Izvor: Blic, 23.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zastava i himna, možda bez grba
Zastava i himna, možda bez grba
BEOGRAD - Ustavna povelja buduće zajednice Srbije i Crne Gore, koju je nedavno prihvatilo Predsedništvo DOS, sadrži manje alternativnih rešenja nego tekst na čijoj su izradi mesecima radili članovi ustavne komisije. Kako je agenciji Beta rečeno u vrhu DOS-a, u pitanju je 'predloženo, a ne konačno rešenje' teksta ustavne povelje.
Državna zajednica se zasniva na ravnopravnosti država članica. Alternativno rešenje ponuđeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je u rešavanju pitanja da li zajednica treba da ima zastavu, himnu i grb, uz alternativu Crne Gore koja predviđa zajednicu 'bez grba'.
S druge strane, u osnovnim odredbama koje se odnose na pitanja imovine, a koje predviđaju da buduće institucije koriste imovinu država članica 'bez naknade', navedena je i alternativa srpske strane - da je državna zajednica vlasnik sredstava potrebnih za funkcionisanje njenih organa, dok je 'ostala svojina' sadašnje države SRJ 'svojina država članica po teritorijalnom principu'.
Ekonomski odnosi podrazumevaju tržišnu ekonomiju, slobodno preduzetništvo, konkurenciju i zaštitu svojine, ali i funkcionisanje zajedničkog tržišta i harmonizaciju ekonomskih sistema država članica.
I tu je ponuđena i alternativa Crne Gore - da usled nepoštovanja odredaba jedne države članice, druga država članica ima pravo da to sporno pitanje pokrene kod EU.
Nadležnost suda podrazumeva sasvim drugačije viđenje rešavanja sporova, ali i opšte nadležnosti. Jedna od njih podrazumeva ovlašćenje suda da van snage stavi neustavna i nezakonita akta, ali i parlamentarnu legislativu i propise koje bi donosio budući Savet ministara.
Prava i slobode građana zasnovane su na Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, ali i na zakonodavstvu Srbije, Crne Gore i SRJ kojima se reguliše zaštita prava i sloboda nacionalnih manjina. Te odredbe biće sastavni deo ustavne povelje, dok je u nadležnosti Skupštine buduće zajednice da usvoji Povelju o ljudskim pravima i slobodama.
Međunarodno pravo ima primat nad pravom zajednice, a države članice zaključuju međunarodne sporazume i održavaju međunarodne kontakte samo u okviru svojih nadležnosti koje nisu u suprotnosti s nadležnostima državne zajednice.
Finansiranje poslova zajednice vrši se 'kotizacijom iz budžeta država članica, srazmerno učešću u bruto nacionalnom proizvodu', a na predlog vlada država članica.
Parlament je jednodoman, ima 81 poslanika - 59 iz Srbije i 22 iz Crne Gore, a poslanici se biraju 'po zakonima država članica', ali uz 'preporuku' da ti zakoni budu 'jednoobrazni'. Mandat poslanika je četiri godine, izbore raspisuje predsednik zajednice, a odluke se donose većinom, uz uslov da je za nju glasalo 'najmanje 12 poslanika iz jedne države članice'.
Nadležnosti predsednika državne zajednice podrazumevaju da je on član Vrhovnog saveta odbrane i Saveta ministara, kao i uobičajene nadležnosti šefa države. Kandidata za predsednika predlažu predsednik i potpredsednik Skupštine. Nadležnosti Saveta ministara su detaljno predviđene, dok su nadležnosti ministara za inostrane poslove, odbranu, ekonomske odnose, unutrašnje ekonomske odnose, ljudska i prava manjina površnije definisane.
Nadležnosti vojske državne zajednice su precizno definisane.
Odredba o istupanju države članice iz zajednice po isteku perioda od tri godine predviđa referendum, ali i to da se u slučaju istupanja Crne Gore iz zajednice svi međunarodni dokumenti koji se odnose na SRJ, a posebno Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, odnose i važe za Srbiju kao sukcesora.
U slučaju izjašnjavanja obe države članice za nezavisnost, sva sporna pitanja regulišu se u postupku sukcesije, na isti način kako je to učinjeno u slučaju prethodne Jugoslavije. E.B.
