Izvor: Blic, 20.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene izgubile trku za fotelje
Bitku za ministarska mesta u Vladi Srbije, oličenu u bespoštednim unutarstranačkim borbama za fotelje, žene su očito izgubile. Zato žene u novoj Vladi Srbije zauzimaju samo četiri od 25 mesta u kabinetu premijera Koštunice, i to mahom marginalnih.
Da su bitku sa ambicioznim muškim kadrom izgubile dame, svedoči primer Gordane Matković iz DS. Matkovićeva, jedan od najhvaljenijih ministara u Vladi Zorana Đinđića i ličnost čijom se besprekornom biografijom DS hvalio u predizbornoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kampanji, danas nije ministar u Vladi Srbije. U ogorčenu i do poslednjeg trenutka vrlo prljavu borbu unutar stranke za ministarske fotelje, Matkovićeva, kako saznajemo, nije htela da se uključi. Vrh DS nije znao gde da "udomi" Rasima Ljajića, budući da nije oformljeno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a među ozbiljnim igračima za koje se moralo naći mesto bili su i Milan Marković, novoizabrani ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Goran Knežević, vojvođanski kadar DS, koji ipak nije dobio ministarsko mesto. U takvoj situaciji, tvrdi izvor "Blica nedelje", ne želeći da bude prepreka za ambiciozan kadar, Matkovićeva se sama povukla , pozvavši se na porodične i privatne razloge. Ovakvim gestom ona je olakšala predsedniku DS, Borisu Tadiću neugodnu poziciju da objašnjava zašto se žena koja nesumnjivo ima najviše kompetencija za taj posao i koja je u predizbornoj kampanji predstavljena kao kandidat za ministra nije našla na tom mestu.
Šta rade bivše ministarke?
Ivana Dulić-Marković, bivša ministarka poljoprivrede i potpredsednica Vlade, najavljuje da će se vratiti struci, ali još nije odlučila da li će samo da predaje na Poljoprivrednom fakultetu ili će imati i još neki posao. Najavljuje da će ostati u politici kao potpredsednica G17 plus za Vojvodinu.
Kori Udovički, bivša ministarka energetike, trenutno živi i radi u Njujorku. Direktorka je regionalne kancelarije Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) za Evropu i zemlje Zajednice nezavisnih država.
Anđelka Mihajlov, bivša ministarka za zaštitu životne sredine, danas je predsednica nevladine organizacije Ambasadori životne sredine koja je jedina u regionu akreditovana kod UN. Takođe, predaje inženjerstvo životne sredine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, radi na projektima EU i UN i član je Saveta Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj u Londonu.
Marija Rašeta-Vukosavljević, bivša ministarka saobraćaja, zaposlena je u konsultantskoj kompaniji "AT Cearny". Protiv nje je pred Okružnim sudom u martu ove godine podignuta optužnica zbog zloupotreba prilikom rekonstrukcije VIP salona i dela zgrade beogradskog aerodroma.
Ljiljana Čolić, bivša ministarka prosvete, vanredna je profesorka na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde predaje osmanski jezik i osmansku diplomatiku s paleografijom. Ministarka poznata po izbacivanju Darvinove teorije iz školskih programa danas je i predsednica Upravnog odbora "Studija B".
Gordana Matković, nekadašnja ministarka za rad i socijalna pitanja, zaposlena je u nevladinoj organizaciji Centar za liberalno-demokratske studije.
M. Š.
U novoj vladi Aleksandra Smiljanić preuzela je novo Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo, Milica Čubrilo predvodi Ministarstvo za dijasporu, dok su se na čelu ministarstava za omladinu i sport, kao i nauku, našle predstavnice G17 plus Snežana Samardžić-Marković i Ana Pešikan. Ovakva raspodela resora pokazuje da su političari spremni da ženama prepuste samo ona ministarstva "za koje su se manje otimale njihove muške kolege", sa izuzetkom resora za telekomunikacije. Iako se ova vlada po broju pripadnica lepšeg pola izjednačila s vladama premijera Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, političari nisu pokazali spremnost da žene izaberu na najodgovornije položaje. Za razliku od prethodne vlade koja je mandat završila bez ijedne žene u svojim redovima, nova vlada sa četiri ministarke deli sa Hrvatskom vodeće mesto u u regionu po zastupljenosti žena na ministarskim funkcijama. Ipak, hrvatska vlada ima samo 15 članova, što je za 10 manje od srpske, tako da su žene u vladi zastupljene sa preko 26 odsto, dok je u Srbiji taj procenat pao na 16 odsto.
Nova stranka u Vladi Srbije - DS, nije izdržala unutrašnje pritiske, pa su se umesto tri, kako su najavljivali, samo dva ministarska mesta od 13 poverili ženama. G17 plus, iako sa najmanjim brojem ministarstava, nastavio je tradiciju i za pola svojih resora kandidovao žene. Za razliku od njih, DSS i NS ostali su dosledno konzervativni te se u njihovim ministarskim redovima nije našlo mesta za nežniji pol.
Lejla Ruždić iz DS, koja je u prethodnom mandatu bila predsednica skupštinskog Odbora za rodnu ravnopravnost, kaže da nije zadovoljna paritetom, ali da više žena u vladi u odnosu na prethodni sastav predstavlja pomak.
- U vladi su četiri žene i to je pomak u odnosu na prethodnu, ali ne smemo se na tome zaustaviti - ističe Ruždićeva, i navodi da je to posledica pritiska demokratskih zahteva. Aleksandra Drecun, ministarka policije u Ženskoj vladi koju su izabrali čitaoci "Blica", smatra da će četiri žene doprineti kvalitetnijem radu Vlade. Dok Ruždićeva za odluku DSS da je u vladi predstavljaju isključivo muškarci kaže da ta stranka "treba da shvati da je pitanje demokratičnosti pitanje ravnopravnosti", Drecunova ističe da su sve desno orijentisane stranke konzervativnije i na svojim listama imaju manji broj žena, dok su stranke centra ili levo orijentisane stranke spremnije da i ženama ukažu priliku. Milica Delević-Đilas, ministarka za ekonomske odnose sa inostranstvom u Ženskoj vladi, smatra da je izborom četiri žene, ipak načinjen početni korak.
Upitana da li bi sa više žena vlada bila bolja, ona ipak kaže da je vlada bolja ako ima više stručnjaka bez obzira da li je reč o muškarcima ili ženama.
