Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Sep.2017, 08:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Završena rasprava o dva prosvetna zakona

U Skupštini Srbije večeras je završena načelna rasprava o dva zakonska predloga iz oblasti prosvete, zakonima o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i o visokom obrazovanju, a rasprava o amandmanima zakazana je za ponedeljak.

Na predlog dva prosvetna zakona stiglo je 1.234 amandmana, 904 na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i 330 na Predlog zakona o visokom obrazovanju.

Opozicioni poslanici imali su danas tokom načelne rasprave najviše >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << primedbi na rešenje koje se odnosi na izbor direktora u školama, jer treba da ga verifikuje ministar prosvete, kao i povodom uloge Nacionalnog prosvetnog saveta i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ocenjujući da će se ona svesti na savetodavnu.

Primedbe su se odnosile i na to što su se zakoni razmatrali po hitnom postupku i u objedinjenoj raspravi.

Poslanici vladajuće većine smatraju, međutim, da su kritike neosnovane i navode da se pri izboru direktora škole zadržava ista procedura, kao i da će ovakvim načinom izbora direktora biti sprečeno "razlivanje odgovornosti".

Obrazlažući poslanicima predložene zakone, Šarčević je juče rekao da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa da ministar verifikuje imenovanje direktora predškolskih i školskih ustanova, a među novinama zakona naveo je da će zaposleni u prosveti morati sa 65 godina života da idu u penziju, kao i da se uvodi jedinstveni obrazovni broj učenika.

Ministar je naglasio da se predlogom zakona proširuje autonomija nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika uz definisanje odgovornosti, kao i da je predviđeno veće uključivanje roditelja u rad škole, ali da su predviđene i vaspitno-dispciplinske mere, društveno koristan i humanitarni rad.

Predloženo je i uvođenje postupnosti prilikom oduzimanja licence nastavnicima, odnosno vaspitačima, a taj period po pravilu iznosi pet godina.

Govoreći o Predlogu zakona o visokom obrazovanju, Šarčević je rekao da je njime predviđeno da uslov za rangiranje za upis u narednu studentsku godinu na teret budžeta bude 48 ESP bodova, da predviđa formiranje Saveta poslodavaca na svakoj visokoškolskoj ustanovi, kako bi se uspostavila veza između visokog obrazovanja i privrede.

Predlogom zakona, kako je rekao, predviđeno je uvođenje industrijskog predavača, ali i menadžera na univerzitetu, kao da se rektor, dekan bira se na tri godine sa mogućnošću jednog produženja.

Najviše zamerki opozija je iznela na predlog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jer smatraju da će sva vlast biti centralizovana u ministarstvu, te da će ministar birati direktore u više od 2.000 škola, da će imati mogućnost da preinači odluku školskog odbora, te da to otvara prostor za partijsko zapošljavanje.

Opozicija je zamerila i što se u predlogu zakona rad Nacionalnog prosvetnog saveta svodi na savetodavnu ulogu.

Obradović: Sprečiti gašenje škola

Predsednik poslaničke grupe Dveri Boško Obradović je tokom rasprave izjavio da treba učiniti sve da se zaustavi odliv prosvetnih radnika, odnosno da se tehnološki viškovi preraspodele ili prekvalifikuju i da se spreči gašenje škola, čemu je glavni uzrok i najveći problem Srbije - bela kuga.

Obradović je rekao da se ne sme dozvoliti erozija školstva u Srbiji i ukazao da su prosvetni radnici najugroženiji sloj, sa platama ispod proseka.

"Mora se učiniti sve da se prosvetni radnici ne otpuštaju, da se rasporede, da im se ponudi drugo radon mesto ili premeštaj u drugi grad", rekao je on na konferenciji za novinare Dveri u parlamentu.

Obradović je upozorio da se gašenjem škola, gase sela i mali gradovi Srbije i predočio da je to posledica toga što je u prošloj 2016. godini rođeno najmanje dece za proteklih 100 godina.

"Čak i beogradska opština Stari Grad ima problem manjka đaka za polazak u škole", dodao je on i upitao kada će Vlada Srbije konačno početi da se bori protiv bele kuge.

Čabraja: Sve se lomi preko leđa nastavnika

Poslanik Kluba samostalnih poslanika Aleksandra Čabraja, koja je radila kao profesor engleskog jezika u srednjoj školi, rekla je da su prosvetni radnici opterećeni brojnim vannastavnim obavezama i da se svaka reforma i sve što se dešava u školstvu lomi preko njihovih leđa.

"Nijednom prosvetnom radniku nije u interesu da nastavni program izgleda onako kako izgleda sada", rekla je Čabraja i dodala da nema vremena za obnavljanje gradiva, jer skoro svaki čas mora da se radi nova nastavna jedinica.

Ona je rekla da su "prosvetni radnici neprestano pritisnuti između zahteva roditelja, dece, države", a svaki prosvetni radnik neprestano strahuje od gubitka posla.

Čabraja je navela da će glasati protiv donošenja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, jer taj propis neće rešiti nijedan problem u prosveti, već će samo otvoriti nove probleme.

