Izvor: Politika, 06.Apr.2011, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto su stranke protiv „zaključane liste”
Đurić (LDP): Izrael je jedina zemlja sa jednom izbornom jedinicom i „zatvorenom listom”. – Modeli preferencijalnog glasanja u Holandiji i Slovačkoj
Predsednica skupštine Slavica Đukić-Dejanović najavila je za danas sastanak radne grupe za pripremu izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, koja treba, između ostalog, da omogući ukidanje blanko ostavki uz uvažavanje primedbi Venecijanske komisije. Na ovom sastanku Bojan Đurić (LDP) predložiće da se još malo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razgovara sa ovim savetodavnim telom Saveta Evrope o sugestiji da za poslanike moraju biti izabrani kandidati po redosledu sa izborne liste.
U radnom tekstu, koji je otišao na ocenu u Venecijansku komisiju (VK), predloženo je da 50 odsto poslanika bude izabrano po redosledu sa izborne liste, a 50 odsto bi predložile partije. VK je, međutim, kritikovala ovaj predlog i sugerisala „zatvorenu listu”, dakle, samo po redosledu.
Nada Kolundžija, šef radne grupe, rekla je da će biti tako kako VK kaže: „ako je to evropski standard, onda nema polemisanja”.
Bojan Đurić, međutim, kaže da to pravilo nije evropski standard. Đurić za „Politiku” objašnjava da je „malo demokratskih zemalja u kojima postoji potpuno ’zatvorena izborna lista’ i jedna izborna jedinica, to je jedino Izrael”. Prema njegovim rečima „većina evropskih zemalja otvorenost liste reguliše tako što dozvoljava neku vrstu preferencijalnog glasanja uz uslov kvote”.
To znači, kako objašnjava ovaj poslanik LDP-a, da birač ima mogućnost da, pored zaokruživanja stranačke liste, da glas i nekom pojedinačnom kandidatu sa te liste. Da bi neko bio izabran iako ne spada u one koji bi po redosledu sa liste dobili mandat mora da dostigne unapred definisanu kvotu preferencijalnih glasova, koja je jednaka prirodnom cenzusu. U našim uslovima, to znači da bi neko morao da dobije između 16.000 i 17.000 glasova da bi, mimo redosleda, postao poslanik. Ovakav sistem se primenjuje u Holandiji.
Đurić navodi i drugu mogućnost: „U Švedskoj ako osvojiš određen broj ’ličnih glasova’ (dodatnim glasanjem pored liste) ulaziš u parlament ’preko reda’, iako nisi dovoljno visoko na listi. Kod njih je to osam odsto od broja glasova koje je tvoja stranka dobila. Ni kod njih nije obavezno ovo alternativno biranje kandidata, moguće je glasati samo za listu. Ovaj procenat može da varira i da se smanji, sa sličnim posledicama, ali uz veću načelnu mogućnost da se neko istakne kao kandidat. Tako je, recimo, u Holandiji ili u Slovačkoj. U najrazvijenijim zemljama koje koriste ovakve sisteme, oko 25 odsto birača iskoristi ove mogućnosti biranja.
Profesor Vladimir Goati ističe da se u proporcionalnom izbornom sistemu direktniji uticaj birača na izbor kandidata za poslanike ostvaruje samo preko „zatvorene liste” ili kroz model koji i Đurić pominje, a koji je uveden u Italiji početkom devedesetih godina prošlog veka – tako što birač dobija „poluzatvorenu” listu na kojoj može da interveniše i zaokruživanjem imena određenog kandidata može da ga „prebaci”, recimo, sa 15. ili 20. na 1. mesto. Ali, dodaje on, pokazalo se da je mali procenat birača u Italiji želeo da koristi ovu mogućnost.
„Posredni proporcionalni sistem u kome se bira u dva koraka – najpre glasanjem na biračkim mestima, pa onda kada partijski ’cezari’ određuju ko će ući u parlament –srpsko-crnogorski je izum i to je idealan prostor i za korupciju”, ističe Goati i dodaje da je suština onoga što traži Venecijanska komisija u sledećem: da se, onog momenta kada se završi brojanje glasova i vidi koliko je koja lista dobila mandata, zna i koji kandidati idu u parlament.
LDP je, kako ističe Bojan Đurić, protiv „zatvorene liste” i smatra da je najbolje temeljno reformisati izborno zakonodavstvo. Ali pošto je do izbora ostalo šest meseci, dodaje on, to se sada nikako ne može raditi. Zato LDP, kaže Đurić, predlaže da se sa Venecijanskom komisijom obavi novi krug konsultacija.
M. Čekerevac
B. Baković
----------------------------------------
U EU vole proporcionalni sistem
Od 27 članica Evropske unije čak 25 njih ima proporcionalni izborni sistem (za Evropski parlament se u svim zemljama glasa po ovom sistemu), a samo je u Holandiji, kao u Srbiji, jedna izborna jedinica, navodi profesor Goati. Ipak, broj izbornih jedinica je, prema njegovim rečima, sa stanovišta demokratičnosti praktično nevažan. Važan je samo ako je moguće manipulisati time, tako da se poveća broj izbornih jedinica pa da se u njima bira mali broj poslanika, što favorizuje velike stranke.
-------------------------------------------------
Slovenija
Broj poslanika u parlamentu (Državni zbor) je 90. Za izbor poslanika za Državni zbor formira se osam izbornih jedinica i u svakoj se bira 11 poslanika, što je 88 poslanika, plus po jedan iz italijanske i mađarske manjine. Glasa se za kandidata (ili listu kandidata). Shodno osvojenim mandatima, u Državni zbor idu oni kandidati sa izbornih lista koji su dobili najviše glasova u ukupnom zbiru u izbornim oblastima u kojima su se kandidovali.
Crna Gora
Izbor poslanika obavlja se u republici kao jedinstvenoj izbornoj jedinici. Mandati u okviru ukupnog broja mandata koje je izborna lista dobila raspoređuju se na način što se jedna polovina dobijenih mandata dodeljuje kandidatima sa izborne liste prema redosledu na listi, a preostali mandati kandidatima sa liste u skladu sa odlukom podnosilaca liste.
Hrvatska
Ima najmanje 100, a najviše 160 poslanika u zavisnosti od broja birača. Za Sabor se bira 140 poslanika tako što se u deset izbornih jedinica na teritoriji Hrvatske, na osnovu lista, bira po 14 poslanika. Sa svake liste izabrani su kandidati od rednog broja 1. pa do rednog broja koliko je određena lista dobila poslaničkih mesta.
objavljeno: 07.04.2011.
