Izvor: Blic, 22.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Živkoviću neće biti lako
Živkoviću neće biti lako
Izbor Zorana Živkovića za predsednika Vlade Srbije je očekivano rešenje u čitavoj tragičnoj situaciji. Taj brzi izbor novog premijera je naprosto bila jedna nužda, ali je dobro za Srbiju što je to učinjeno tako brzo - izjavio je u razgovoru za 'Blic' Vladimir Goati, savetnik u Institutu društvenih nauka.
- Živkoviću neće biti nimalo lako. Biće mu vrlo teško da 'uskoči u cipele' pokojnog premijera Zorana Đinđića. Đinđić >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je vremenom stekao široki zamah na reformskom kursu u svim sferama društva, gde je često imao otpor ne samo iz partija starog režima, nego i iz onoga što je bio izvorni DOS. Imao je sposobnost da održi tu heterogenu vladajuću koaliciju, umeo je da na tom širokom frontu organizuje, podstakne, koordinira. Uspevao je da za reforme obezbedi dragocenu pomoć međunarodnih činilaca, ali i da u Vladi ostvari jednu vrlo neobičnu leguru između vrhunskih eksperata i lidera malih partija. To će biti i najteži zadaci Živkovića. On će imati nemalu teškoću da ispuni Đinđićeva dostignuća. To će biti te reperne tačke koje će Živkoviću stajati nad glavom - rekao je Goati.
Koliko dugo očekujete da DOS ostane jedinstven u podršci Živkovićevom kabinetu?
- Vlada raspolaže sa tom malom skupštinskom većinom, što se videlo prilikom izbora Živkovića. U normalnim vremenima ta mala većina, da li je to 131 ili 128 poslanika, ne bi morala da bude loša stvar. U pretprošlom stoleću čuveni engleski državnik Izraeli rekao je da ništa nije tako dobro kao mala većina, jer ona zapravo tera partiju, u ovom slučaju koaliciju, da usredsredi sve svoje napore i zbije svoje redove. To može biti veliki podsticaj ostatku DOS. S druge strane je pitanje da li neka mala partija iz bilo kojih razloga može da promeni odnos snaga? To može da se desi, ali mislim da je relativno mala verovatnoća da se to dogodi u nekom bliskom periodu. Ne verujem da bi neka mala stranka napustila to jato čiji je stožer DS i priključila se polu okupljenom oko DSS ili polu oko partija starog režima. Inače, moram da priznam da me uvek čudi kada čujem da su protiv neke odluke bili DSS i opozicione partije, jer i DSS je opoziciona stranka.
Kada očekujete parlamentarne izbore?
- Nisu na vidiku. Jer, ako bi ta većina bila izgubljena, novi izbori ne bi doneli ništa novo. Svaki od ta tri pola mogao bi da računa na 20 do 40 odsto mandata u Skupštini, što znači da niko ne bi imao većinu. Opet bi se postavilo pitanje sporazuma između stranka okupljenih oko DS i DSS, što bi u najboljem slučaju moglo da se završi koalicijom koja bi ličila na izvorni DOS. Znači ne očekujem izbore do kraja 2003. godine. Moram da ukažem i na to da imamo loš izborni zakon, loše stanje u biračkim spiskovima. Apelujem da se napravi nov, moderan izborni zakon i uloži napor da se pretresu birački spiskovi, bez obzira kada budu izbori. To je posao od najmanje šest meseci.
DSS je insistirao na formiranju koncentracione vlade.
- To su vlade koje se prave u slučaju rata. Prema predlogu DSS, u tu vladu bi trebalo da uđu sve parlamentarne partije, što znači i SPS i SRS, koje smatraju da je petog oktobra napravljen ustavni puč i da treba izvršiti restauraciju starog režima. Kada bi došlo do formiranja takve vlade, to ne da ne bi bio šesti oktobar, već četvrti oktobar. Kada je reč o vanparlamentarnim strankama koje, poput G17 plus, imaju visok rejting, moram reći da se u vladu ulazi na osnovu rezultata izbora, a ne na osnovu istraživanja javnog mnjenja. Ali, premijer Živković ima mogućnost da pokrene pitanje personalnog jačanja Vlade ulaskom još nekih eksperata u Vladu. Smatram da bi ulazak Miroljuba Labusa ojačao kvalitet i autoritet Vlade Srbije, ali to je već političko pitanje.
Kako ocenjujete uvođenje vanrednog stanja?
- To je bilo zaista očekivano i ja to podržavam. Ovo što se događa upravo govori da je vanredno stanje bilo potrebno. Možda jedino nismo očekivali da će terajući lisicu isterati vuka. Znali smo da postoji neraskidiva i čvrsta sprega kriminala i ostatka starog režima, ali se pokazalo da je ta sprega ušla u sve pore našeg društva. Očekujem da su sada razuvereni svi oni koji su sumnjali u povezanost organizovanog kriminala sa političkom sferom.
Da li to znači da ubistvo premijera Đinđića ima političku pozadinu?
- Ako je organizovani kriminal, kao što vidimo u istrazi, po svim indicijama povezan sa nosiocima državnih i političkih funkcija, onda je sigurno da to ubistvo nema samo političku pozadinu, već izrazito političko obeležje.
Pojedini lideri DOS zatražili su zabranu SRS.
- To je mera kojoj se retko i kojoj se kao poslednjoj pribegava. Ako se utvrdi da postoji kriminalna aktivnost nekih čelnika stranaka, trebalo bi da se ta aktivnost, ako je ikako moguće, individualizuje. Dakle, nije dobro zabranjivati rad političkih stranaka, već bi trebalo kazniti pojedince.
Do kada bi trebalo da traje vanredno stanje?
- Nemam razloga da sumnjam u najave da će to biti privremena mera. Računam da će to trajati do kraja aprila. Voleo bih samo da te mere ostanu usmerene isključivo na kriminal. Promena ustava veliki problem
Kako će novonastala situacija u zemlji uticati na donošenje novog ustava Srbije?
- To će ostati gorostasan problem, kao što je bio i pre ubistva premijera Đinđića. Ne vidim veliku verovatnoću za široku podršku i saglasnost ključnih političkih faktora za promenu ustava. Opcija da se ustav promeni sa prostom većinom u Skupštini, odnosno podrškom od 126 poslanika, naišla bi na oštre osude da se radi o kršenju ustava i ustavnom udaru, za šta je uostalom i Slobodan Milošević bio optužen 6. jula 2000. godine. Vlasti u Srbiji nalaze se pred ustavnom kvadraturom kruga, za koju ja ne vidim rešenje i jednostavno nemam odgovor na pitanje kada bi mogao da bude donet novi ustav Srbije.
