Izvor: Blic, 12.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život kao metafora
Život kao metafora
Ako moraš da progutaš žabu, nemoj da je mnogo gledaš, već je odmah progutaj, a ako moraš da progutaš nekoliko žaba, progutaj prvo najveću, tako je poručivao ubijeni predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić kako bi trebalo rešavati probleme u državi da bi se došlo do boljeg života.
Danas se navršavaju dve godine od ubistva premijera Srbije i predsednika Demokratske stranke Zorana Đinđića. Ubijen je 12. marta 2003. godine ispred zgrade >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vlade Srbije.
Prvi demokratski premijer Srbije ostaće upamćen po mnogo čemu. Trebalo bi nam zaista dosta prostora da navodimo sve njegove uspone i padove iz političke karijere. Ono što ga je sigurno razlikovalo od svih drugih srpskih državnika jesu njegove metafore u političkim govorima. Nije se izražavao birokratskim rečnikom. Koristio je metaforu kao jednu od najslikovitijih stilskih figura kako bi najsloženije probleme i njihovo rešavanje približio običnom građaninu. Kada bi se Đinđićevi politički protivnici usudili da ga napadaju zašto toliko priča u metaforama, on im je odgovorao da razmišlja i rešenje problema vidi u slikama, a da se trudi da slike_arhiva prevede u reči.
'Blic' prenosi samo neke od sijaset sjajnih metafora kojima se služio ubijeni premijer. O sebi
Ja sebe ne vidim kao nekog ko vlada, već kao trenera jednog tima koji posle 10 godina bez treninga iznenada treba da igra na svetskom prvenstvu. O vladi
Vlada nije plen koji se deli, pa će sada neko da dobije deo od vrata ili buta, pa da ga nosi kući i ispeče. O Koštunici
Razlika između mene i Koštunice je kao razlika između poluprazne i polupune flaše. Imamo istu zemlju koju gledamo i kojoj želimo dobro. Moj pristup je da je ta flaša polupuna i da ćemo je još godinama puniti. On smatra da je flaša poluprazna i da će za deset godina biti potpuno prazna, da to ne može da se spreči, da je to sudbina i da je za polupraznu flašu neko drugi kriv, da mi treba da vidimo ko je taj krivac. O Slobodanu Miloševiću
Milošević je dribler koji ne ume da gleda prema golu. On dribluje svoju stativu. I u tom driblovanju on je srećan jer je navodno uspešan, jer je uspeo da predribluje, ali ne razmišlja o tome da li će dati gol i gde se gol nalazi. O rešenjima problema
Mnogo je prijatnije jesti kolače nego sirovu šargarepu, ali je zdravije jesti šargarepu jer je pojam života. Ako samo jedete kolače, umrećete od srčanog udara. Salo koje smo nakupili na mozgu i na društvu ovih deset godina treba da bude skinuto da bi ponovo proradili mišići. O reformama
Ako gledamo levo-desno dok vozimo bicikl, pašćemo, a ako samo okrećemo pedale i gledamo ispred sebe, stići ćemo tamo gde smo krenuli.
Dilema u ovoj zemlji je da li idemo napred ili nazad, da li tapkamo u mestu i pravimo se da smo formula 1 ili pokušavamo da ovo naše vozilo, nacionalno, koje je prilično rasklimatano koliko-toliko gurnemo na evropske autoputeve? O SCG
Ako neko misli da je razvod braka moguć bez problema, taj ne zna bračnu filozofiju. O Ustavnoj povelji
Ne želim da kola vučem iz blata a da posle budem kriv zato što je neko seo na ta kola i počeo da ih koči. O Kosovu
Pravni okvir za Kosovo može da ostane semafor u pustinji koji reguliše nepostojeći saobraćaj. O Hagu
Haški tribunal je kao vremenska prognoza. Pošto ne možete da je promenite, ostaje samo da se prilagodite. O denacionalizaciji
Od ribe iz akvarijuma možete da napravite riblju čorbu, ali ne možete od riblje čorbe da napravite akvarijum. O bombardovanju
Ponašali su se kao Milošević - hajde da skočim u vodu, pa da vidim da li znam da plivam. O pravosuđu i kriminalu
Naše sudije izgleda još uvek kriminalce tretiraju kao decu iz nesrećnih porodica pa ih brzo puštaju na slobodu, jer je za njihova dela valjda društvo krivo. Nenad Čaluković
