Izvor: Blic, 24.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zastava 'mali', himna i grb ogroman problem
Zastava 'mali', himna i grb ogroman problem
BEOGRAD - Da li će buduća zajednica Srbije i Crne Gore imati tako obične, normalne stvari poput himne, zastave i grba? I kako će se oni izabrati? Državni službenici odlučili su da ih 'odrade' putem zakona, a mnogi se pitaju koliko će u tome uopšte uspeti?
- Kada je reč o simbolima, njima izražavate bliskost ili udaljenost. Ako ne želite da pronađete bliskost, imate opciju udaljenosti i situaciju u kojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ćete se osećati kao moreplovac izgubljen nasred Atlantika. Tada vam je svejedno u kom ćete pravcu da krenete i imate podjednake šanse da se udavite ili spasete - uveren je Dragomir Acović, predsednik Krunskog saveta i heraldičar. On smatra da je to jednostavna stvar za one koji polaze sa stanovišta da su to sada dve države spojene istom tradicijom i istorijskim simbolima.- Ali, ako su vlastodršci mišljenja da ih je neko spolja gurnuo u prinudni brak, pa ako sada treba da dokažu da tu postoji mržnja još iz doba Adama i Eve i da je tu uvek neko nekoga kinjio, to bi zaista mogao da bude problem. U tom slučaju možete da podignete dršku od metle, okačite na nju krpu i kažete: 'Ovo je zastava, a šerpu predložite za državni simbol' - kaže Acović. On podseća na pristup već viđen u BiH, kojoj su postavljeni uslovi međunarodne zajednice da se na državnim simbolima ne sme naći ništa što ima bilo kakve veze sa istorijom, tradicijom ili nacionalnim obeležjem bilo koga.
- Ako uzmete takav pristup, imate na volju da proglasite državnim simbolom šta god drugo hoćete. Ali pitanje je da li će u zemlji iko to smatrati svojim simbolom. Ukoliko postoji to ograničenje, idealno bi bilo staviti pingvine na grb jer će se u Crnoj Gori složiti i reći: 'OK, njih u Srbiji nema'. A u Srbiji neće moći da kažu: 'To su nam podvalili Crnogorci' - kaže Acović.
Šta je dobro za Crnogorce? Odgovor pokušava da nađe Miško Vuković, visoki funkcioner DPS i član Komisije za izradu Ustavne povelje Srbije i Crne Gore. - Crnogorska strana Komisije za pisanje Ustavne povelje smatra da ne treba određivati simbole koji imaju klasične države jer državna zajednica koju mi imamo nije takva. To je sasvim drugačija tvorevina, to je savez dve države koje nemaju ministarstvo pravde, ministarstvo finansija, nemaju zajedničku monetu... Kakva je to država uopšte?! Činjenica je da ta državna zajednica funkcioniše tri godine do referenduma, a pošto je ta zajednica međunarodni pravni subjekt, zbog međunarodne komunikacije pristali smo na zastavu. Pritom, mislimo da ne treba insistirati na grbu i himni. Jer, šta će grb i himna zajednici koja je oročena na tri godine? Nemate primer u svetu države koja je napravljena da traje tri godine. Ali, napravili smo kompromis da se, eto, odrede i zastava i grb i himna - kaže Vuković.
On smatra da crnogorska strana deli mišljenje da nijedan sadašnji simbol ne može da se prenese na zajednicu, jer ona ne nosi nasleđe SRJ. 'Koliko god se ljudi ljutili kada to kažem - ovo nije država. I mi zakonom oko njenih simbola ništa nećemo postići. Pesimista sam', ne odustaje Vuković.
- Kakva zajednica, takva i znamenja - kaže rezignirano Milan St. Protić, a zatim dodaje: 'Savez ove dve države nakaradna je tvorevina koja neće potrajati ni koliki joj je rok planiran. Kad nije bilo volje da se izgradi prava država, potpuno je bespredmetno raspravljati o znamenjima. Pametnije je da se Srbija postara da se ukloni sramotna komunistička znamenja nego da se bavi razmišljanjima o zajedničkim obeležjima. Vratiti Srbiji himnu ‘Bože pravde’ i grb iz 1882. godine, to je naš prvi zadatak. Ali, sadašnji vlastodršci razmišljaju kako će još više unakaziti zajednicu, već unakaženu ustavnom poveljom. Ma ni zastava nam zajednička ne treba'.Vuković podseća da je crnogorska strana u početku pristala na zajedničku zastavu, ali su zahtevali da se ona u potpunosti razlikuje od zastave SRJ.
- Mislili smo prvo da ona bude crveno-bela, pa zatim plavetnoteget boje, pa da to bude trobojka sa aplikacijama grbova Srbije i Crne Gore. 'Ali naš grb još ima petokraku', rekli su iz Srbije, i od toga ništa - priseća se Vuković.
- Ako treba da čekamo da se dogovorimo oko nijanse plave boje za zastavu, onda je najbolje da nam ona bude šućmurasta. Ili da je makar siva. U suštini, sudbina zastave zavisi od toga šta će se Crnogorci dogovoriti. Kada oni budu saznali kako treba da izgleda njihova zastava, lako ćemo znati kakva treba da bude zajednička - smatra Acović i dodaje: 'Što se himne tiče, mislim da je najbolja neka bez reči. Moja mašta ne ide toliko daleko da zamislim reči pesme oko koje bi se svi Srbi i Crnogorci složili'.
Vuković se, pak, pita kako da napravimo zajedničku himnu kada je nemaju ni Srbija ni Crna Gora. 'A predlagali smo da se napravi kompilacija ove dve himne. Doduše, ne znam kako - kaže Vuković.A kako je sa grbom? Za Protića beli dvoglavi orao sa krunom na glavi je i srpski i crnogorski. 'To je nesporno zajedničko i biće zajedničko čak i kad se ova zajednica raspadne. Ali, pošto Srbija nema svoj grb, kako ćemo da razgovaramo o zajedničkom? Sve drugo su eksperimenti ljudi koji ništa ne znaju o prošlosti Srbije i Crne Gore. Znamenja označavaju kontinuitet jedne države, oni su večiti. Nisu to simboli koji se prave shodno političkoj volji, kako neki današnji vlastodršci zamišljaju', kaže Protić.
Ako Acovića pitate, on smatra da se na sadašnjem grbu SRJ nalazi sve što bi trebalo i dalje da se nalazi. Vuković potpuno iskreno, kako kaže, naglašava da je neko požurio da vrati 'neke orlove i simbole parlamentarne monarhije'.
- Mi to ne možemo da prihvatimo jer se nismo dogovorili da pravimo parlamentarnu monarhiju već državnu zajednicu - izričit je Vuković. Na pitanje koje se nameće: 'A šta biste vi?', Vuković pomirljivo kaže: 'Ja ne bih ništa. Da država ima zastavu, ajde, ali himna... teško. Grb?! Šta će nam?! Problem je što smo se dogovorili da pravimo zakon koji neće uspeti'. Tanja Nikolić-Đaković
