Izvor: B92, 24.Jul.2013, 08:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Završena rasprava, sutra glasanje

Beograd -- Skupština Srbije završila je danas raspravu o svim tačkama dnevnog reda o kojima će sutra glasati.

Skupština će glasati o izmenama Zakona o državnom premeru i katastru, Predlogu zakona o prekršajima, kao i o izboru sudija, zamenika tužioca i člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koga predlaže predsednik Srbije.

Parlament je danas završio raspravu o 112 amandmana na Predlog zakona o prekršajima, tokom koje su poslanici opozicije kritikovali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << visine novčanihkazni propisane zakonom, jer, kako su naveli, nisu primerene ekonomskoj situaciji građana i teško će biti naplaćivane.

Poslanici vladajuće Socijalističke partije Srbije (SPS) i Srpske napredne stranke (SNS) ocenili su da su propisane visine novčanih kazni opravdane i da bi manji iznosi stimulisali potencijalne izvršioce prekršaja.

Reč je o amandmanu DS, a isti amandman je podneo i klub SPO-DHSS.

Poslanici vladajuće većine istakli su danas da su visoke novčane kazne propisane novim zakonom o prekršajima opravdane i da bi možda mogle da budu i veće, dok opozicija smatra da su neprimerene ekonomskoj situaciji i da će ih država teško naplatiti.

Predlogom tog zakona propisane su kazne od pet do 150.000 dinara za fizičko ili odgovorno lice, od 50.000 do dva miliona dinara za pravno lice i od 10.000 do 500. 000 dinara za preduzetnika.

U raspravi po amandmanima na Predlog zakona o prekršajima poslanici SPS i SNS pozdravili su nova zakonska rešenja ističući da bi "kazne mogle biti i veće“.

Poslanik SPS Neđo Jovanović smatra da je dobro što su zaprećene kazne tako visoke, jer bi, ukoliko bi bile manje, bili stimulisani počinioci tih dela.

Jovanović je dodao i da bi kazne “možda mogle biti i veće.

Njegov kolega iz SNS Zoran Babić dodao je da smatra da poslanici ne bi trebalo da se bave, kako je rekao, jeftinom demagogijom.

"Nemojte se baviti jeftinom demagogijom i predstavljati ministra pravde kao da je bič božiji koji je propisao visoke kažne", poručio je Babić i dodao da građani neće biti kažnjeni zato što "hodaju ulicom", već će kazni podlegati prekršioci zakona.

Poslanici opozicije insistirali su da bi manje novčane kazne bilo moguće naplatiti, a korist bi od toga imala država, državna kasa i sami građani.

Poslanici DS naveli su tokom rasprave da će se zbog visine kazni građani "pre odlučiti da idu u zatvor, nego da plate".

Poslanik DS Nenad Konstantinović izneo je podatak da je u 2012. godini oko 14.000 građana odlučilo da služi zatvorsku kaznu, umesto da plati.

Prema njegovoj oceni, niko u zatvor ne ide zato što mora, nego zato što nema pare da plati, pa zbog toga kazne moraju biti primerene ekonomskoj situaciji.

Njegov stranački kolega Slobodan Homen smatra da bi manje novčane kazne bile naplativije i podsetio da je stepen naplate tih kazni 40 odsto.

Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković odgovorio je opozicionim poslanicima da cilj nije da se građani šalju u zatvor, već da se smanji broj prekršilaca.

On je dodao da ne spori ekonomsko stanje u kome se nalazi zemlja, ali i da je "najjeftinije da se poštuju propisi".

Ministar Selaković je naveo primer i rekao da, "ukoliko neko vozi bez vozačke dozvole za kategoriju kojoj pripada to vozilo i time ugrožava i sopstvenu i tuđu bezbednost, treba da bude prilično kažnjen".

Kazneni raspon za takav prekršaj, dodao je, iznosi od 100.000 do 120.000 dinara.

"Ako neko vozi neregistrovano vozilo takođe treba da bude kažnjen. Ipak, neki red treba da se zna", naglasio je ministar.

