Izvor: Politika, 27.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbogom, Karla
"Verujem da vlasti Srbije žele da vide Mladića u Hagu, i nadam se da će do kraja mog mandata u Hagu, ako ne sva četvorica preostalih optuženika u bekstvu, onda barem Mladić biti u Hagu". To je juče rekla Karla del Ponte pri kraju svog verovatno poslednjeg boravka u Beogradu u svojstvu glavne tužiteljke Haškog tribunala. Obraćajući se učenicima seminara "Srbija i Evropa – izazovi i integracije", koji je organizovala Parlamentarna skupština NATO-a u saradnji sa Skupštinom Srbijom, Del >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ponteova je još jednom ponovila da Srbija ne može "potpisati i finalizovati" sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji pre nego što Mladić bude u Hagu, ali je izbegla da se izjasni o tome hoće li dati zeleno svetlo da Beograd ovog ili narednog meseca parafira taj sporazum. Do potpisivanja ionako ne može doći pre iduće godine, kada Del Ponteova, kojoj u decembru ističe mandat u Hagu, na to ionako više neće moći da utiče.
Po njenoj oceni, Srbija "zaslužuje" da uđe u Evropsku uniju, i ako beogradske vlasti "u narednih nekoliko nedelja preduzmu konkretne akcije", ona će obavestiti Evropsku uniju da je došlo do napretka u saradnji između Srbije i tužilaštva u Hagu.
Tužiteljka je rekla da ima dokaze da je Mladić u Srbiji i da zato traži od Srbije da ga uhapsi. "Tražim od Beograda da mi da Mladića. Ali, za Karadžića ne znam gde je", rekla je Del Ponteova.
Govoreći o susretima koja je protekla dva dana imala sa najvišim državnim funkcionerima, šefovima bezbednosnih agencija i direktorom policije, Del Ponteova je rekla:
"Postoje članovi vlade i visoki funkcioneri koji rade veoma vredno da bi locirali haške begunce, ali ima i onih koji bi mogli da učine mnogo više. Uprkos teškoćama sa kojima se suočavaju, ja se nadam da će trud uroditi plodom", rekla je glavna haška tužiteljka.
Upitana kako ocenjuje saradnju tužilaštva sa Unmikom i privremenim institucijama Kosova u rasvetljavanju zločina nad nealbanskim stanovništvom, Del Ponteova je istakla da se suđenje teško odvija: "Tri moja svedoka su ubijena. A trećina svedoka odbija da se pojavi u slučaju protiv Haradinaja zato što dobijaju ozbiljne pretnje".
Ona je ponovila da je skandalozna odluka da Haradinaj bude privremeno pušten na slobodu i da mu je dopušteno da se bavi politikom, ali da je odluku o tome donelo sudsko veće zato što su sudije rekle da bezbednost Kosova zavisi od Haradinaja.
LJ. Milisavljević
-----------------------------------------------------------
Kavran: Ne postoji rok za davanje ocene
Portparol Tužilaštva haškog tribunala Olga Kavran izjavila je juče da nije utvrđen datum do kojeg bi glavna tužiteljka Karla del Ponte trebalo da komesaru EU za proširenje Oliju Renu da ocenu saradnje Srbije sa tim sudom. "Oni se mogu čuti i telefonom, dakle nije nužno da to bude na nekom velikom sastanku na kome će ona podnetu svoju procenu. U svakom slučaju, ona će proceniti šta će reći evropskom komesaru u narednih nekoliko nedelja", rekla je Kavranova.
Tanjug
-----------------------------------------------------------
Ljajić: Većina u Srbiji ne zna ko je Župljanin
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić ponovio je juče da u Srbiji postoji politička volja za saradnju sa tim sudom što dokazuje činjenica da je do sada ispunjeno 91 odsto zahteva za izručenje haških optuženika - od ukupno 46 izručeno je 42.
Govoreći na seminaru Rouz-Rot, Ljajić je kazao da je izručenje preostalih optuženika tehničko pitanje, a ne pitanje političke volje i dodao da tome u prilog govori i podatak da je 11 optuženika uhapšeno u Srbiji, 27 se dobrovoljno predalo, a četvorica su uhapšena u drugim državama.
Prema njegovim rečima, volja je postojala i za vreme prošle Vlade Srbije, jer je od 2004. godine do danas izručeno 20 haških optuženika. "Po kojoj logici bi neko štitio preostalu četvoricu optuženika kada je toliko njih izručeno? Po kojoj logici bi neko štitio Stojana Župljanina kada većina građana i ne zna ko je on", rekao je Ljajić i dodao da bi bilo iluzorno očekivati da bi hapšenje nekog od njih moglo da izazove nerede ili demonstracije u zemlji.
Pokazatelj političke volje je i to što smo otvorili vojne arhive a radi se i na omogućavanju uvida u arhive Bezbednosno-informativne agencije, rekao je on.
Beta
[objavljeno: ]
