Izvor: Glas javnosti, 16.Nov.2009, 02:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život po volji Gospoda
BEOGRAD - NJegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle rođen je kao Gojko Stojčević na crveno slovo Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja, 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci kod Donjeg Miholjca u Slavoniji.
Rano je ostao bez roditelja, a od treće godine života o njemu je brinula tetka, koja ga je zbog slabog zdravlja štedela seoskih poslova i omogućila mu da se školuje.
U rodnom mestu završio je osnovnu školu. Nižu gimnaziju završio je u >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Tuzli, višu gimnaziju i šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. Dve godine je studirao medicinu u Beogradu. Pre odlaska u gimnaziju proveo je jedno vreme na pripremama za školu u manastiru Orahovica.
Drugi svetski rat zatekao ga je u rodnoj Slavoniji, odakle je prebegao u Beograd, gde je, da bi se mogao izdržavati, radio fizičke poslove na građevinama i dokovima.
U proleće 1942. njegov školski drug jeromonah Jelisej odveo ga je u manastir Svete trojice u Ovčaru, a od 1944. radio je kao veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači, u domu za decu izbeglu iz Bosne. Te godine oboleo je od tuberkuloze. Do 1946. bio je u manastiru Vujan, gde se izlečio od ove opake bolesti. Zamonašio se 1948. u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle, po svetom apostolu, koje mu je dao iguman Julijan Knežević. Te godine je rukopoložen u čin jerođakona.
Od 1949. do 1955. bio je sabrat manastira Rača u Podrinju. Školske 1950. radio je kao pomoćni nastavnik bogoslovije "Svetih Kirila i Metodija" u Prizrenu. Jeromonah postaje 1954, ubrzo protosinđel, a 1957. arhimandrit. Od 1955. dve godine je bio na poslediplomskim studijama u Atini.
Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. godine. Hirotonisan je u beogradskoj Sabornoj crkvi 22. septembra 1957. od patrijarha Vikentija i episkopa pakračkog Emilijana, zvorničko-tuzlanskog Longina i žičkog Germana. U oktobru te godine ustoličen je u Prizrenu od episkopa Germana i zahumsko-hercegovačkog Vladislava. Na Kosovu i Metohiji proveo je pune 33 godine. U Raško-prizrenskoj eparhiji ostavlja trajni pečat - gradi nove hramove, obnavlja stare i porušene, često putuje, obilazi i služi u svim mestima svoje eparhije.
Na vanrednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1. decembra 1990. godine, kojem je predsedavao mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan, zamenik tada obolelog patrijarha Germana, biran je novi patrijarh između trojice kandidata tajnim glasanjem. Kako nijedan od kandidata nije dobio dovoljan broj glasova, izbor je obavljen žrebom na "apostolski način" tako što je arhimandrit tronoški Antonije izvukao ime budućeg patrijarha.
Tako je Pavle postao 44. poglavar SPC. Ustoličen je narednog dana, 2. decembra 1990. u Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila u Beogradu od strane 12 episkopa, 12 sveštenika i 13 đakona.
Patrijarh Pavle se lečio na Vojnomedicinskoj akademiji od 13. novembra 2007, a o njegovom zdravlju brinuo je tim lekara specijalista koji su svakodnevno izveštavali Sveti sinod o stanju poglavara SPC.
Krajem oktobra 2008. patrijarh Pavle je uputio pismo u kome umoljava arhijereje SPC da mu na zasedanju Arhijerejskog sabora zbog zdravstvenog stanja i nemoći odobri povlačenje sa trona Svetog Save.
Odluka o molbi patrijarha Pavla odložena je za redovno prolećno zasedanje najvišeg tela SPC koje je počelo 14. maja 2009. godine, na kome je doneta odluka da se patrijarh umoli da doživotno ostane poglavar Crkve.
Patrijarh Pavle je molbu uvažio, a poslove poglavara SPC, u njegovom odsustvu, preuzeo je najstariji član Sinoda po rukopoloženju, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
Patrijarh Pavle bio je na svetosavskom tronu SPC 19. godina.
.jpg)
