Izvor: Politika, 03.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Ženski glas” u parlamentu
Za 18 višestranačja samo jednom je dama bila predsednik Narodne skupštine. – Nijedna žena nije, kao dosta muškaraca, „otćutala” ceo poslanički mandat
Sve stranke i koalicije koje su do sada predale Republičkoj izbornoj komisiji liste kandidata za parlamentarne izbore, ispunile su zakonsku normu da na listama imaju najmanje 30 odsto žena. One su se uglavnom ``zadržale`` na tom procentu, pa na listama koalicija `` Za evropsku Srbiju-Boris Tadić``, ``Liberalno demokratska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << partija- Čedomir Jovanović``,``Srpska radikalna stranka- dr Vojislav Šešelj`` i Socijalistička partija Srbije-Partija ujedinjenih penzionera-Jedinstvena Srbija`` ima tačno po 75 kandidata (dakle, 30 odsto). Samo je koalicija ``Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija`` kandidovala za parlament 77 žena, što je oko 31 odsto.
Narodna skupština Srbije usvojila je, krajem februara 2004. godine, izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, kojima je obavezala podnosioce izbornih lista da za poslanike kandiduju najmanje 30 odsto predstavnika „manje zastupljenog pola”. To, u našim uslovima, znači da na svakoj listi mora biti najmanje 75 žena i od tada se svi, uglavnom, drže ovog zakonskog minimuma, eventualno „promakne”, poneki kandidat više iz redova „slabijeg pola”. Malo je, međutim, žena koje i dobiju poslanički mandat, a za 18 godina višestranačja, samo jednom je predsednik parlamenta bila dama.
Pomenute izmene zakona donete su, „zbog evropskih standarda”, kako je isticano, ali na njih nisu sa oduševljenjem gledale ni žene, pa su predstavnice DSS-a, SRS-a i SPO-a, tada isticale da mandat ne žele samo zato što su žene, već zato što se ceni njihova stručnost, znanje, sposobnost – rečju, zbog kvaliteta koje poseduju. Veliki zagovornik rešenja o obaveznoj „ženskoj kvoti”, bile su dame iz DS-a, sa obrazloženjem da se, na ovaj način, ženama pruža šansa da uđu u parlament i pokažu šta znaju. Stranke, ipak, daju konačnu reč o tome kome će pripasti mandat, a kako im zakon ne nalaže da među svojim poslanicima moraju imati 30 odsto žena, vrlo mali broj dama i sedne u skupštinsku klupu. Međutim, iako malobrojne, one umeju i te kako da budu „glasne”, mnogo glasnije od svojih muških kolega, među kojima ima onih koji ceo mandat potroše, a da ne izađu za skupštinsku govornicu.
U prvom postpetooktobarskom sazivu parlamenta, u Narodnoj skupštini Srbije bilo je 27 žena, nešto malo više od 10 odsto. Posle decembarskih izbora 2003. godine u parlament je ušlo 30 žena, odnosno 12 odsto. Najviše žena bilo je u poslaničkom klubu G17 plus, njih 10, ili 32 odsto od ukupnoj broja poslanika ove stranke – 31. Od 53 poslanika DSS-a, šest su bile žene (11,5 odsto), od 31 poslanika DS-a, pet su bile žene (15 odsto), SPO je ušao sa 13 poslanika, od toga su dve bile žene (16 odsto), a kraj mandata je dočekao sa tri, među kojima je bila jedna dama – Sanja Čeković. SPS je među 22 poslanika imao samo jednu damu (4 odsto) – Živodarku Dacin, dok Nova Srbija od 9 poslanika nije imala nijednu ženu. U tom skupštinskom sazivu, ženama je pripalo pet funkcija predsednika odbora od 30 koliko ih je bilo. Žene su vodile odbore za prosvetu, za rad i boračka pitanja, za evropske integracije, za inostrane poslove i za smanjenje siromaštva, a bile su iz redova DSS-a, G17 plus i DS-a.
