Izvor: Blic, 10.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakonom protiv neonacizma
Srbija nema odgovarajuće zakonske odgovore na nacističko ili drugo ekstremno ponašanje. Neonacizam i fašizam su teški oblici diskriminacije, a takve odredbe nema ni u jednom ovdašnjem zakonu. Kako bi takvo diskriminaciono ponašanje bilo i na adekvatan način sankcionisano, ono mora biti definisano u zakonu kao vršenje teškog krivičnog dela. Otuda pravni stručnjaci smatraju da Ustav nije dovoljan, već da je neophodno doneti antidiskriminacioni zakon.
Poslanička grupa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << LDP uputila je u skupštinsku proceduru po hitnom postupku predlog zakona protiv diskriminacije, kojim su definisani i mehanizmi za borbu protiv diskriminisanja i kazne za počinioce. Šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović ocenio je da je Srbija, kada je reč o diskriminaciji, izuzetno ugroženo društvo. On je rekao da na osnovu dosadašnjih konsultacija može da računa na podršku dela vladajuće koalicije iz DS, G17 plus i manjinskih stranaka.
Zakon neophodan
Međutim, vodeće političke partije nemaju istovetne stavove da li je potrebno ili ne doneti takav zakon. Stavovi se razlikuju i počev od samog tumačenja poslednjih događaja u Novom Sadu i okupljanja pokreta neonacističke orijentacije. DSS, SPS i SRS smatraju da su Ustav Srbije i postojeće zakonske norme dovoljni. Članom 49 Ustava Srbije zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti. Incident koji su izazvali pripadnici „Nacionalnog stroja" u nedelju u Novom Sadu mogao bi se podvesti pod tu odredbu, kao i sličnu u Krivičnom zakoniku, ali je pravosudnim organima ipak ostavljeno na volju da li će to delo okvalifikovati kao obično remećenje javnog reda i mira ili kao nešto ozbiljnije. I sam Goran Davidović, vođa „Nacionalnog stroja", osuđen je nepravosnažno na godinu dana zatvora zbog raspirivanja rasne i nacionalne mržnje kada je pre dve godine upao na antifašističku tribinu u Novom Sadu.
Zbog različitih mogućnosti tumačenja samog dela, u G17 plus su načelno za donošenje zakona kao pravnog osnova za borbu protiv svakog oblika diskriminacije. Predlogom LDP, čak, traži se zakonska zabrana svih oblika „propagande i prakse fašizma, nacizma, rasizma i klasne diskriminacije kao najtežih oblika diskriminacije".
I pravnik Saša Gajin iz Centra za unapređenje pravnih studija kaže za „Blic" da Ustav nije dovoljan. On naglašava da se fašizam mora zakonom oceniti kao najteži oblik protivzakonitog delovanja, a onda je i kazna za dela visoka.
- Mi u zakonu nigde nemamo formulaciju te vrste diskriminacije i, najkraće rečeno, bez toga ne možemo znati da je to teško krivično delo - kaže Gajin.
Potpredsednica G17 plus Ivana Dulić - Marković izjavila je juče da će poslanička grupa G17 plus „učiniti sve" da se na dnevnom redu Skupštine nađe zakon protiv diskriminacije", za čije je usvajanje, kako je dodala, potrebna politička volja. Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš ponovio je juče da je obnovljena inicijativa Skupštine Vojvodine iz 2005. godine, kojom se traži zabrana organizacija koje je policija stavila na spisak klerofašističkih i neonacističkih, među kojima su i organizacije „Nacionalni stroj" i „Obraz".
Evropska iskustva
Nacisti, iako nisu u većini, širom Evrope veoma agresivno propagiraju svoju ideologiju. Međutim, od zemlje do zemlje je na različite načine rešena ova oblast. Savezni ustavni sud Nemačke potvrdio je zabranu okupljanja neonacista, a država primenjuje sva raspoloživa sredstva u suzbijanju neonacizma, mržnje prema strancima i radikalizma i finansijski podržava projekte borbe protiv neonacista. U Mađarskoj bez ikakvih problema može biti osnovana bilo koja ekstremna organizacija jer su zakoni veoma liberalni. Država stupa na scenu tek kada njeni članovi izazovu nerede ili počnu da šire nacionalnu, versku i rasnu mržnju. Sudski je zabranjena samo mađarska filijala nemačke organizacije „Krv i nož".
