Izvor: B92, 16.Nov.2009, 17:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Značaj strateških partnerstava
Beograd -- Strateška partnerstva koja je Srbija sklopila u poslednje vreme jesu značajna, ali je potrebno učiniti još dosta da bi se ona realizovala, poručuju analitičari.
Predsednik Srbije Boris Tadić boravi u jednodnevnoj poseti Berlinu. Diplomate s kojima su razgovarali novinari B92 smatraju da je Nemačka za Srbiju najvažniji strateški partner i da bi ova poseta mogla da ima višestruki zanačaj, između ostalog i privredni.
Inače, samo u poslednjih nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << meseci, Srbija je potpisala sporazume o strateškom partnerstvu sa Rusijom, Turskom, Kinom i Italijom.
Ovde, međutim, treba razlikovati agresivnu medijsku kampanju o "spoljnoj politici na steroidima" od toga šta je zaista rezultat te strateške saradnje.
Glavne teme Tadićeve posete Berlinu, bar prema najavama, biće unapređenje bilateralnih odnosa, podrška Nemačke na putu Srbije ka Evropskoj uniji i situacija u regionu.
Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević objašnjava za B92 da će poseta Nemačkoj imati višestruki značaj za dve države i to posebno u oblasti energetike, mašinstva, hemijske industrije, ali i evropskih integracija.
"Za Srbiju je Nemačka svakako najvažniji strateški partner, ali ovim gestom vidimo i koliko je Srbija važna za Nemačku. Naime, EU je svakako najvažnija strateška tačka politike te zemlje i u tom smislu Srbija kao država koja se približava ubrzano EU je i iz tog razloga posebno zanimljiva za Nemačku", smatra Pribićević.
"Nemačka je jedna od onih zemalja, ali ne baš i ta zemlja, koja uz Italiju, možda i Austriju, najbolje razume koliko je važno Srbiju podržati na putu ka EU", ocenjuje on.
U poslednjih mesec dana Srbija je potpisala veliki broj sporazuma o strateškom partnerstvu i ekonomskoj saradnji sa razvijenim evropskim i azijskim zemljama. Među njima je i ruski kredit za podršku i finansiranje infrastrukturnih projekata.
Ipak, osim iznosa od milijardu dolara i nekoliko šturih informacija, ostali su nejasni uslovi za njegovo povlačenje.
Nekadašnji direktor Instituta za međunarodne i političke odnose Vatroslav Vekarić naglašava za B92 da potpisivanje sporazuma predstavlja izraz dobre volje za saradnju - ali da je dug put do realizacije sporazuma.
"Svi ti sporazumi su u stvari jedna lista dobrih želja. Šta će od toga konkretno ispasti zavisi od mnogih drugih okolnosti", smatra Vekarić.
"Kada je reč o želji da ti naši strateški partneri više investiraju u Srbiju, naravno da nije dovoljan samo taj sporazum. Potrebno je učiniti sve ono što je potrebno da bi se te investicije povećale", poručuje on.
"Amerikancima smeta što nije donesen Zakon o restituciji, koji u velikoj meri sprečava investicije. Još uvek ima mnoštvo prepreka normalnom i obimnom inostranom investiranju koji potiču iz naših unutrašnjih slabosti i problema", podseća on.
Da se mnogo više priča nego što se radi, ističe savetnik Isak fonda Milan Pajević.
Po njemu, najbolji primer za to predstavljaju sporazumi koje je Srbija i SRJ u poslednje dve decenije sklopila sa Narodnom Republikom Kinom.
Pajević naglašava da Srbija do danas sa tom zemljom nije uspela da ostvari saradnju proklamovanu mnogobrojnim sporazumima.
"Strahovito je slab izvoz tamo i postoji ogromna razlika između izvoza i uvoza", podseća on.
"Očekujemo da se zaista tu preokrene cela situacija i da ona bude mnogo više u našu korist, nego što je to bilo u poslednjih dvadesetak godina", kaže Pajević.
"Tu stalno treba razlikovati predimenzionirane medijsko–političke najave od onoga što se zaista desi kao rezultat te saradnje. Tu je vrlo potrebno napraviti radikalan preokret, tako da se ostvare značajni rezultati, pa da se tek onda to reklamira onako kako to političarima odgovara", poručuje on.
Poslednji sporazum o strateškom partnerstvu Srbija je prošlog vikenda potpisala sa Italijom.
Dokument predviđa podršku integraciji Srbije u Evropsku uniju i privilegovane bilateralne odnose i parafiran je Rimu, u prisustvu skoro polovine članova aktuelne Vlade Srbije.
.jpg)
