Izvor: Vostok.rs, 30.Nov.2012, 15:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto se Evropa raspada na regione
30.11.2012. -
Karta Evrope može da se promeni već u naredne tri-četiri godine. Nacionalisti Katalonije koji su pobedili na lokalnim izborima, spremaju se da raspišu referendum o odvajanju svog regiona od Španije. Raste verovatnoća odvajanja Flandrije koja govori holandski od Belgije.
Potpisan je sporazum o raspisivanju referenduma o poptunoj nezavisnosti Škotske 2014. godine. Severna liga Italije traži kak minimum ekonomsku nezavisnost industrijalnih provincija od lenjog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << i korumiranog Juga, kako oni smaraju. Bavarska je ove godine strgo tražila reforme finansijskog ustava Nemačke – navodno, ne možemo više da posmatramo kako naš novac neefikasno koriste drugi regioni.
Regionalizam je suprotna strana evropske integracije, smatra predsednik Instituta za nacionalnu strategiju Mihail Remizov. Mali regioni više se ne plaše nezavosnosti, zato što se nalaze pod okriljem evopskih struktura, koje su preuzele na sebe veliki deo funkcija države:
- Sitnjenje monolita nacionalne države tesno je vezano sa jačanjem nadnacionalnih organa Evrope. Ranije, prilikom formiranja novih država mogao je da deluje princip praga – ne sme se govoriti o ozbiljnoj državnosti bez minimuma demografskog i ekonomskog potencijala. Posebno ako postoje kofnliktni čvorovi, protivrečnosti sa susednim zemljama i narodima. Zato pod opšteevropskim kišobranom ovaj princip praga je konačno prestao da deluje.
Deo eksperata povezuje jačanje regionalizma sa ekonomskom krizom. Bogati članovi zone evra – Nemačka ili Francuska – nezadovoljni su time što moraju da rešavaju finansijske probleme siromašnih suseda. A uspešni regioni ne ćele da dotiraju manje razvijene. U krizi nema suvišnog novca. Ali direktor Centra za nemačka istraživanja Evropskog instituta Vladislav Belov smatra ekonomiju drugostepenim faktorom.
Delimično to je odgovor na multikulturalizam – više pažnje se obraća na sopstvenu kulturu. Postoji pojam nemačka kultura, mi govorimo o Geteu, Šileru, ali ipak nemačka kultura se oslanja na regionalne kulture. Sever Nemačke je jedna kultura, jug druga. to je rast kulturne samosvesti, koji dovodi zatim i do takvih zaključaka: mi bolje radimo i zaslužujemo bolji život. Mi ne treba da hranimo druge.
Evopske vlasti za sada ne znaju kako da reaguju na novi izazov. Čak ne mogu da ocene sve moguće posledice. Politikolog, profesor MGIMO Valerij Solovej smatra da jačanje regionalizma i mogući raspad država jeste deo globalnih promena na koje podstiče međunarodnu zajednicu ekonomska kriza:
- To liči na ono sa čime se svet suočio početkom 20. veka. Mi živimo pred neki nadolazeći talas. On se podiže sve više i više, a mi ne možemo da ocenimo ni razmere, ni uzrok. Ili vrlo maglovimto vidimo uzrok i prirodu ovih pojava. Zato je reagovanje na njih situativno. Pritiskamo dugmiće – možda ćemo imati sreće, a možda i ne.
Ekonomisti razmišljaju pre o promeni tehnološkog sklopa. Politikolozi govori o transformaciji socijalno-političkih sistema. Neki eksperti smatraju regionalizam tek objektivnim procesom, koji treba još osmisliti. Ako se odluke o samostalnosti donose u okviru demokratskih procedura, evropske elite nemaju pravo da ih ometaju. Moguće da Evropa nudi nove modele razvoja čije prednosti treba naučiti koristiti.
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
