Izvor: Blic, 01.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zločinci na sudu uslov za pomirenje
Zločinci na sudu uslov za pomirenje
Proces pomirenja Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine ne može biti lak i brz i potrebno je, pre svega, ratne zločince izvesti pred sud, bilo u Hag, Zagreb, Sarajevo ili Beograd, slažu se sagovornici 'Blica' i ističu da političari moraju da budu prethodnica. Ipak, u svim državama, zaključuju naši sagovornici, još dominiraju nacionalističke snage bez iskrene namere za pomirenje.
U republikama bivše SFRJ o pomirenju se retko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << govori. U Nemačkoj su, doduše, prošle 23 godine da bi se o tome progovorilo. A bilo da je reč o Srbiji, Bosni ili Hrvatskoj, još se ne vidi jasna politička volja većine da se suočimo sa 'našim' zločinima.
Za pomirenje je potrebno, tvrde sagovornici 'Blica' iz sve tri države, suočavanje sa istinom, ali ne onom 'lakom', o onome što su nama činili, već onome što su u naše ime činili.
Zdravko Grebo, profesor Pravnog fakulteta u Sarajevu, smatra da pomirenje nacija ili naroda implicira kolektivnu krivicu, a naglašava da se sam ni sa kim nije svađao, te da nema potrebu ni da se miri. Pri tom ne zaboravlja da su se na ovim prostorima desile užasne stvari, da postoje individualni zločinci i politički režimi koji se mogu smatrati odgovornim.
Politički okvir
- Političke elite na čelu država koje čine ovaj nesrećni region trebalo bi da krenu od istine. Na tome bi trebalo da grade dobrosusedske odnose. Ukoliko se tako stvori politički okvir, onda je će studenti sa studentima, teatri sa teatrima, fudbalski klubovi sa fudbalskim klubovima, privrednici sa privrednicima pronaći svoje interese i biti oslobođeni te agresivne retorike neprijateljstva - kaže Grebo za 'Blic'.
Iako smatra da je svaka inicijativa ka pomirenju nacija, ma s koje strane došla - dobrodošla, treba je započeti, ubeđena je Vesna Pešić, funkcioner Građanskog saveza Srbije i narodni poslanik, deklaracijom o osudi genocida u Srebrenici, koju bi usvojila srpska skupština.
- Presuđeno je, na dva mesta, da je u Srebrenici srpska strana pobila više od 7.000 ljudi! Proces pomirenja zato mora da potekne iz Srbije. Zar bi majke iz Srebrenice trebalo nama da se izvinjavaju?! - pita se Vesna Pešić.
Ipak, Pešićeva sumnja da je ovo pravi momenat za pomirenje. Srbiju još vidi kao 'nezrelu državu u kojoj su jako pozicionirane snage DSS, SPS i SRS, koje pokušavaju da pozivanjem na osudu svih zločina relativizuju žrtve'. Sve dok ne skupimo dovoljno moralne snage i dostojanstva da se izvinimo, bolje je, kaže ona, da pitanje osude zločina ne potežemo u Skupštini.
- Bolje da se ne brukamo. Bolje je pitanje pomirenja ostaviti individualcima, takozvanim izdajnicima, pojedinim strankama i nevladinom sektoru. Jer konsenzus po tom pitanju ne može se postići u Skupštini - kaže Pešićeva.
Uloga srbije
Vladeta Janković, potpredsednik DSS, smatra da je 'bitno da se razluče regionalni, što će reći, zajednički interesi, od interesa svake pojedine države, pa da se onda sistematski i gde god se oni direktno ne sukobljavaju deluje na ostvarenju onih prvih'.
- Takvi zajednički interesi nipošto nisu samo privredni i ima ih više nego što su mnogi svesni. Tempo bi morao da bude pažljivo odmeren, zato što su pri odmeravanjima ove vrste insistiranja, uslovljavanja i eventualni pritisci potpuno kontraproduktivni - kaže Janković za 'Blic' i ističe da 'veruje u značaj neposrednih i stalno otvorenih veza među samim liderima, jer kad tu ima tzv. dobre hemije, koriste se administrativne prečice, a i 'opasnost od nesporazuma je neuporedivo manja'.
