Izvor: Politika, 18.Feb.2015, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto srpska vlada voli privremene direktore
Ako ste postavljeni za v. d. direktora kao kadar manjinskog koalicionog partnera, lošije ćete stajati nego kao kandidat budućeg, ali možete biti i nesmenjivi ako iza vas stoje tri srpska kreditora
Ako ste mislili da je u Srbiji lako obavljati dužnost direktora, prevarili ste se. A još ako vas je vlada imenovala za vršioca dužnosti direktora, tek tada ste u velikoj nevolji. A takvih je u Srbiji trenutno više nego onih koji su se prijavili na konkurs, na njemu pobedili i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postali uobičajeni rukovodioci.
Mada podnošenje stanja vršenja dužnosti zavisi i od toga kako se nosite sa pritiskom. Recimo, novac za projekte ćete moći da dobijete samo ako ste na liniji mejnstrim političke vizije i ako ne ugrožavate nečije interese.
Dalje, ako ste postavljeni kao kandidat manjinskog koalicionog partnera, lošije ćete stajati nego kandidat nekog budućeg političkog partnera koji se nada rekonstrukciji vlade. S druge strane, možete biti i opušteni i praktično nesmenjivi ako iza vas stoje tri srpska kreditora (MMF, Svetska banka i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj).
Ali ako ste zabasali među v. d. direktora kao profesionalac koga se setio neki vaš školski drug na vlasti, koji vas nije video u stranci nego vas se setio kao štrebera, preti vam opasnost da nećete imati miran san.
Jedan od takvih direktora koji je više od godinu i po dana u statusu vršenja dužnosti svedoči za „Politiku” da je velika verovatnoća da ćete se suočiti sa neizvesnošću i strahom za radno mesto, jer ćete morati da levitirate između nezameranja i pokušaja da radite po savesti. Takođe, čim sednete za direktorski sto, verovatno je da ćete dobiti spisak onih koje treba da „primite na platu”.
Profesor Pravnog fakulteta Stevan Lilić ističe da je najveći konceptualni problem sa vršenjem dužnosti, pogotovo ako direktore postavlja vlada ili neko ministarstvo, u tome što se v. d. direktora pokazuju poslušnim u odnosu na vladu ukoliko postoji mogućnost da budu izabrani za direktora.
Najsvežiji primeri imenovanja Jelene Trivan za v. d. direktora „Službenog glasnika” i Ksenije Milenković za v. d. direktora Kancelarije za evropske integracije pali su u zaborav već u petak, kada je vlada izvršila promenu na čelu Poreske uprave, zamenivši jednog v. d. direktora (Marko Marinković je na toj dužnosti bio samo šest meseci) drugim v. d. direktora Draganom Marković. Iz vlade je samo saopšteno da su oba kandidata prethodno radila u BIA, ali nije saopšteno šta je „skrivio” prethodni v. d. direktora.
Profesor Lilić ukazuje da, kada je reč o stanju vršenja dužnosti, postoji jedna dobra i jedna loša strana. „Dobra je, naravno, što se preko vršioca dužnosti obezbeđuje kontinuitet funkcionisanja bilo organa bilo preduzeća. A loša se vidi kada se posmatra politički kontekst, jer se onda preko imenovanja v. d. direktora u stvari preskače redovna procedura. Čim se preskoči redovna procedura, što je konkurs, odmah na sve pada senka sumnje”, zaključuje Lilić i upozorava da bi zloupotreba položaja vršenja dužnosti morala da bude izuzetak, a ne pravilo. „To nije dobro za sistem. Ako imaš veći broj vršilaca dužnosti direktora javnih preduzeća nego što imaš redovnih direktora, znači da je to vanredno stanje”, smatra Lilić.
Predsednica vladine komisije za kadrove, ministarka Zorana Mihajlović na pitanje „Politike” zašto vlada pribegava praksi imenovanja v. d. direktora, a zaobilazi raspisivanje konkursa, odgovara da je vršenje dužnosti privremeno stanje i da se to čini kako bi se „što pre krenulo u uređivanje preduzeća”. Ona je dodala i da se konkursi raspisuju posle isteka mandata. Nažalost, praksa u našim preduzećima neretko demantuje ovaj princip, pa se čak ulazi i u kršenje zakona, koji predviđa šestomesečni mandat i eventualno još jedan.