U Velikoj Britaniji je prisutno nekoliko pokreta koji imaju status neonacističkih udruženja, a većina njih se vezuje sa nacionalističku Britansku nacionalnu partiju, koja je legalna politička stranka. Skupovi te stranke se generalno ne zabranjuju, ali vlasti pomno prate sve što njeni lideri kažu u javnim istupima.
U Češkoj se skupovi zabranjuju, a odluku o zabrani može da poništi jedino sud.
Šta predlaže LDP
Predloženim zakonom protiv diskriminacije Romi, gej populacija, pripadnici nacionalnih manjina, osobe sa hendikepom, građani i građanke Srbije zaštićeni su od svih oblika političke netrpeljivosti koja ugrožava normalnu budućnost Srbije. Poslanik LDP Ivan Andrić rekao je da predloženi zakon pomaže državi da preventivno deluje na dela usmerena ka diskriminaciji, a posebno je zabranjeno i kažnjivo izazivanje, podsticanje i raspirivanje mržnje.
Davidović na odsluženju kazne
Vođa „Nacionalnog stroja" Goran Davidović Firer započeo je juče izdržavanje sedmodnevne zatvorske kazne, koju je ranije dobio u prekršajnom postupku zbog toga što je 9. novembra 2005. godine na tribini na Filozofskom fakultetu ošamario člana Antifašističke akcije Novog Sada Zorana Petakova. Trojica privedenih neonacista osuđeni su juče na kazne zatvora od 10 do 25 dana, zbog remećenja javnog reda i mira. Povodom hapšenja 11 slovačkih neonacista u nedelju, stručnjaci te zemlje upozoravaju da su izleti slovačkih neonacista na okupljanja i nasilne akcije u inostranstvu sve češći, ali da slovačka policija prati radikalnu desničarsku ekstremističku scenu samo u zemlji.
Ministarstvo odbrane saopštilo je juče da su dvojica vojnika na odsluženju vojnog roka u Beogradu Goran Nuhanović i Ratko Šakić, koji su privedeni posle skupa u Novom Sadu, prekršili pravila i propise koji važe u Vojsci i da je protiv njih pokrenut disciplinski postupak.
Da li podržavate usvajanje Zakona protiv diskriminacije?
DSS: Sve je rešeno Ustavom
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić kaže za „Blic" da svi oblici diskriminacije sankcionisani Ustavom i određenim krivično-pravnim normama. Na pitanje da li je potrebno doneti zakon koji bi regulisao pojave fašističkih pokreta, Aligrudić kaže da Srbija ima norme koje su u skladu sa najboljim evropskim standardima.
- A da bi se donele posebne mere, mora da postoji i posebna društvena opasnost, a nje nema - ističe Aligrudić.
SPS: Ironičan predlog
Predsednik SPS Ivica Dačić smatra da je ironično da stranke koje su poništile celu antifašističku tradiciju posle 5. oktobra sada govore o borbi protiv fašizma.
- Podržavamo borbu protiv fašizma, ali ne i one koji to danas rade u propagandne svrhe. Ono što piše u Ustavu dovoljno je da se zabrane takve organizacije i skupovi, samo je pitanje da li se to hoće - ističe Dačić.
SRS: Nema nacizma
U SRS smatraju da neonacizma u Srbiji nema niti ga je ikada bilo, kao što nikada nije bilo ni nacizma.
- Nisam još video za predlog zakona, ali diskriminacije u Srbiji nema. Ustav je potpuno jasan da je bilo kakav oblik diskriminacije zabranjen. SRS je spreman da učestvuje u razgovorima o bilo kakvom sličnom predlogu - kaže Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SRS.
G17: Načelno smo za
G17 plus je načelno za donošenje takvog zakona, kaže Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe ove stranke.
- Kada je u pitanju odnos države prema pojavi neonacističkih organizacija evropska i američka iskustva su različita. Pomoću ovog zakona bi taj problem mogao da se reguliše, ali je, ponavljam, neophodno upoznati se sa sadržajem predloga - kaže Grubješić.
DS: Unaprediti zakonske odredbe
- Treba unapređivati zakonske odredbe i u tom smislu predstoji nam zakonodavna aktivnost. Predlog LDP nisam videla i ne bih mogla da ga komentarišem, ali u svakom slučaju biće razmotren - kaže šef poslaničke grupe DS Nada Kolundžija.