Prema njegovim rečima, vrednost zaštitnih dobara predviđa kazneni raspon koji je u ovom trenutku možda najprihvatljiviji, jer ne može neko ko je neovlašćeno upravljao motornim vozilom da bude kažnjen sa 20.000 dinara.

Ministar Selaković je na sednici Odbora, koja je održana u ponedeljak, objasnio da je “reč o maču sa dve oštrice”, da postoje argumenti i za jedno i za drugo rešenje, ali da su ga predstavnici opozicije, ali i vladajuće većine uverili da je bolje da rokovi zastarevanja ostanu kao i do sada, odnosno da budu godinu dana.

“Kako su u izradi predloga zakona bile angažovane sudije to je bila i želja struke, ali budući da nova rešenja donose čitav niz novih pogodnosti u prekršajnom postupku koje utiču na rasterećenja rada prekršajnih sudova, uveren sam od strane poslanika opozicije i većine da ostanu i da će na taj način postojati mogućnosti manjeg procenta zastarevanja”, rekao je ministar.

Demokrate su amandmanom tražile da se maloletniku ne izriče mera maloletničkog zatvora, ali taj amandman nije prihvaćen, a ministar smatra da je potrebno da postoji takva mera pre svega jer su maloletnici često vinovnici na utakmicama.

“Mislim da treba da postoji maloletnički zatvor, jer najveći učinioci krivičnih i prekršajnih dela na sportskim utakmica čine lica koja su maloletna, a mi kao država imamo problem sa tom kategorijom i potrebno je da društvo na adekvatan način reaguje”, objasnio je Selaković.

Demokrate su od ministra tražile da usvoji i njihov amandman kojim bi zaprećene kazne za fizička i pravna lica, kao i za preduzetnike bile manje od onih predviđenih predlogom zakona, jer smatraju da su one previsoke i nerealne posebno imajući u vidu ekonomsku situaciju, budući da najveća ide i do dva miliona dinara za pravna lica.

Ministar, međutim, nije prihvatio tu argumentaciju i istakao je da, iako je tačno da je ekonomska situacija teška, najjeftinije je poštovanje zakona, jer u tom slučaju ništa ne mora da se plati.

Takođe, demokrate su tražile da se prihvati amandman, koji bi ograničio “diskrecionu volju sudija” prilikom odlučivanja u postupku u kojem je predmet oduzimanja novac zbog učinjenog prekršaja. Demokrate smatraju da ne treba ostaviti sudiji da odlučuju da li će nekome ko je na primer uneo legalan novac u Srbiji da kupi nekretninu, a nije ga prijavijo uzeti deo novca ili celu sumu, jer to može da otvara mogućnost korupcije, već da treba propisati da se u takvim slučajevima uzima 10 odsto.

Međutim, Selaković nije prihvatio ni tu argumentaciju poslanika DS. Ako je reč o legano stečenom novcu, pa zašto ga je teško prijaviti kada se ulazi u zemlju i tako izbeći bilo kakvu kaznu?”, upitao je ministar pravde, koji je naglasio da u tom slučaju država ne bi kažnjavala ozbiljne devizne prekršaje.

Inače, tokom načelne debate o tom zakonskom predlogu Selaković je ukazao da su prekršajni postupci uglavnom neefikasni i komplikovani, često zastarevaju, a naplata kazni je katastrofalna, zbog čega je neophodno doneti novi zakon, koji bi trebalo da omogući da se ti postupci okončaju u razumnom roku.

Nova rešenja, između ostalog, predviđaju uvođenje prekršajnog naloga, kao i dva registra - sankcija i neplaćenih novčanih kazni. Uvođenje prekršajnog naloga, koji je nov pravni institut i koji se već primenjuje u susednim i većini evropskih zemalja omogućiće pojednostavljivanje procesuiranja blažih prekrsaja uz značajno smanjenje troškova za državne organe.

Prekršiocima se izdavanjem naloga omogućuje da u slučaju plaćanja polovine kazne ostvare značajne uštede, što bi trebalo da poveća naplatu kazne, a time i omogući veći priliv novca u budžet, očekuje predlagač.

Nastavak na B92...

Akter: Danas o amandmanima na prekršaje