na sada registrovane stranke donosi mnogo novina - između ostalog i u vezi za članstvom partija.

"Do sada je svaka partija zapravo sa javnošću delila onaj broj koji je ona želela da javnost zna, broj članova za koji je ona želela da javnost misli da jesu članovi partije”, podseća Blagojević.

"To više neće moći da bude tako, zato što će svaka partija morati da vodi jednu javnu i ažurnu evidenciju svog članstva jer će, između ostalog, i broj članova biti jedan od kriterijuma na osnovu kojih će biti određeno koliko će para partijama pripasti iz budžeta”, objašnjava on.

Blagojević navodi i da će i rad stranaka biti transparentniji, jer će i sve njihove interne odluke i dokumenti morati da budu javni.

Sa druge strane prednost za stranke koje su se sada registrovale je ta što će samim tim automatski moći da učestvuju na budućim izborima odnosno neće morati da ponovo prikupljaju potpise, navodi Blagojević.

Stranke koje ne uspeju da u roku od osam godine osvoje mesta u parlamentu, moraće ponovo da se registuju.

Nastavak na B92...