Izvor: Blic, 30.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdravi temelji za preuređenu kuću
Zdravi temelji za preuređenu kuću
Ideja o nedovršenosti raspada Jugoslavije doživela je poraz. To je donelo olakšanje u našoj zemlji, posebno u politički podeljenoj Crnoj Gori, i na Balkanu, onima kojima je do mira i stabilnosti, i u Evropi - rekao je Vojislav Koštunica, predsednik SRJ, u izlaganju na međunarodnom skupu o federalizmu u Sent Galenu. Ovu konstataciju on je izrekao povodom potpisivanja Beogradskog sporazuma 14. marta, naglasivši da je on, posle mnogih prekrajanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << balkanskog prostora u novijoj istoriji, usledio i kao posledica promene stava Evropske unije.
- Beogradski sporazum, kako je ocenio Koštunica, 'uz sve svoje nedorečenosti, daje mogućnost zajedničkoj državi da opstane i ozbiljno se razvija'.
- Ovo je bio jedini kompromis koji se mogao postići, kompromis kojim dobijaju i Srbija i Crna Gora, i region, i EU. To je kompromis kojim svi dobijaju, ali niko ne dobija sve. Više se zaista nije moglo postići, a vremenom se stvari, to želim posebno da naglasim, mogu poboljšavati i treba da se poboljšavaju. Ima primera takvih država, koje su bile labavi savezi pa su se vremenom učvrstile. To je bio slučaj sa SAD. Uostalom, kako vreme bude proticalo može se pokazati da postojeće funkcije zajedničke države nisu dovoljne i da ih valja proširiti. Kao što je, sa Beogradskim sporazumom ili bez njega, jasno da postoji jedan minimum funkcija koje država mora da ima da bi bila država. Srbija i Crna Gora su na više različitih načina uređivale svoje odnose u tri prethodne Jugoslavije, sada imaju priliku da to urade na sasvim nov način, izvlačeći pouke iz prethodnih zabluda i grešaka. Ono što se nudi nije samo ustavni, već i istorijski diskontinuitet i novi početak. Odnosno, mogućnost za novi početak. I otuda, ne pre svega kao rezultat kompromisa, novo ime Srbija i Crna Gora. Tako su Srbija i Crna Gora unele svoja puna imena u državnu zajednicu. To ne znači nestanak države kako se površno, pogrešno i zlonamerno ponekad tumači - rekao je Koštunica.
Predsednik Jugoslavije je istakao da se u Beogradskom sporazumu predviđa da po isteku perioda od tri godine, države-članice imaju pravo da pokrenu postupak promene državnog statusa, odnosno istupanja iz državne zajednice, pri čemu je podvučeno da država-članica koja to pravo iskoristi ne nasleđuje pravo na međunarodnopravni subjektivitet. To znači, rekao je Koštunica, da za tri godine države-članice mogu otvoriti pitanje promene svoga državnog statusa, odnosno samostalnosti (i Crna Gora verovatnije, ali i Srbija koja to pravo po svom važećem ustavu nema), ali da se to pitanje ne otvara automatski i isključuje se jednostrana secesija, jer Beogradski sporazum propisuje da se referendumski postupak istupanja iz državne zajednice može odvijati samo uz vođenje o međunarodno priznatim demokratskim standardima. - Kada je reč o državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, ima tu elemenata konfederalnog, ali ne isključivo konfederalnog. Državna zajednica Srbije i Crne Gore ne zasniva se na ugovoru već ustavnom aktu (povelji) prema tome nije unija; zakoni koje će doneti Skupština odnose se na građane, a ne na države članice prema tome nije reč o konfederalnoj državi. Da državna zajednica Srbije i Crne Gore nije konfederacija vidi se iz prve rečenice Beogradskog sporazuma u kojem se govori o 'sporazumu o principima odnosa Srbije i Crne Gore u okviru državne zajednice'. Nije ovde reč o zajednici nezavisnih država, već o državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. I to državnoj zajednici koja ima međunarodnopravni subjektivitet. U tom smislu, ta zajednička država će u osnovi odgovarati onom načelu na kome počiva svaka federalna država: svaki građanin pripada dvema zajednicama, federalnoj jedinici i federaciji. Kritičari tvrde da su se države ujedinjavale na ekonomskoj, a potom političkoj osnovi, a da se u slučaju Srbije i Crne Gore postupa drugačije, što je ravno građenju kuće od krova. Ovo što se sada pokušava jeste građenje kuće od temelja, koji su jedino preostali i koji su, imam na umu nacionalnu, istorijsku, kulturnu i duhovnu isprepletanost Srbije i Crne Gore, Srba i Crnogoraca, još uvek dovoljno zdravi i jaki da ponesu našu preuređenu kuću - rekao je predsednik SRJ. Koštunica je zaključio da je nova država zasnovana na kompromisu, i da je toliko šansi do sada propušteno, i toliko vremena izgubljeno, da nam je ovo, po svemu sudeći, poslednja prilika.
