Izvor: S media, 22.Mar.2011, 02:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto Srbija kasni u Evropu
Ispunjenje Akcionog plana sa 70 odsto do kraja marta za Božidara Đelića je dobro prolazno vreme, dok je Laslo Varga umereni pesimista
Upozorenje Vensana Dežera da Srbija možda do 2012. neće postati kandidat za EU srpski zvaničnici zaduženi za evropske integracije različito su protumačili. Ispunjenje vladinog Akcionog plana za brže sticanje statusa kandidata za Evropsku uniju samo sa 70 odsto za Božidara Đelića, potpredsednika Vlade Srbije je „dobro prolazno vreme”. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Nasuprot njemu u pogledu mogućnosti da se nadoknadi propušteno vreme, Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Srbije, kaže da je „umereni pesimista”.
Od 23 preporuke sadržane u ovom planu koje je trebalo ispuniti do kraja marta u potpunosti je ostvareno samo šest, 11 delimično, a šest preporuka uopšte nije ostvareno. Posao je pre roka, u celini ili delom, završen u 27 tačaka plana.
Đelić je, međutim, kako prenosi Tanjug, upozorio da su pred Srbijom najvažniji koraci, koji su najteži, u finansijskom i političkom smislu. To su ukidanje blanko ostavki, usvajanje zakona o restituciji, novog zakona o finansiranju političkih partija, jačanje kapaciteta regulatornih tela, upotpunjavanje kadrovskih rešenja gde je to potrebno.
Varga za „Politiku” kaže da su ostala još neka nerešena pitanja, poput zakona o restituciji, koja nisu deset godina rešena: „U vreme nestabilnosti, odnosno nepostojanja jake kohezije među partnerima u vladi mnogo je teže otvarati neka pitanja, što je recimo slučaj i sa izbornim zakonodavstvom”, kaže on.
Vladimir Todorić, iz Centra za novu politiku, primećuje, pak, da tela koja se bave koordinacijom procesa evrointegracije (potpredsednik vlade i kancelarija), nemaju odgovarajuća ovlašćenja da učestvuju u rešavanju pomenutih pitanja kako bi se u narednom periodu pojačala efikasnost vlade. „Neophodno je pojačati ta ovlašćenja i utvrditi hijerarhiju u vladi na ovom polju”, naglašava Todorić, koji navodi da je za to potrebna izričita podrška premijera.
Istovremeno sa podatkom da je Akcioni plan ispunjen oko 70 odsto, stigla je i ne baš ohrabrujuća izjava Vensana Dežera, šefa delegacije EU u Beogradu. Dežer je izjavio da Srbija možda do 2012. neće postati kandidat za EU. Kako prenosi Beta, on je rekao i da građani Srbije ne bi trebalo da dele optimizam političara u pogledu evropske integracije.
„To je samo jedan od tri moguća scenarija, ali ga ne treba isključiti. Sada je sve u rukama Srbije. Ograničeni smo vremenom, već je sredina marta, a mišljenje Evropske komisije, koje je uključno za dobijanje statusa kandidata, dolazi u oktobru”, rekao je Dežer izrazivši nadu da će vlada Srbije „biti veoma dinamična u narednom periodu”.
Komentarišući njegovu izjavu, Đelić je ocenio da je šef delegacije EU rekao samo istinu – da će u zavisnosti od kvaliteta i količine reformi Srbije biti zacrtan jedan od tri moguća scenarija. Najpovoljniji scenario bi bio da Srbija dobije i status kandidata za članstvo u EU i „datum” za početak pregovora o ulasku u EU. Druga mogućnost je ono što je lane dobila Crna Gora – status kandidata za članstvo u EU, ali bez datuma o početku pregovora, a najgori je slučaj Albanije prošle godine, koja nije ni dobila status kandidata za članstvo u EU, podsetio je Đelić.
„Sada je sve u našim rukama da odradimo ove reforme. Imali smo rekonstrukciju vlade i sada vlada mora da se dokaže na evropskim integracijama kao prvom zadatku”, smatra on.
Prema mišljenju Todorića, Dežerova izjava je „otrežnjujuća”, s obzirom na to da se „stekao utisak da je to već gotova stvar, da ćemo sigurno dobiti status kandidata”. A zaboravlja se da je prevashodni uslov pozitivan izveštaj Serža Bramerca, koji je trenutno negativan. „Čak i da imamo te pozitivne reforme, koje trenutno nemamo, one neće značiti ništa, ukoliko Bramerc saradnju sa Haškim tribunalom oceni kao negativnu, što može biti katastrofalno po evropske integracije Srbije”.
S tim u vezi, Todorić ističe da Srbija i dalje ima nereformisane službe bezbednosti. „Jeste da je vrh zamenjen i da politička volja postoji, ali bojim se da se i dalje dešavaju pojave unutrašnjeg blokiranja potrage, javljanja informacija haškim optuženicima itd, kao što je bilo u proteklom periodu”, ističe navodeći da „niko od radnika BIA, koji su do 2006–2007. učestvovali u skrivanju haških optuženika nije procesuiran i da ne znamo pozadinu svega toga ”. A, Todorić misli da je to glavna zamerka Serža Bramerca.
„Dežerova je poruka jasna: ukoliko računamo na to da će neko iz nekih političkih razloga da nam progleda kroz prste, to nije realno”, kaže Varga, koji Dežerovu izjavu čita kao „znak za buđenje”. „Sad je i vlada rekonstruisana i sve je urađeno ono o čemu smo, umesto da rešavamo neke stvari, mesecima pričali. Sad više ne bi trebalo da bude izgovora, već vreme do oktobra treba da iskoristimo za rešavanje, odnosno početak rešavanja najkrupnijih pitanja”.
(Politika)
