Izvor: Blic, 20.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštita na 1.500 hektara
Zaštita na 1.500 hektara
Kancelarija međunarodnih pregovarača (Unosek) u planu za zaštitne zone oko srpskih svetinja ponudila je za deset manastira prostor od 1.476 hektara, saznaje 'Blic'. Ostalo je još da se izračunaju u hektarima na mapama već iscrtane okvirne zone za Gračanicu, Gazimestan, selo Veliku Hoču, grad Prizren i Lipljan.
Sedma runda pregovora o zaštiti kulturne baštine, prošla je bez dogovora o veličini i broju zaštitnih zona oko srpskih svetinja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Do novog sastanka u avgustu, eksperti Saveta Evrope i Uneska, a koji su napravili predlog za Unosek sa 15 zona, obići će Veliku Hoču i Prizren i definisati preciznije granice tih zona. Beograd je na pregovore otišao sa zahtevom od 39 zona i ne želi da prihvati predlog Ahtisarija.
- U spisku Unoseka nalaze se najvredniji srpski manastiri. Priština je praktično prihvatila predlog Unoseka, međutim insistirali su da se neke zone oko pojedinih manastira smanje. Međutim, Unosek to ne prihvata - kaže naš sagovornik blizak kancelariji Martija Ahtisarija. Kako dodaje, Beograd je u ovoj rundi pregovora propustio šansu za 'koristan diplomatski korak'.
- Radi se o muzejskim eksponatima koji su bili u muzeju u Prištini. Priština ih potražuje i jako im je stalo do pojedinih predmeta (antičkih iskopina), međutim Beograd to ne želi da vrati. Ti eksponati i nemaju suviše veze sa srpskom istorijom. Da je učinjen takav ustupak, Priština bi bila fleksibilnija i srpska strana mogla bi više da izdejstvuje oko zaštitnih zona i Crkve - kaže on. Dodaje da je Unosek bio iznenađen nerealnošću Beograda da se deo crkvene imovine odmah vrati, a da jedan deo otkupe.
Zaštitne zone nisu i bezbednosne i ne predstavljaju ekstrateritorijalnost. Bezbednost ostaje Kforu. Zaštitne zone zauzimaju i više prostora od same manastirske zemlje i cilj im je prvenstveno zaštita manastirskog okruženja od gradnje, industrije, narušavanja ambijentalne celine. Praktično, obezbeđene su za srpske svetinje, posebno one u albanskom okruženju, od samovolje opštinskih vlasti.
Do sledeće runde biće određene za ostalih pet lokaliteta. Za sada se znaju zone za Pećku patrijaršiju, i to od 193 hektara, Sokolicu 47, Gorioč 122, Zočište četiri, Dečane 866, Svete arhangele 27, Banjsku 63, Budisavce 28, Draganac četiri i za Devič 122 hektara. Naš sagovornik kaže da će zaštitna zona za Veliku Hoču najverovatnije će zahvatiti celo selo, u Lipljanu oko crkve, a u Prizrenu deo sa crkvama.
Željka Jevtić
