Izvor: Blic, 23.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zna li Srbija da Mazići postoje?
Zna li Srbija da Mazići postoje?
Političari u Beogradu trebalo bi da znaju da postojimo. Da u Klini ima Srba povratnika i da bi ovih dana trebalo da se vrate još neke porodice. Od 28. februara, kada smo se vratili u našu kuću, u posetu nam dolaze samo stranci i albanski političari - kaže za 'Blic' Leposava Mazić, prva Srpkinja koja se vratila u ovaj metohijski gradić.
Mazići su proveli u metohijskom selu Biča 15 meseci i čekali na povratak. Druga, tročlana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << porodica Pavlović, koja se vratila u svoj stan u Klini 19. aprila, čekala je 17 meseci. Ostalo je još dvadesetak porodica koje žele kući, a čiji povratak lokalni albanski političari najavljuju. Svi oni zajedno su već jednom pokušali da se vrate kući i bili kamenovani. Povratak je tako bio održiv taj, jedan jedini dan. Međutim, tada ispunjenje standarda koje je međunarodna zajednica postavila pred Albance nije bilo toliko aktuelno kao što je danas.
Mazići i Pavlovići ne bave se politikom, niti znaju šta se događa jer im televizor, poklon od stranaca, ne hvata nijedan srpski kanal. Oni se ne bave ni pričom da li su deo standarda koje komšije treba da ispune, a za koje će ovog meseca na sednici Saveta bezbednosti šef misije UN Soren Jesen Petersen, kako se najavljuje, reći 'veliki napredak'... Za njih je jedini standard 'sreća što su u svojoj kući i što ih niko ne dira'.
Ipak, povratak je i jedan od najglasnijih zahteva srpskih vlasti. I to, kako se navodi, održiv. On, naravno, prvenstveno zavisi od albanske zajednice, koja je 17. marta prošle godine i više nego dokazala kako stoje stvari. Ali:
- Pa jedemo hranu koju smo uspeli da sačuvamo još dok smo bili u Biči. Tamo su stizale razne donacije. Mislim da smo od države dobili ova dva džaka brašna, a mislim da Miroslav (Pavlović) nije dobio to brašno. Onda... ne znam da li je bilo tri ili četiri litra zejtina, i tako isto šećera. Aaa, daaa, umalo da zaboravim, i dva pakovanja pašteta... - priča u dahu Leposava, u čijem glasu se oseti iskrena zahvalnost na ovim 'silnim' kilogramima hrane. Leposava kaže da s vremena na vreme i nešto malo kupuju 'od para koje dobijaju od Unmika' jer je težak srčani bolesnik. 'A dobili smo i od oca Vasilija 100 evra.' Ipak sa setom dodaje da je jedini sunarodnik koji ih je obišao 'Garić, ne znam baš ko je, mislim da je neki političar. Bio je ovde na sastanku u opštini, pa svratio da popije kafu u Klini da ga želja mine'...
- Mi i nismo navikli da nam drugi daju. Dolazi nam predsednik opštine Klina. Dolazi i njegov zamenik i još jedan političar iz Izvršnog odbora. Obećali su da će Mikiju da zidaju garažu iz donacija IOM jer bio je do Prištine čuven majstor za kola. Potpisali smo ugovor - srećna je Leposava.
Do sada Leposava je šetala Klinom, kaže, 'više puta'. Išla u prodavnice, ambulantu, banku, opštinu. Jave joj se, dodaje, 'oni koji je prepoznaju'.
- Za sada je baš dobro... Dokle će da bude... Zavisi i koliko će još da se vrate...
Mazići su se vratili u staru, trošnu kuću koja je u dvorištu njihove velike nove kuće koja se nalazi u glavnoj ulici Kline. Nova je još uvek zauzeta... Ž. Jevtić
