Izvor: Politika, 16.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapadni Balkan kao "Višegradska grupa"
Ideja o međuregionalnoj saradnji Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Albanije na putu ka EU mogla bi zvanično da bude promovisana već krajem septembra
Da li će Srbija sa svojim susedima uskoro krenuti u zajednički proboj ka Evropskoj uniji, poput čuvene "Višegradske grupe"? Na nedavnom podgoričkom susretu Božidara Đelića, potpredsednika Vlade Srbije, i Gordane Đurović, potpredsednika Vlade Crne Gore, potekla je inicijativa da se, po uzoru na višegodišnju saradnju zemalja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << centralne Evrope (Češke, Slovačke, Mađarske i Poljske), formira "zapadnobalkanska grupa", preko koje bi ove zemlje (Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Albanija) udruženim snagama pregovarale sa EU i obavljale poslove u vezi sa pristupanjem toj zajednici. Kako "Politika" saznaje, u toku leta slede pripreme za utvrđivanje konkretnog predloga deklaracije koja će, na konferenciji posvećenoj evropskim integracijama, planiranoj za kraj septembra, u Crnoj Gori, biti ponuđena zemljama ovog regiona na usvajanje.
Milica Delević-Đilas, pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije, koja je bila u našoj delegaciji prilikom Đelićeve posete Podgorici, objašnjava da ta inicijativa proizlazi, prvo, iz ohrabrivanja regionalne saradnje koja dolazi iz Evropske unije, a, onda i iz svesti u Srbiji i Crnoj Gori da bi i regionalno povezivanje u procesu evropskih integracija uticalo na to da se pojedinačni slučajevi u kretanju ka EU ubrzaju.
Konačna sudbina ove inicijative zavisi, naravno, od svih zemalja regiona. Gordana Đurović ističe, u razgovoru za naš list, da će Crna Gora, kao domaćin predstojećeg regionalnog susreta, pokušati, u međuvremenu, da animira ostale zemlje za ovakav projekat i vidi da li je mogućno doći do nekakvog konkretnog predloga, koji bi bio usaglašen i prihvaćen na tom skupu.
– To zahteva i malo više diplomatske ofanzive i saradnje – primećuje ona – ali, ako uspemo, biće to odlično.
Zasad, nije poznato šta bi tačno trebalo da sadrži predlog deklaracije o ovakvoj multilateralnoj saradnji.
– Mi ćemo, svakako, iskoristiti svu dobru praksu koja u toj oblasti postoji do sada, dakle, ono što su uradile zemlje koje su danas punopravne članice EU, uključujući i ono što su bile aktivnosti "Višegradske grupe" – kaže Đurovićeva, navodeći i da očekuje da nam zemlje "Višegrada" prenesu svoja dragocena iskustva u saradnji.
Jelica Minić, iz Evropskog pokreta, ocenjuje, inače, da je podgorička inicijativa zaista "na linijama Višegradske grupe da pomogne zemljama Zapadnog Balkana". Četiri srednjoevropske zemlje su se, inače, 1991. godine, okupile "oko harmonizacije bezbednosnih i spoljnopolitičkih prioriteta". Ona kaže da je to bila "u velikoj meri autentična inicijativa, koju je ojačala i EU, pritiscima da se formira Centralnoevropska zona trgovine", kao i da je, zatim, bio vrlo značajan uticaj te organizacije, prvo, na usklađivanje odnosa između ovih zemalja, nastalih nakon raspada sovjetskog bloka, a, potom, i na njihovu punu orijentaciju ka EU.
Iako Đurovićeva tvrdi da ovdašnja inicijativa, u fokusu, ima stručnu saradnju, ipak priznaje da "naravno, kao i sve regionalne inicijative, ima i snažnu političku dimenziju".
To, s druge strane, potvrđuje i Minić, verujući da bi tešnja saradnja bila "faktor više, koji bi sigurno uticao na olakšavanje političke klime u regionu, čvršće stvaranje bezbednosnih aranžmana i na ubrzavanje procesa evropskih integracija".
U ovom trenutku teško je, zapravo, reći koja bi oblast mogla da "pokrije" ta eventualna integracija, Ali, iz razgovora sa našim sagovornicima zaključujemo da bi, prvenstveno, bila logična saradnja onih zemalja koje nisu prevele, odnosno preuzele "aki" (evropski pravni poredak), onda, da bi bili korisni i regionalni sastanci ministara za evropske integracije, na kojima bi se razmenjivala iskustva u procesu evropske integracije ili razmena informacija o pregovorima i o izgradnji administrativnih kapaciteta, neophodnih ka brže kretanju ka EU .
S obzirom na trenutne odnose među zapadnobalkanskim zemljama i činjenicu da su one na različitoj udaljenosti od EU (Hrvatska je, recimo, najviše uznapredovala na tom putu), pa su stremljenja i obaveze različite, prvo pitanje jeste kakve su šanse da se ova srpsko-crnogorska ideja pretoči u konkretnu formu međuregionalne saradnje zarad bržeg približavanja evropskim integracijama.
Minić, recimo, smatra da to što smo na različitim nivoima evropske integracije ne mora da bude prepreka za bližu saradnju na putu ka EU i navodi da je, donekle, sličan problem postojao i u "V4" i Cefti (recimo, Slovačka je zbog svog tadašnjeg predsednika Mečijara, bila zemlja za koju se smatralo da neće biti u stanju da uđe u EU istovremeno sa ostalima, ali se pokazalo da je alijansa bila olakšavajuća okolnost za tu zemlju). Uostalom, zemlje našeg regiona već su "pakovane" u regionalni koncept, posredstvom energetskih, trgovinskih i transportnih aranžmana.
I Milica Delević-Đilas ukazuje na to da bliža saradnja ne bi predstavljala novinu.
– Pre bih rekla da je to nadgradnja koja bi mogla da bude korisna za sve koji u tome učestvuju – kaže ona i objašnjava da misli na nadogradnju, s jedne strane, na Ceftu, a, onda, i na bilateralne sporazume o saradnji u oblasti evropskih integracija.
Inače, ukoliko Crna Gora bude uspešan animator za međusobno okupljanje, to ne bi bilo nimalo čudno, jer, kako kaže Đilasova, "male zemlje umeju nekada da budu 'pošten broker' kad se postiže veći dogovor". Ne bude li, pak, uspeha, Đurovićeva nam prenosi da Srbija i Crna Gora svakako idu ka bilateralnom sporazumu o saradnji u oblasti evropskih integracija.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 16.07.2007.]
