Izvor: Politika, 10.Okt.2015, 10:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je Boćka uvredio Srbiju, a Markotić nije
Ambasador Albanije neće moći da kontaktira sa srpskim zvaničnicima u narednih šest meseci jer je odbio da se odazove pozivu MSP-a, koje je htelo da mu uruči protestnu notu
Narednih šest meseci ambasador Albanije u Srbiji Iljir Boćka neće moći da kontaktira sa premijerom Srbije, ali i ni sa jednim drugim srpskim zvaničnikom. Takva mera zvaničnog Beograda, koju je juče saopštio Aleksandar Vučić, usledila je kao odgovor na potez diplomatskog predstavnika Tirane koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je odbio da se odazove pozivu Ministarstva spoljnih poslova kako bi mu bila uručena protestna nota zbog napada na srpske fudbalere u Albaniji.
„Takvo nediplomatsko ponašanje ne mogu da razumem”, rekao je Vučić, dodajući da Albanija ima pravo na takvu reakciju. Srbija je, kako je pojasnio, mogla da odgovori na dva načina – ili da Boćku proglasi za nepoželjnu osobu ili da se u narednih šest meseci nijedan zvaničnik ne sretne sa njim. Na kraju se Beograd opredelio za ovu nešto blažu reakciju. Albanski ambasador je, kako su objasnili u MSP-u Srbije, postupio po nalogu iz Tirane uz obrazloženje „da se nije ništa desilo”.
Boćka je drugi ambasador koji u poslednjih petnaest dana nije prihvatio protestnu notu Srbije. Pre njega to je učinio hrvatski izaslanik Gordan Markotić krajem prošlog meseca. Podsetimo, posle odluke zvaničnog Zagreba da zbog velikog priliva sirijskih izbeglica blokira granicu sa Srbijom i onemogući ulazak putnicima sa srpskim pasošem, Beograd je reagovao notom u kojoj je ocenio da takve mere nisu zabeležene u civilizovanom svetu. U ovoj diplomatskoj reakciji Beograda stajalo je i da se potezi Zagreba „po svom diskriminatorskom karakteru mogu porediti samo sa merama preduzimanim u prošlosti, u vreme fašističke Nezavisne Države Hrvatske”. To je bio onaj deo note na koji je Markotić reagovao odbijanjem da je primi.
Iako su potezi Tirane i Zagreba na prvi pogled identični, stručnjaci za međunarodno pravo kažu da to nije slučaj, odnosno da je hrvatski ambasador poštovao diplomatski protokol, dok se albanski predstavnik poneo suprotno diplomatskim pravilima. Ta razlika, kako kažu, nije beznačajna.
Zašto je Markotić bio diplomata, a Boćka napravio gaf?
Hrvatski ambasador je došao u MSP, upoznao se sa tekstom note i tek onda odbio da je primi. To je, kako objašnjava Vladislav Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova SRJ, prihvaćena praksa u diplomatiji, jer ako nota sadrži reči koje su uvredljive za drugu državu, onda ona ima puno pravo da odbije da je primi.
„To što je hrvatski ambasador uradio, bez obzira na neodbranjivost njihove pozicije, nešto je što je dopušteno i što je predviđeno Bečkom konvencijom. Mi smo, međutim, bez potrebe napravili autogol, jer je onaj ko je pisao našu notu bio neobazriv i upotrebio prejake reči umesto nekih primerenijih diplomatiji. Čudi me da je vrh ministarstva koji je morao da pogleda tu notu dao saglasnost”, kaže Jovanović.
S druge strane, potez albanskog ambasadora, koji uopšte nije želeo da dođe u MSP je, ističe on, krajnje neuobičajen i neprofesionalan, jer je ambasador dužan da se odazove bez obzira na to zbog čega je pozvan. Ako se nije slagao sa notom, mogao je jednostavno da je ne primi. Boćka je svojim ponašanjem, ocenjuje Jovanović, uvredio državu u kojoj je, pošto je MSP organ određen zakonom da održava kontakte sa ambasadorima, te je na poziv ministarstva svako dužan da dođe.
Naš sagovornik kaže i da je albanski ambasador, posle reakcije iz Beograda, zapravo postao neupotrebljiv za svoju zemlju. Pošto je obavio posao, Jovanović procenjuje da će on posle nekog vremena biti i zamenjen, a odnosi Beograda i Tirane nastavljeni kao da se ništa nije desilo.
Pomoćnik direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu Dragan Đukanović smatra da su razlike u postupku hrvatskog i albanskog ambasadora samo u nijansama.
„Svaki komentar je izlišan. Reč je o odsustvu elementarnog diplomatskog koda. Epilog je da na kraju isti, jer ni jedan ni drugi nisu preuzeli protestne note”, kaže Đukanović.
Jovanović kaže i da se potez Albanije može tumačiti time da je ova zemlja i dalje zadržala tvrd odnos prema Srbiji. Oni, kako kaže, ocenjuju da je naša pozicija delikatna i misle da im Brisel dozvoljava da se grubo ponašaju prema nama. Time dobijaju poene u svojoj javnosti, ali to, kaže, nije preporučljivo za odnose između država koje se poštuju.
J. Cerovina
-----------------------------------------
I Beograd odbijao protestna pisma
Stručnjaci za međunarodno pravo podsećaju i da se Beograd u više navrata našao u situaciji da ne želi da primi protestnu notu neke države. Tako je, recimo, Milan Simurdić, ambasador SRJ u Zagrebu, 2002. godine odbio da primi takvu notu posle jednog incidenta na Šarengradskoj adi u kome je jugoslovenska vojska ispalila upozoravajuće hice pošto se granici približavao čamac čiji dolazak nije bio najavljen, a kako se kasnije ispostavilo, u njemu se nalazila delegacija Hrvatske. Svoj potez Simurdić je objasnio činjenicom da incident nije istražen. Slične poteze Beograd je često povlačio i u vreme Informbiroa i sukoba sa Moskvom.