- Strateški položaj obavezuje Srbiju da bude, ako ne inicijator, a ono izrazito aktivan učesnik. Pod sadašnjim okolnostima, naročito, prva naša inicijativa morala bi da bude u pravcu donošenja deklaracije kojom bi se potvrđivala zajednička privrženost principu nemenjanja granica. To je, pored ostalog, apsolutni preduslov političke stabilnosti, pa samim tim i priliva investicija i privrednog napretka čitavog područja - kaže Janković.
Upitan da li sve zemlje u regionu imaju iskrene namere da proces pomirenja otpočne, Janković kaže da 'nemamo razloga da u bilo čiju iskrenost apriorno sumnjamo, ali je činjenica da još postoje resantimani iz prošlosti i kod nekih država posebno otpor prema jugonostalgiji, odnosno strah od reintegracija'.
Priča bez efekta
Sve što sadašnji lideri sve tri strane mogu da učine, veruje Žarko Puhovski, predsednik Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, jeste da odu.
- Na njihovo mesto treba da dođu novi ljudi. Tadić i Mesić se ponašaju izrazito korektno, ali bez efekta. Političar ne može imati samo ocenu umetničke vrednosti, od političara se očekuje efekat. Ako to što predsednik Mesić govori u Hrvatskoj izaziva protivljenje i ako je to što govori Tadić ispravno a ne može da sastavi vladu, onda se otvara pitanje njihove efikasnosti - kaže Puhovski.
Milorad Pupovac, lider Samostalne demokratske srpske stranke iz Hrvatske, smatra da Srbija zajedno sa predstavnicima Srba iz regiona treba da se aktivira u procesu obnove poverenja.
- Srbija ne sme biti u defanzivi po tom pitanju - ističe Pupovac uz ocenu da su, osim preuzimanja odgovornosti za procesuiranje ratnih zločinaca i manifestacije volje za pomirenjem, potrebne i 'konkretne mere za uklanjanje uzroka nepoverenja'.
Govor emocija
Naši sagovornici ukazuju na to da još imamo visok nivo tenzije koja je emocionalno oblikovana. A kada se o emocijama radi, onda činjenice imaju drugorazredno značenje. Neke ljude u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj, napominju, još ne možete uveriti da su 'naši činili zločin'. Za sada, prvo što političari treba da učine, slažu se svi, jeste da ratne zločince pošalju pred sud, bilo da se radi o Hagu, Zagrebu, Sarajevu ili Beogradu.
- Ovako, sve dok i Srbi i Hrvati imaju na svojim teritorijama stotine ljudi kojima bi trebalo suditi, a u BiH još i više, nemoguće je započeti proces pomirenja - kaže Puhovski.
On je ubeđen da za tako nešto svi imamo više snage no što sami verujemo. Realne korake ka pomirenju imaćemo tek kada predsednici radikalnih opcija sve tri strane, kaže Puhovski, budu spremni da progovore o počinjenim zločinima sa 'naše strane'.
Tanja Nikolić-Đaković - Ivana Cvetković
LDP: Predlog deklaracije
Predstavnici LDP, GSS i SDU najavili su početak prikupljanja potpisa građana kako bi se njihov predlog deklaracije o ispunjavanju odluka Međunarodnog suda pravde našao na dnevnom redu Skupštine. U predlogu se navodi da 'Srbija priznaje odgovornost svojih državnih organa za povrede Konvencije o genocidu onako kako je utvrđeno u presudi MSP, te da će preuzeti sve neophodne mere i bez odlaganja uhapsiti sve optužene za ratne zločine'. Predlog deklaracije predviđa i izvinjenje Skupštine i saučešće žrtvama i porodicama žrtava genocida u Srebrenici i građanima BiH, žrtvama zločina činjenih u ime građana Srbije. Staničić: Treba uporno raditi
Tonči Staničić, ambasador Hrvatske u Beogradu, smatra da poseban značaj u procesu pomirenja ima procesuiranje ratnih zločina, kako pred Haškim tribunalom, tako i pred domaćim sudovima. On veruje da čelnici država iz regiona pomirenju mogu doprineti izjavama i gestovima i navodi za primer izvinjenja žrtvama ratova hrvatskog predsednika Stjepana Mesića i predsednika sada već bivše SCG Svetozara Marovića.
- Proces pomirenja teći će postepeno i uz velike gestove treba istrajno raditi na malim koracima, svako u svojoj državi, ali i bilateralno i multilateralno, kako bi se ponovo uspostavilo razumevanje među narodima - kaže Staničić za 'Blic' i ističe da će u tome veliku ulogu imati nevladine organizacije.
