Izvor: Blic, 18.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto niko nije lustriran?
Zašto niko nije lustriran?
DSS traži da se DS pročisti, Vuk Drašković da se SPS odrekne Miloševića, a Velimir Ilić misli da je SPS već dovoljno preporođen za protekle tri godine. 'Otpor' bi odavno da lustrira Tomislava Nikolića. Nenad Čanak bi radikale najradije zabranio, dok SRS predlaže da se lustracija ukine.
Iako bi svi oni nekoga da pročiste, a neki i da 'počiste', i pored procena da su prethodnih petnaestak godina najmračnije u novijoj srpskoj istoriji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Srbiji trenutno ne postoji spremnost da se utvrdi odgovornost onih koji su kršili ljudska prava u proteklom periodu, bez obzira na to da li se radi o periodu pre ili posle 5. oktobra.
Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava usvojen je u junu prošle godine i na osnovu ovih rešenja u sledećih 10 godina trebalo je da se obavezno proverava da li su kandidati za istaknute funkcije kršili ljudska prava od 1976. godine do danas. Komisija za lustraciju je formirana u krnjem sastavu, i do danas, iako su u Srbiji održani i predsednički i parlamentarni izbore, članovi ove komisije nisu se bavili svojim poslom, jer im je nedostajao deveti član kojeg je trebalo da delegiraju opozicione partije, jer smatraju da je 'reč o političkom aktu čiji je jedini cilj progon političkih protivnika'.
Jovica Trkulja, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, za 'Blic' lustraciju opisuje kao crveni karton u fudbalu koji igrač dobija ako ne poštuje pravila igre i zato biva iz igre odstranjen na neko vreme. On procenjuje da posle nešto više od šest meseci, imajući u vidu i okolnosti pregovora oko formiranja nove vlade, lustracija u Srbiji nema budućnost. Za njega, izvesnije je da dođe do odlučnog raskida sa lustracijom kao načinom suočavanja sa autoritarnom prošlošću.
- Ne postoji spremnost političke elite da raskine sa takvom prošlošću. Ovde je, umesto suočavanja sa prošlošću, na delu prerada kolektivnog pamćenja, a sve u svrhe dnevne politike - objašnjava naš sagovornik. Sa ovakvim stavom slaže se i nekadašnji predsednik Komisije za lustraciju Sima Radulović, inače član Predsedništva GSS, i dodaje da je čak i model 'meke lustracije' koji je predviđen u Srbiji, za naše političke prilike očigledno previše tvrd.
- Po našem zakonu, lustracija se sprovodi samo prema imenovanim licima, dok se onima koji su direktno izabrani ostavlja da posle odluke Komisije sami odluče da li će se povući sa funkcije. Ovde je, izgleda, i to previše - kaže Radulović.
Trkulja dodaje da je, da bi se došlo do raskida sa prethodnim režimom, potrebno da se pored lustracije donesu i zakoni koji bi rešili probleme otvaranja tajnih dosijea, rehabilitacije određenih ličnosti, ali i denacionalizacije imovine.
- Da je dosovska vlast to htela, uradila bi to odmah posle 5. oktobra. Međutim, dobar deo njih nije hteo da seče granu na kojoj sedi i nema diskontinuiteta između režima Slobodana Miloševića i vlasti DOS. Neki su se plašili otvaranja dosijea, jer bi se moglo saznati da su sarađivali sa tajnom policijom, dok su drugi podatke iz dosijea koristili za predizborne manipulacije, što je bilo vidljivo prošle jeseni - kaže on.
Radulović smatra da je izvesno da će lustracija biti ukinuta, jer u novom sazivu Skupštine Srbije, kako kaže, 'vidi više nego jasnu antilustracionu većinu'. On dodaje da je odnos odlazeće Vlade Srbije prema Komisiji bio takav da ona nije imala svoje prostorije, da za njene članove i aktivnosti nisu bila određena sredstva u budžetu. Kao podstanari, članovi ovog tela ono malo sastanaka održavali su u Predsedništvu Srbije.
Lustracija je trebalo da obuhvati odgovornost poslanika Republičke i Pokrajinske skupštine, predsednika Republike, predsednika i članova Republičke i pokrajinske vlade, gradonačelnika, predsednika, zamenika predsednika, kao i opštinskih funkcionera, ali i sudija, tužilaca i pripadnika MUP i BIA. Nikola M. Jovanović
