Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Sep.2015, 11:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je dug period rasta cena samo mit?
Pad cena pokazuje da svet i dalje ima dovoljno sirovina.
Godine 1980. ekonomista Džulijan Sajmon izazvao je pesimističnog biologa Pola Erliha, opkladivši se sa njim da će cene pet metala za deset godina pasti. Dobio je opkladu i dokazao kako će tokom dužeg vremenskog perioda tehnološki napredak dovesti do toga da cene, u realnom smislu, verovatno padnu.
Od početka novog milenijuma, mnogi investitori su tu lekciju zaboravili.
Ideja o postojanju višedecenijskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << "superciklusa" rasta cena robe uživa izvesno poštovanje. Bildž Erten, iz Ujedinjenih nacija, i Hose Antonio Okampo, sa Univerziteta Kolumbija, u naučnom radu napisanom 2012. godine izneli su dokaze o postojanju četiri takva ciklusa u periodu od 1865. do 2009. godine. Taj koncept je početkom prve decenije novog milenijuma, zbog svog degradiranog oblika, obezvređen zbog tvrdnje kako cena robe može samo da raste.
Kako je cena nafte prošlog juna pala za 57 odsto u odnosu na maksimalni iznos, a cena bakra i gvožđa pala za 50, odnosno, za 70 odsto u odnosu na maksimum početkom 2011. godine, postalo je jasno da je ceo taj koncept čista obmana. Bilo da superciklusi postoje ili ne, stari dobri ciklus svakako postoji i on ne sadrži ništa što bi bilo super.
Pravo vreme jeste najvažnije. Koristeći različite vremenske periode i različite metale, Erlih je mogao da dobije opkladu sa Simonom. Svako ko je verovao kako nafta može zadovoljiti rastuću potražnju delovao je šašavo kada su cene sa 10 dolara po barelu, 1999. godine, porasle na preko 140 dolara, 2008. godine. Cene nafte, gvozdene rude i bakra su i dalje znatno iznad nivoa zabeleženog 2002-2003. godine.
Proteklih pet godina su, ipak, nanele veliki udarac popularizovanoj verziji koncepta o superciklusu: nezadrživi rast potražnje u privredama u nastajanju i ograničeno snabdevanje mnogim robama neizbežno će dovesti do trenda rasta cena. Kako je Kina, očigledno, suočena s budućim usporenim rastom, u odnosu na protekle dve decenije, a verovatno i smanjenim ulaganjima, čiji je krajnji ishod potrošnja, pretpostavka je da će dugoročni rast potražnje biti doveden u pitanje.
Kada je reč o snabdevanju, pokazalo se da su ograničenja mnogo slabija no što su mnogi očekivali. Nafta je dugo smatrana za robu čiju proizvodnju je najteže povećati. Ali visoke cene su naftaše u SAD podstakle da pametno iskoriste ranije neiskorišćavani naftni škriljac, što je dovelo do tehničkog prodora koji je omogućio povećanje proizvodnje.
Za klimavu svetsku ekonomiju krah u oblasti robe jeste znak koji zabrinjava. Mamurluk usled pogrešnih poteza kompanija koje se bave prirodnim resursima, u smislu zatvaranja radnih mesta, smanjenja kapitalne potrošnje i dividende, verovatno će usporiti rast. Sve to, međutim, ima i pozitivnu stranu. Erlihova očekivanja rasta cena našla su uporište u predviđanju smanjenja sirovina i njegovom uverenju da će rast globalnog stanovništva imati pogubne posledice.
Sajmonov optimističniji pogled bio je taj da su prirodni resursi, iz praktičnih razloga, neiscrpivi. S obzirom na signale na tržištu kada nastupi nestašica, kaže on, ljudi će uvek moći da povećaju snabdevanje i smanje tražnju.
Ekonomisti i ljudi koji upozoravaju na zaštitu životne sredine upustili su se u dugotrajnu raspravu. Ekonomisti su, dosad, uvek bili u pravu. To ne znači da na robnom tržištu više nikad neće nastupiti period zategnutosti. Greška zagovarača superciklusa bila je u tome što su verovali da će kratkoročni skup tržišnih uslova trajati večno. Na robnom tržištu ništa ne traje večno. To je tako i kada stvari postaju sve gore i kada postaju sve bolje. Ali pad cena robe nas na veseo način podseća, kao u frazi koju je Sajmon uzeo za naslov svoje knjige objavljene 1981. godine, kako čovekovo nadahnuće jeste "krajnji resurs".
Prevela
Jelena Milojković
Copyright - The Financial Times Limited 2015
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
