Izvor: Politika, 10.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Znaju s kim neće, gledaju s kim mogu
„Problematični” stavovi nekih manjih stranaka mogli bi da ugroze eventualne postizborne koalicije njihovih velikih partnera na čijim su listama bili
Tri dana pošto je Vojislav Koštunica saopštio da je Vladi Srbije u sadašnjem sastavu došao kraj, sa većom sigurnošću može se reći ko sa kim ne bi sastavljao vladu posle majskih izbora nego što bi se moglo pretpostaviti ko bi sa kim stupao u predizborne saveze, a naročito u postizborne koalicije.
Demokratska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stranka Srbije već je napravila „crnu listu” stranaka sa kojima više ne bi formirala vlast u Srbiji, a na njoj su još jedan aktuelni koalicioni partner, G17 plus, kao i odranije nepoželjni Liberalno-demokratska partija Čedomira Jovanovića i Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka.
Demokratska stranka odbacuje bilo kakvu saradnju sa Srpskom radikalnom strankom i Socijalističkom partijom Srbije, a iz eventualne predizborne koalicije, osim DSS i Nove Srbije, isključuje i LDP.
Radikali će, kao i do sada, na izborima nastupiti samostalno, a o eventualnim savezima posle glasanja se ne izjašnjavaju.
U svakom slučaju, kakve god da budu predizborne koalicije, nema sumnje da će DS, DSS i SRS biti stranke koje će presudno uticati na formiranje buduće vlade s obzirom na to da je mala verovatnoća da će ijedna od ovih stranaka dobiti dovoljno glasova da samostalno sastavi novi premijerski kabinet.
Kada je reč o predizbornim pregrupisavanjima, za sada je izvesno samo to da je DSS počeo pregovore sa Novom Srbijom, koji bi prema očekivanju Andreje Mladenovića, portparola DSS-a, u narednih par dana trebalo da se završe dogovorom o novoj-staroj koaliciji.
To potvrđuje i Dubravka Filipovski,potpredsednica Nove Srbije, koja dodaje da, što se NS-a tiče, dileme nema.
– Ukoliko budemo išli sa nekim to će biti jedino DSS, jer imamo zajednički stav prema vođenju države i nacionalnim pitanjima – kaže Dubravka Filipovski.
Demokratsku stranku tek očekuju razgovori sa srodnim strankama, a to su, prema rečima Borisa Tadića, lidera DS, G17 plus, Sandžačka demokratska partija Rasima Ljajića i „još neke stranke”. Među njima bi se moglo naći mesta i za LSV, koju je Tadić gostujući u „Utisku nedelje” spomenuo kao jednu od stranaka koja ga je podržala na predsedničkim izborima, uz ogradu da se njegova i vizija Vojvodine lidera ligaša Nenada Čanka ne podudaraju.
Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe DS, kaže za „Politiku” da je LSV svakako stranka koja teži bržim evrointegracijama Srbije, ali da postoje i druga pitanja, poput odnosa prema kosovskom problemu, o kojima bi trebalo postići saglasnost pre eventualnog koalicionog dogovora.
G17 plus je, prema rečima Nikole Papka, šefa Informativne službe ove stranke, spreman da na izbore izađe samostalno, ali i na to da na njima nastupi zajednički sa svim proevropskim snagama, zbog toga što su, kako je objasnio, predstojeći izbori referendum o evropskoj budućnosti Srbije.
Za saradnju sa DS izjasnio se i Rasim Ljajić, lider Sandžačke demokratske partije, koja je i pre godinu dana bila u savezu sa strankom predsednika Srbije.On je, međutim, u intervjuu RTV B92 ocenio da bi DS trebalo da proširi izborni kapacitet, da je potrebno neke stranke staviti na zajedničku izbornu listu i da DS mora da izađe iz „čisto stranačkog okvira”.
Prema Ljajićevim rečima, to bi morala da bude programski vrlo jasna koalicija, koja ima za cilj ulazak Srbije u Evropsku uniju.
Ljajić, međutim, smatra da zajednička izborna lista DS i LDP-a nije realna, jer bi to, verovatno, umanjilo izborni rezultat DS-a i da bi za DS tek posle izbora bila prihvatljiva koalicija sa LDP-om.
Upravo u raznorodnim stavovima manjih stranaka i partija nacionalnih manjina u vezi sa ključnim državnim problemima, a pre svega o pitanju Kosova i Metohije, leži specifičnost njihovog položaja uoči ovih izbora, u kontekstu sklapanja postizbornih koalicija. Veće stranke će, naime, morati da obrate pažnju koga okupljaju oko sebe, kako im neki predizborni savez, koji im možda i nije doneo mnogo dodatnih glasova, ne bi otežao ili čak potpuno onemogućio učešće u vlasti posle izbora. Naime, „problematični” stavovi nekih manjih stranaka mogli bi da ugroze eventualne postizborne koalicije njihovih velikih partnera na čijim su listama bili.
Mada eventualna nova vlada DS-a i DSS-a trenutno izgleda kao potpuno nemoguća varijanta, niko se još ne usuđuje da apsolutno isključi takvu mogućnost.
Zoran Lučić, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju, jedan je od onih koji su skeptični u pogledu novog saveza ove dve stranke.
– Koliko sam ja razumeo Koštunicu, on je sad rekao da neće više nikad sa DS-om – kaže Lučić, ali dodaje i da je nova vlada u koju bi ušle ove dve stranke moguća samo pod uslovom da neko od njih popusti u svojim stavovima.
– Taj ko popusti, propao je na sledećim izborima – ocenjuje Lučić za „Politiku”.
