Izvor: Politika, 12.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Značaj nastavka pregovora sa EU samo simboličan
Pregovori su već pri kraju i mogli bi da budu okončani za najviše tri nedelje, ali bez izručenja Mladića nema potpisa sporazuma, pa ni veće koristi od nastavka pregovora
Poseta zvaničnika Evropske unije Beogradu nije donela obrt u procesu pridruživanja Srbije Uniji. Umesto toga, evropska trojka je ponovo istakla, već prilično poznat stav, da Brisel pruža podršku ovdašnjim demokratskim snagama i da očekuje formiranje vlade s kojom bi mogao da nastavi pregovore o stabilizaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i pridruživanju. A na pitanje da li ta vlada prethodno mora da uhapsi Ratka Mladića, Oli Ren, komesar za proširenje EU, odgovorio je da će puna saradnja s Hagom biti "neophodan uslov za završetak pregovora o stabilizaciji i pridruženju".
Ta izjava je u Beogradu protumačena tako da bi pregovori mogli da budu nastavljeni i pre nego što se Mladić nađe u Sheveningenu, ali da bez ispunjenja tog uslova sporazum ne bi mogao i da bude potpisan. To opet otvara pitanje šta bi Srbija u ovom trenutku dobila nastavkom pregovora, bez mogućnosti potpisivanja sporazuma?
Prema mišljenju nekih ovdašnjih evropskih poslenika sa kojima smo razgovarali, praktično ništa. Prema drugima, samo nadu da bi se ubrzo nakon skidanja suspenzije sa ovih pregovora moglo otići još dalje – da parafa na tom ugovoru bude, ali da njegova primena opet bude uslovljena sve do ispunjenja osnovnog zahteva. Prema trećima – simboličnu korist.
– Samo pregovaranje i dolaženje do konačnog teksta sporazuma, bez njegovog potpisivanja nema veliki značaj – tvrdi nam Tanja Miščević, direktor Kancelarije vlade Srbije za pridruživanje EU.
Te pregovore gotovo smo u potpunosti okončali. Ostala su samo dva poglavlja o kojima do sada nije pregovarano: o pravosuđu i unutrašnjim poslovima, kao i o institucionalnim i završnim odredbama (o kojima se, inače, ni ne pregovara, jer je reč o modelu).
– Tvrdim da nam za to ne treba više od dve runde, što je u najgorem slučaju tri nedelje pregovora – naglašava Miščevićeva i dodaje da je "80 do 85 odsto sporazuma završeno".
Ksenija Milivojević, sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, upozorava da pre nego što se vlada formira neće biti mogućnosti da se pregovori nastave. Ona navodi i "optimistički scenario": eventualno nastavljanje pregovora, koji bi vodili potpisivanju sporazuma, a da, potom, u implementaciji sporazuma ostane pitanje saradnje sa Haškim tribunalom, bez koje ne bismo, recimo, mogli da dobijemo status kandidata.
– Mi bismo dobili to da "lopta" ne bude na zemlji, već da se opet nađe u vazduhu, da se tu igra nekakva "utakmica" – mišljenje je koje ovim povodom zastupa prof. Milica Delević Đilas, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, naglašavajući da je činjenica i da bi se time dobio jedan dodatni manevarski prostor, i za aktere u zemlji i za aktere unutar EU.
S obzirom na to da je iz Brisela nastavak pregovora najavljivan još pre parlamentarnih izbora u Srbiji, ostalo je nejasno zbog čega to tada nije sprovedeno budući da bi to bila direktna podrška demokratskom bloku. Činjenica je i da je na vladu koja je postojala u trenutku prekida pregovora Brisel gledao kao na demokratsku, pa su, ipak, pregovori o sporazumu prekinuti. Sada se ide sa najavama o nastavku pregovora, s obrazloženjem da je to podrška formiranju demokratske vlade. Kako to tumačiti? Miščevićeva podseća na to da je vladi u tom momentu najviše zamereno što je postojalo nekakvo obećanje o uspostavljanju potpune saradnje sa Hagom, a da do toga, prema oceni Evropske komisije, a pre svega Karle del Ponte, nije došlo. Ono što bi oni očekivali od nove demokratske vlade jeste ponovo jedno takvo obećanje, na kojem bi se, prema mišljenju svih naših sagovornika, dalje mogao graditi proces.
Gledano iz ugla Brisela, moglo bi se, ipak, reći da je EU u prilično nezgodnoj poziciji. Imajući u vidu ovdašnje političke prilike, uskoro bi se moglo dogoditi da, uprkos završetku pregovora, moraju ponovo da obustave proces pridruživanja Srbije EU. Time bi u stvari samo zadali udarac novoj demokratskoj vladi.
Mada su, dakle, minuli parlamentarni izbori bili povod za početak priče o nastavku pregovora, obustavljenih 3. maja prošle godine, čini se da je takav stav ovoga puta glasniji, pa je logično pitanje da li to većinsko raspoloženje u EU, za koje se tvrdi da postoji, ima veze i sa spekulacijama da će nam brži ulazak u EU biti omogućen u zamenu za Kosovo i Metohiju?
Pregovori o sporazumu sa EU i pregovori o budućem statusu Kosova počeli su istovremeno. Do samog početka toga, mi smo, podseća Miščevićeva, pokušavali da objasnimo da jedno sa drugim nema veze. Ukoliko bi se, recimo, nudila takva trampa, nje bi moglo da bude u političkim razgovorima. S tim u vezi navedimo da je posle razgovora sa evropskim zvaničnicima, na pitanje da li bi kooperativnost Beograda u pregovorima o statusu Kosova mogla postati novi uslov za nastavak pregovora o pridruženju, predsednik Boris Tadić kratko odgovorio da su to dva paralelna procesa.
Na tehničkom nivou na kojem se obavlja praktičan posao uspostavljanja odnosa sa EU, u kojem učestvuje Miščevićeva, "nikada niko nije pominjao bilo kakvu trgovinu".
U našoj javnosti previše se insistira na vezi između nastavka pregovaračkog procesa sa EU i pitanja statusa Kosova, ocenjuje Milivojevićeva. Drugo je, priznaje ona, pitanje generalnih odnosa Srbije i EU, "koji će, činjenica je, zavisiti od toga kako se Srbija postavi, ne samo prema Ahtisarijevom planu, već i prema pregovaračkom procesu i generalnom rešenju statusa Kosova". Jer, u EU postoji, kako kaže, manje-više, opšta saglasnost da se podržava plan pregovaračkog procesa o Kosovu. U tom smislu, "EU očekuje i da tu Srbija ispolji konstruktivan stav".
Naglašavajući i sama da evropska integracija podrazumeva takav stav, Milica Delević Đilas, međutim, ističe da ne može da kaže da Kosovo neće uticati na put evropske integracije Srbije. I dodaje: "Uticaće, ali ne na način – odustanite od Kosova, pa ćete ući u Evropsku uniju nego kroz date kriterijume koji se postavljaju u procesu stabilizacije i pridruživanja, a oni se tiču poštovanja međunarodnih obaveza i učešća u regionalnoj saradnji".
B. Čpajak
[objavljeno: 12.02.2007.]