Ministarka nije odgovorila na pitanje da li je zadovoljna kadrovima kojima raspolaže vlada, ali je naglasila da, „hteli to da priznamo ili ne – za mandata ove vlade se imenuju direktori na osnovu konkursa, i to za preduzeća za koja je to delovalo nezamislivo”. Kao takve primere ministarka je navela EPS i „Železnice”. Ipak, treba podsetiti da je direktor EPS Aleksandar Obradović, pre nego što je izabran preko konkursa, proveo više od dve godine kao vršilac dužnosti direktora.
Potpredsednica vlade i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički podsetila je da je da je izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i u ovu sferu uvedeno stanje vršenja dužnosti, pa se tako osobe koje treba da imaju status službenika postavljaju na način kao što se imenuju funkcioneri. „Sada vršioci dužnosti moraju da se imenuju sa ograničenim rokom od šest meseci. Za to vreme mora da bude izabran neko kroz službenički konkurs. Tako da u samoj državnoj upravi to možda izgleda kao ’vedeizacija’, ali je zapravo jedan sistem napredovanja ka uređivanju sistema, jer je to sada prepoznato stanje i radi se na tome da se ti ljudi zamene”, rekla je Kori Udovički za „Politiku” i naglasila da statistike pokazuju da napreduju u tom poslu.
Rok do koga svi treba da prođu konkurse jeste mart, ali i sama ministarka misli da će taj rok biti probijen, jer konkurse treba da organizuje Služba za upravljanje kadrovima, koja ima samo dvadesetak zaposlenih.
Ona priznaje da je „vedeizacija” u javnom sektoru povećana, ali kaže da to ima opravdanje jer je odraz napora da se odgovornije pristupi konkursima i nađu odgovarajući kadrovi za određene funkcije. Ministarka Udovički objašnjava i zbog čega se tako često pribegava političkim imenovanjima: „Činjenica je da, ako ne postavite ljude odmah i čisto politički, pronalaženje onih koji su spremni da preuzmu odgovornost uz finansijsku žrtvu, koja se uglavnom pretpostavlja, nije lako.”
Biljana Mitrinović
----------------------------------------------------------------
Najviše dva puta po šest meseci
Zakon o javnim preduzećima predviđa da vršilac dužnosti može biti imenovan na period koji nije duži od šest meseci. U članu 42 zakona se navodi da u naročito opravdanim slučajevima, a radi sprečavanja nastanka materijalne štete, organ nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća može doneti odluku o imenovanju vršioca dužnosti direktora na još jedan period od šest meseci. Vršilac dužnosti ima sva prava, obaveze i ovlašćenja direktora.
----------------------------------------------------------------
EPS dobio direktora godinu dana posle konkursa
Kada je prvih dana oktobra prošle godine Aleksandar Obradović, dotadašnji vršilac dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije, izabran na konkursu za direktora ovog najvećeg javnog preduzeća, mediji su podsetili da je Vlada Srbije u zakonskom roku, do 30. juna 2013. godine, raspisala konkurse za direktore samo nekoliko javnih preduzeća – EPS-a, „Skijališta Srbije”, „Stare planine” i podzemne eksploatacije uglja „Resavica”. „Stara planina” sada ima direktora, EPS ga je dobio posle više od godinu dana od raspisivanja konkursa (i pošto je Obradović od 6. septembra 2012. bio vršilac dužnosti direktora), u „Skijalištima Srbije” Dejan Ljevnaić je i dalje v. d. direktora
I „Resavica” je dobila direktora po Zakonu o javnim preduzećima, ali ga je nedavno – izgubila. Vladan Milošević je krajem januara uhapšen prilikom uzimanja mita, a Vlada Srbije ga je pre nekoliko dana zvanično razrešila funkcije direktora „Resavice” i za vršioca dužnosti direktora postavila Stevana Dželatovića.
Mnogi od aktuelnih v. d. direktora zapravo su živi dokaz koliko je život jači od bilo kakvih propisa. Oni godinama rukovode velikim i važnim preduzećima, iako zakon dozvoljava da se vršilac dužnosti bira samo dva puta na po šest meseci.
U JP „Putevi Srbije” Zoran Drobnjak je vršilac dužnosti direktora od 2011. godine (a na čelu firme je inače od 2007. godine). I za ovo preduzeće je raspisan konkurs za direktora, u julu 2013, i Drobnjak je jedan od kandidata, ali – izabranog još nema.