Moguću postizbornu saradnju između ove dve stranke, međutim, dodatno bi otežalo „ubacivanje” G17 plus ili LSV na listu demokrata.
Iako na jučerašnjoj konferenciji za novinare nije želeo da odgovori na pitanje o mogućnosti ponovnog pravljenja vlade sa DS-om, pravdajući se da pre izbora u DSS neće govoriti o postizbornim savezima, Andreja Mladenović je ipak nagovestio da bi savez DS-a sa Dinkićem i Čankom, predstavljao prepreku za buduću saradnju.
– Naše nepoverenje se tiče osnovnog i prvog principa vođenja politike prema Kosovu i Metohiji i EU. To nepoverenje u narednom periodu će biti sve jasnije i jasnije. Izjava Borisa Tadića da postoji mogućnost da naprave zajedničku koaliciju sa strankama Nenada Čanka i Mlađana Dinkića pokazala je da je naše nepoverenje bilo opravdano – kazao je Mladenović.
On je objasnio da se to odnosi na to kakvu su politiku vodili Čanak i Dinkić, da Čanak nije glasao ni za jednu rezoluciju o Kosovu i da je bojkotovao donošenje Ustava, dok je Dinkić zagovarao priču da Srbija treba da prekine otplatu kosovskog duga i „na taj način u faktičkom smislu prizna nezavisnost Kosova”.
– Upravo takva politika će ubuduće odslikavati i politiku koalicije i tu se dovodi u pitanje da li je moguće odbraniti Kosovo i Metohiju sa takvim stavovima – kazao je Mladenović.
Stavovi koje je iznosio, a koji su suprotni politici DSS-a, iz „narodnjačkog” bloka oterali su i Jedinstvenu Srbiju Dragana Markovića Palme. On se usprotivio prekidu evrointegracija i povlačenju ambasadora iz zemalja koje su priznale nelegalno proglašeno nezavisno Kosovo, zbog čega je Mladenović utvrdio da „neke prethodne izjavegovore o tome da možda s nekim drugim strankama ne bismo mogli zaista u svakom pogledu da formiramo zajedničku politiku i predstavimo je biračima”.
Sam Marković kaže da njega DSS i NS nisu „otpisali” već je on sam rekao da mu se ne sviđa „ono što oni rade”. Sa kim će nastupiti na izborima, međutim, nije hteo da otkrije, rekavši da će o tome javnost da obavesti sutra. Do tad će, kako kaže, da „pregovara sa ljudima”.
Sem glasova birača iz Pomoravskog okruga, gde ima najjače uporište u biračkom telu, Marković bi potencijalnim koalicionim partnerima, međutim, doneo i teret nekadašnjeg bliskog saradnika Željka Ražnatovića Arkana.
Prema mišljenju Zorana Lučića, Jedinstvena Srbija predstavlja „proevropsku domaćinsku stranku”, kakav je i Srpski pokret obnove. On naglašava da te dve stranke, iako srodne, zbog prošlosti ne mogu da podnesu jedna drugu.
Lučić procenjuje i da bi Ilićeva Nova Srbija mnogo bolje prošla sa SPO-om nego sa DSS-om, jer su biračka tela NS i SPO mnogo bliža nego NS i DSS.
– DSS-ovi birači su malo urbaniji, malo obrazovaniji. Biračko telo NS je isto kao i SPO-a – kaže Lučić i dodaje: „Imamo veoma antagonizovanu političku scenu sa vrlo udaljenim strankama, sa provalijama između pojedinih stranaka koje bi prirodno trebalo da bud saveznici kao što su DS i DSS. Postavlja se pitanje ko sa kim uopšte može i kakve će koalicije biti posle izbora.”
„Narodnjake” je, praktično, napustio i „pocepani” Srpski demokratski pokret obnove: Krilo predvođeno Veroljubom Stevanovićem, gradonačelnikom Kragujevca, još ranije je sklopilo savez sa G17 plus za lokalne izbore, a ista koalicija važiće i za parlamentarne. Vojislav Mihailović, drugi kopredsednik SDPO, međutim, veruje da će oni ostati uz DSS i NS.
Nepoznanicu za sada predstavlja i Koalicija „Lista za Sandžak” Sulejmana Ugljanina, koja je na parlamentarnim izborima 2007. bila uz Koštunicu, ali je uoči drugog kruga predsedničkih izbora 2008. podržala Tadića. Esad Džudžević iz Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka, jedne od članica Liste, najavljuje da će njegova stranka pozvati sve bošnjačke stranke da nastupe zajedno, s obzirom na to da kao manjinska lista ne bi morali da „preskaču” cenzus od pet odsto.
– Mislim da je to realno – kaže Džudžević za „Politiku” ne želeći da se upušta u spekulacije šta će da rade ukoliko ne naiđu na pozitivan odziv među partijama Bošnjaka.
Socijalistička partija Srbije, koja je jedina ocenila da su novi izbori loše rešenje i koja je zagovarala formiranje vlade nacionalnog jedinstva, nema dileme s kim će nastupiti u novom izbornom ciklusu. Prema rečima predsednika SPS-a Ivice Dačića, socijalisti nastupaju u savezu sa Partijom ujedinjenih penzionera Srbije a očekuju da će se im se pridružiti još neke partije i udruženja.
Dačić je na konferenciji za novinare rekao i da ga ne pitaju s kim će SPS u koaliciju posle izbora.
– Pitajte one koji su raspisali vanredne parlamentarne izbore s kim će oni u koaliciju. I ako znaju odgovor obratite se nama – rekao je Dačić.
J. Cerovina
M. R. Petrović
[objavljeno: 11/03/2008]