U ovom poslednjem, raspuštenom sazivu parlamenta, u skupštinskim klupama sedela je 51 dama. Opet je G17 plus imao najviše žena – od 19 poslanika, 7 (36 odsto), SRS od 81 – 13 (16 odsto), od 60 – 15 (25 odsto), DSS od 33 – 6 (18 odsto), NS od 10 – 2 (20 odsto), LDP od 10 – 3 (30 odsto), LSV od 4 – 1 (25 odsto), a SPS od 14 – 1 (7 odsto). I u ovom sazivu samo pet od 30 odbora, vodile su žene – finansije, zdravlje i porodicu, međunacionalne odnose, kulturu i informisanje i ravnopravnost polova, a bile su iz redova SRS-a (2), DS-a (2) i G17 plus (1).
Pre petooktobarskih promena nijedna žena nije stigla do funkcije predsednika Narodne skupštine Srbije. Najbliže tome bila je Jorgovanka Tabaković 1994. godine, koju je kandidovao SRS, a koju su podržali i drugi tadašnji opozicionari, ali je dobila 117 glasova, da bi, potom postupak bio ponovljen i za predsednika izabran Dragan Tomić (SPS) zahvaljujući glasovima četiri opozicionara, koji nikada nisu identifikovani. Prva žena predsednik parlamenta bila je Nataša Mićić (GSS), koja je na tu funkciju došla posle izlaska DSS-a iz DOS-a i ona je, kao potpredsednik parlamenta izabrana za predsednika, umesto Dragana Maršićanina (DSS), koji je podneo ostavku, neposredno pre glasanja o njegovoj smeni.
Natašu Mićić, međutim, veliki broj tadašnjih poslanika ne pamti po dobru, za razliku od, recimo, Gordane Čomić (DS), koja je tada kao potpredsednik parlamenta dobijala pohvale i od opozicije za korektno vođenje sednica. U vreme dok je bila na čelu skupštine Nataša Mićić je ostala upamćena i kao prva žena u Srbiji koja je bila i vršilac dužnosti predsednika države, ali se njeno predsedavanje parlamentom pamti i po rečenici „izričem vam opomenu”, koja joj je postala gotovo uzrečica. Tokom obavljanja te funkcije „uspela” je da sa sednice isključi i dva radikala koji tog dana nisu ni bili u zgradi parlamenta, a kamoli na sednici.
S druge strane, njena imenjakinja, Nataša Jovanović (SRS), koja je tada bila poslanik, a u poslednjem sazivu i potpredsednik skupštine, i danas se više pamti po tome što je Mićićku sa govornice polila vodom nego po diskusijama koje je vodila u parlamentu. Kao jedan od šest potpredsednika skupštine nije imala priliku da pokaže kako bi vodila sednicu.
Druga radikalka Gordana Pop-Lazić, koja je ranije bila potpredsednik parlamenta imala je priliku da vodi sednice skupštine i to je činila korektno, ali je ipak ostala upamćena kao poslanik koji drži rekord po dužini diskusije. Ona je neprekidno govorila 2 sata i 37 minuta objašnjavajući zašto treba izglasati nepoverenje vladi Zorana Živkovića.
Što se tiče učešća dama u debati, u ovom sazivu se njihov glas i te kako čuo i to, pre svega, zahvaljujući Mileni Stanković (LDP), Vesni Pešić (LDP) i Aleksandri Jerkov (LSV), koje su se pridružile standardno aktivnim diskutantima iz redova SRS-a – Vjerici Radeti, Nataši Jovanović i Jorgovanki Tabaković. Sve one su umele da „podignu” veliku prašinu i da „nadgovore” muške kolege. Dame iz vladajuće koalicije su bile „tiše”, ali su i one umele da se uhvate u koštac sa opozicionarima, poput Snežane Stojanović-Plavšić (G17 plus) i Milice Vojić-Marković (DSS).
Ekipa političke rubrike
[objavljeno: 04/04/2008.]