(Ilustracija Novica Kocić)
Pošto je Vlada Srbije krajem decembra prošle godine imenovala Predraga Aleksića za v. d. direktora JP „Srbijašume” i odlučila da raspiše javni konkurs za direktora ovog preduzeća, „Transparentnost Srbija” podsetila je da je prošlo više od 18 meseci od zakonskog roka za raspisivanje konkursa, a da je Aleksićev prethodnik Igor Braunović pune četiri godine upravljao ovim preduzećem sa pozicije zamenika direktora.
Dragoljub Kojčić je v. d. direktora Zavoda za udžbenike od marta 2013, a Jugoslav Petković je na funkciji vršioca dužnosti direktora JP „Jugoimport – SDPR” od novembra 2012, kada je zamenio dugogodišnjeg direktora Stevana Nikčevića. I JP „Transnafta” nema direktora – vršilac dužnosti je od septembra 2013. godine Tomislav Basta. V. d. direktora JP „Emisiona tehnika i veze” Branko Gogić ima kraći staž – on je imenovan u novembru prošle godine, ali je i rukovodilac pre njega, koji je smenjen, bio v. d. direktora. I Miroslav Musulin je v. d. direktora „Jattehnika” d. o. o. samo nekoliko meseci – od avgusta prošle godine.
Na predlog Vlade Srbije Nadzorni odbor akcionarskog društva Aerodrom „Nikola Tesla” u avgustu je izabrao Sašu Vlaisavljevića za v. d. generalnog direktora. Istog meseca je i Državna lutrija Srbije za vršioca dužnosti direktora dobila Aleksandra Vulovića.
Februara prošle godine Dalibor Arbutina je postavljen za vršioca dužnosti JP „Nuklearni objekti Srbije”, a prema registru APR-a on je još na takvoj funkciji. Njegov prethodnik dr Jagoš Raičević je takođe bio vršilac dužnosti.
Osim u javnim preduzećima, akcionarskim društvima i društvima sa ograničenom odgovornošću, vršioci dužnosti su i čelnici nekih od brojnih agencija. Od poznatih događaja od pre nekoliko godina u vezi sa malverzacijama u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza – SIEPA, na rukovodeće mesto postavljaju se vršioci dužnosti. Od juna prošle godine to je Nikola Janković. Vršilac dužnosti direktora Nacionalne agencije za regionalni razvoj je Miloš Ignjatović, imenovan na tu funkciju u oktobru 2013.
Krajem novembra prošle godine za v. d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja imenovan je Milan Božović, koji je na toj funkciji zamenio prof. dr Krsta Lipovca, imenovanog četiri meseca ranije.
Poslednjeg dana prošle godine Vlada Srbije je imenovala direktora Agencije za privatizaciju i ponovo postavila vršioca dužnosti direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Danijela Vazura, koja je konkurisala za direktora Agencije za privatizaciju, postavljena je za v. d. direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, iako je već bio sproveden konkurs za direktora, koji, pri tome, nije ni poništen. Prethodna direktorka Ivana Matić, koja se prijavila na konkurs, bila je vršilac dužnosti godinu dana.
B. Baković
----------------------------------------------------------------
Vršioci dužnosti u ustanovama kulture
Prema podacima do kojih je istraživanjem došao naš list, od 25 ustanova kulture koje su kao republičke ustanove popisane na sajtu Ministarstva kulture i informisanja u 12 na rukovodećoj funkciji nalaze se vršioci dužnosti direktora, dok su u ostalih 13 na čelu direktori.
Ivan Tasovac u Narodnoj biblioteci, koja čeka "redovnog" direktora (Foto I. Milutinović)
Prema informacijama koje smo dobili iz Ministarstva kulture, od početka mandata ministra Tasovca okončani su konkursi i imenovani direktori Narodnog muzeja, Istorijskog muzeja Srbije, Muzeja savremene umetnosti, Muzeja pozorišne umetnosti, Muzeja istorije Jugoslavije, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Arhiva Srbije, dok je u Narodnom pozorištu konkurs u toku. U istom periodu postavljeni su vršioci dužnosti direktora u Etnografskom muzeju, Narodnoj biblioteci Srbije, Narodnom pozorištu, Beogradskoj filharmoniji, Ansamblu narodnih igara i pesama „Kolo“ i Filmskom centru Srbije.
