Izvor: Politika, 05.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbunjujuće briselske poruke
Niti nude rok za potpisivanje SSP niti kažu do kada će liberalizovati vizni režim sa Srbijom
Poslednja dva, tri meseca odnosi na relaciji Beograd–Brisel stagnirali su, ali što su ovde bliži majski izbori u Srbiji, to su evropski zvaničnici sve aktivniji.
Setimo se, „zahlađenje” odnosa Srbija–EU počelo je od sredine decembra prošle godine, kada je EU, sve obećavajući potpis na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju za 28.januar, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obznanila svoju podršku nezavisnosti Kosova. Odgovor je bila rezolucija srpske skupštine u kojoj je rečeno da svi sporazumi koje Srbija potpisuje treba da budu u funkciji očuvanja njenog integriteta. Suočena, između ostalog, i sa tom činjenicom, EU je, po svemu sudeći, pokušala da svoje poteze u vezi sa Kosmetom blagovremeno „pokrije” novim ponudama za evrointegracijom: 28. januara na sto nije iznela SSP već predlog političkog sporazuma, koji je, opet, zbog ovdašnjih različitih tumačenja, morala, 6. februara, da „zamrzne”. Dva dana pre toga, samo 24 sata nakon Tadićevog izbora za predsednika (3.februara) i čestitki za pobedu proevropske ideje, usvojila je dokument o pravnoj osnovi za slanje misije na Kosovo, a 12 dana kasnije, tik uoči proglašenja jednostrane nezavisnosti srpske pokrajine, i zvanično odobrila slanje Euleksa. Potom su neke zemlje EU priznale nezavisnost Kosova, iz kojih je Srbija, onda, povukla ambasadore, a jedan deo političke javnosti zatražio je da se, pre eventualnog potpisivanja SSP, EU izjasni u kojim nas granicama vidi.
U ovom trenutku teško je tačno „pročitati” najnoviju evropsku politiku. Brisel ponavlja da želi Srbiju u EU. Niti nudi rok za potpisivanje SSP niti tačno kaže do kada će liberalizovati vizni režim.
Jelica Minić, iz Evropskog pokreta u Srbiji, misli da je EU, donekle, zbunjena protivurečnim signalima koji se šalju odavde – „od nedavnog uslovljavanja u vezi sa SSP, pre nego što nam je on bio i formalno ponuđen, zatim, povlačenja naših ambasadora, pa do izjava nekih naših političkih lidera da uopšte ne bi trebalo da idemo ka EU i da Srbija ima drugih opcija”. Ocenjujući da Uniji zaista nije lako da zauzme poziciju i da definiše jasan paket pomoći, ona kaže i da je sama EU, od 2000. godine naovamo, povukla „dosta pogrešnih poteza”, jer „nije dobro procenjivala ni trenutak ni način kako da sa Srbijom unapređuje odnose”.
Politički analitičar Đorđe Vukadinović smatra da priču o signalima treba obrnuti:–Nisu oni svoj stav prema Kosovu zauzeli na osnovu nejasnih signala Beograda, nego je pozicija političkog Beograda postala pomalo dvosmislena i neodređena baš zbog promenjenog stava EU prema Kosovu, koji je u velikoj meri podlegao uticaju SAD – da Kosovo treba da dobije nezavisnost.
I on ocenjuje da je evropska politika prema nama bila vrlo promenljiva. Uprkos trudu u poslednjih desetak godina, EU nije jedinstveni politički organizam. Ona predstavlja „vrlo promenljivi zbir stavova i interesa svojih najmoćnijih članica, plus SAD, koje, takođe imaju nemali uticaj na njenu politiku”. Vukadinović smatra da Brisel želi Srbiju u svom okruženju, i to u sferi sopstvenih interesa, a nije spreman da u to nešto ozbiljno uloži niti da ozbiljno pomogne Srbiji, sem da joj ponudi „neku virtuelnu, hipotetičku ’šargarepu'”, koju je i do sada dobijala.
–Manevarski prostor za EU je veoma uzak, jer ne zna se kakav će biti izborni rezultat, a ulaziti u neke korake čvršćeg vezivanja i institucionalne realizacije odnosa sa Srbijom, prekoračiti neke barijere koje nameću uslovi za potpisivanje SSP (saradnja sa Hagom), dovelo bi u pitanje kredibilitet same EU i na izvestan način ugrozilo njene buduće odnose sa drugim zemljama regiona – smatra Minićeva. Ono što sada EU nudi Srbiji (prevashodno, vize) „jesu male, parcijalne stvari, koje nikako ne treba potcenjivati”.
Neki posmatrači misle da bi EU čak odgovarala pobeda radikala na izborima. –U izvesnom smislu takva ocena je tačna – kaže naša sagovornica i objašnjava:– Sa dobijanjem vlade koja bi bila neprijateljski raspoložena prema EU, bilo bi lakše vući neke poteze i ostaviti Srbiju još ko zna koliko vremena da sama sa sobom raščišćava šta zapravo hoće.
Vukadinović se sa takvim stavom uopšte ne slaže: –Potpuno je jasno da EU podržava Demokratsku stranku i Borisa Tadića na ovim izborima. Te spekulacije kako bi oni voleli da pobedi neko drugi su nerealne, smešne i predstavljaju bacanje dimnih zavesa. On dodaje da je drugo pitanje koliko demokratama EU stvarno pomaže. Primećuje i da ponekada „loši stavovi iz Beograda” (recimo, da je Kosovo neka peta, šesta tema), takođe utiču na loše poteze koje povlači Brisel. Ali, to je već neka druga priča.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 06/04/2008.]