Radeta: Iza škola, deca se drogiraju

Poslanik Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta ocenila je da je bezbednost u školama u Srbiji na najnižem mogućem nivou i da je potrebno da se uradi nešto da se podigne nivo bezbednosti.

I u osnovnim školama, "iza škola", deca se drogiraju, donosi im se droga, a vršnjačko nasilje sve više uzima maha, rekla je ona.

Radeta je rekla da mora nešto da se preduzme da se to spreči, kao i da zakoni moraju sistemski da reše problem, pa neće biti potrebe da se donose pojedinačni zakoni, kao što je Aleksin, Zojin zakon.

Ona je rekla i da su prosvetni radnici na prosjačkom štapu i da rade pod veoma teškim uslovima i poručila ministru prosvete Mladenu Šarčeviću da uradi nešto.

Šarčević je rekao da je bezbednost učenika u školama prioritet, da su napravili pomake u prethodnih godinu dana, i ukazao na veće prisustvo školskih policajaca.

On je rekao da bezbednost u školama nije pitanje zakona, već je neophodna i dobra organizovanost škola i saradnja sa MUP.

Zukorlić: Bila je neka vrstu demokratičnosti u izboru direktora

Predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Muamer Zukorlić ocenio je da je način izbora direktora škola bio "jako pogrešan i štetan".

"Imali smo školske odbore koji su osiguravali neku vrstu demokratičnosti u izboru. Međutim, imali smo i potpuno razlivanje odgovornosti. Ono što sada imamo je vrlo jasna adresa. Sutra ukoliko taj direktor ne valja, znamo kome ćemo se obratiti i znamo od koga ćemo tražiti da ispravi i na kraju znamo ko je za to kriv. Ovo je svojevrstan iskorak u kome se utvrđuje jasna odgovornost", istakao je Zukorlić.

Poslanik Srpske napredne stranke Aleksandra Tomić ocenila je da je skupštinska rasprava o Predlogu zakona o visokom obrazovanju kvalitetna zato što iz rasprave nije moglo da se čuje suštinsko neslaganje poslanika, već su iznete kritike na hitan postupak donošenja ovog zakona.

Na predložene zakone podneto je 1.234 amandmana.

Poslanička pitanja

Početak sednice obeležila su poslanička pitanja.

Poslanike je zanimalo i odakle Aleksandru Vilinu novac za stan, ali odakle Goranu Ješiću novac za tri stana, dokle se stiglo s krečenjem bolnica po Srbiji, sprema li se ukidanje rijaliti formata na televizijama, a bilo je i žestokih kvalifikacija u smislu "ubica"... zbog čega je predsedavajući izrekao opomene.

Tražila se i smena premijerke, ali i potpredsednice vlade, Ane Brnabić i Zorane Mihajlović.

Poslanik DS Radoslav Milojičić Kena, naime, pozvao je premijerku da smeni ministra odbrane Aleksandra Vulina zbog nejasnog porekla novca za kupovinu stana, a lider radikala Vojislav Šešelj traži od premnijerke da smeni ministarku saobraćaja Zoranu Mihajlović "zbog diplomatskog skandala sa Kinezima i napada na SPC".

Poslanicu Aleksandru Čabraja (KPS) zanimalo je šta će biti preduzeto po pitanju ambrozije, jer je, kako kaže, koncentracija polena veća od dozvoljenog, a ministra zdravlja Zlatibora Lončara upitala je dokle se stiglo sa renoviranjem i krečenjem bolnica i domova zdravlja u Srbiji što je najavljeno 2015. godine.

Ona je ministarku pravde Nelu Kuburović upitala da li je moguće da se u Srbiji desi da se hapsi učesnik rijaliti programa za najteže krivično delo.

Poslanika Marjana Rističevića zanimalo je šta će tužilaštvo preduzeti po pitanju imovine bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca i da li će se utvrditi kako je izgradio objekat na Vračaru od 300 kvadrata, "kad je na računu imao 300.000 evra, a plata mu je bila 800 evra".

Njegovo je pitanje tužilaštvu i da li će biti preispitane zloupotrebe u opštinama - Čajetina, Inđija, te da li će biti ispitana imovina Gorana Ješića, odnosno "kako je kupio stan u Beču, dva stana u Novom Sadu"...

Poslanik SDS - NPS Miroslav Aleksić za premijerku je imao pitanje da li je izrađena evaluacija stanja u medijima i da li u Srbiji ima cenzure, a lider Dveri Boško Obradović pitao je ministara kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića, ali i REM razmatraju li eventualno zabranu rijaliti programa i da li će reagovati i obezbediti jednu političku emisiju na Javnom servisu gde će omogućiti sučeljavanje vlasti i opozicije o aktuelnim temama.

Tužilaštvo je upitao "da li je tačno da je Željko Mitrović na jedan račun u Ukrajini uplatio pet miliona evra i time platio mito za dobijanje kredita od 27 miliona evra, te ko štiti vlasnika Pinka koji stoji iza dva ubistva".

Zbog ove poslednje kvalifikacije predsedavajući parlamenta izrekao mu je dve opomene.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Blic: Završena načelna skupštinska rasprava o zakonima o obrazovanju