Što se Beograda tiče, prema podacima dobijenim od gradskog sekretara za kulturu Vladana Vukosavljevića, od ukupno 34 ustanove kulture u pet su na čelu vršioci dužnosti direktora. Reč je o Domu omladine Beograda, čiji će konkurs za izbor direktora biti raspisan za nekoliko dana, Kulturnom centru Beograda, Dečjem kulturnom centru, Muzeju afričke umetnosti i Centru za likovno obrazovanje „Šumatovačka”. U poslednje pomenute četiri institucije konkurs za izbor direktora biće raspisan uskoro.
M. D.
----------------------------------------------------------------
U Novom Sadu sedam javnih preduzeća bez stalnih rukovodilaca
Novi Sad – Ni sedište gradske i pokrajinske vlasti, univerzitetski, zdravstveni centar i centar kulture, nisu pošteđeni „v. d. stanja”. Tu se među vršiocima dužnosti direktora javnih preduzeća, institucija i ustanova nalaze i oni koji te funkcije obavljaju u svom drugom „v. d. mandatu”, u koji su ušli nakon što im je prvi, šestomesečni, istekao.
Od 17 javnih i javno-komunalnih preduzeća, kojima je osnivač Grad Novi Sad, sedam ima v. d. direktora. To su JGSP „Novi Sad” (Milan Stanivuković), „Gradsko zelenilo” (Aleksandar Bogdanović), „Lisje” (Vladimir Đaković), „Put” (Željko Džakula), „Novosadska toplana” (Dobrosav Arsović), „Urbanizam” (Dušan Miladinović) i „Vodovod i kanalizacija” (Miloš Stanisavljević).
Na te funkcije imenovala ih je Skupština grada prošlog novembra i decembra, a zajedničko im je to da im je „v. d. stanje” produženo za još do šest meseci, do imenovanja direktora na javnom konkursu.
Gotovo u isto vreme odbornici su za deset JP i JKP odredili direktore, koji su prethodno učestvovali na javnom konkursu. Na pitanje kada se planira raspisivanje konkursa za preostalih sedam preduzeća, predsednica Komisije za imenovanja Grada Novog Sada Marijana Dukić Mijatović kaže za „Politiku” da tu odluku donosi Skupština grada, na predlog Gradskog veća.
Novosadska toplana (Foto D. Jevremović)
„Nadležnost komisije sastoji se isključivo u sprovođenju odluke o javnom konkursu, nakon njenog donošenja”, podvlači Dukić Mijatović.
U statusu v. d. su i direktori pojedinih ustanova grada, poput Sterijinog pozorja (Miroslav Radonjić) i Pozorišta mladih (Emilija Mrdaković).
Univerzitetu u Novom Sadu takođe predstoji izbor rektora na konkursu. Od 1. januara UNS vodi v. d. rektora prof. dr Radovan Pejanović. Do promene je došlo, kažu u UNS-u, pošto je dosadašnjem rektoru prof. dr Miroslavu Veskoviću prestao mandat 31. decembra zbog odlaska u Brisel na mesto koordinatora Objedinjenog istraživačkog centra Evropske komisije.
Izbori za novog rektora sa mandatom od tri godine (od 1. oktobra 2015. do 30. septembra 2018) raspisani su odlukom Saveta Univerziteta od 17. oktobra 2014, navode za „Politiku” u univerzitetu. Dodaju da će se sednica Saveta UNS-a, na kojoj će se izabrati rektor, održati 2. aprila ove godine.
I na čelu najpoznatije pokrajinske zdravstvene ustanove, Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, jeste v. d. direktora. Ta funkcija je, posle isteka mandata prof. dr Nadi Čemerlić Ađić, poverena kardiologu prof. dr Robertu Jungu, kojeg je pokrajinska vlada imenovala 30. jula 2014, na šest meseci. Taj period je istekao 30. januara, ali dr Jung „nastavlja da obavlja poslove v. d. direktora do dana imenovanja novog odnosno privremenog organa rukovođenja”, kažu za „Politiku” u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, pozivajući se na Zakon o zdravstvenoj zaštiti.
„Konkurs za direktora raspisuje Upravni odbor Instituta koji će, po našim saznanjima, biti raspisan na prvoj narednoj sednici UO ove ustanove”, navode u sekretarijatu.
S. Kovačević
objavljeno: 18.02.2015.
