Izvor: Politika, 05.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakone nema ko ni da usvoji ni da predloži
Od 13 zakona čije je usvajanje vlada planirala do kraja jula u parlament upućeno samo šest, a od ostalih 36 najavljenih do kraja godine samo dva
Dogovorom svih šefova poslaničkih grupa odlučeno je da srpski parlament u avgustu ne zaseda, već da rad nastavi 2. septembra, kad se smire tenzije između vlasti i opozicije. Zbog ovog produženog odmora poslanici su odmah stavljeni na „stub srama”, ali je pitanje da li su samo oni zaslužili ovakav tretman u javnosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Imaju oni i te kako šta da rade, ali od 13 zakona, važnih za proces evrointegracija, čije usvajanje je Božidar Đelić, potpredsednik vlade, najavio do kraja jula, do juče je u parlament stiglo samo šest. Dakle, sve i da su poslanici radili ne bi mogli da raspravljaju o zakonima koje im vlada nije ni dostavila.
Uprkos tome što iz ovoga proizilazi da i Vlada Srbije ima dosta posla, ove nedelje nema kvoruma za održavanje redovne sednice, pošto je na odmoru i većina ministara. Mada je zvanično saopšteno, da, za razliku od poslanika, ministri neće ići na kolektivni godišnji odmor, procenjeno je i da nema ničeg hitnog o čemu bi morali da raspravljaju baš ove nedelje.
Na pomenutom sastanku šefova poslaničkih grupa, odluka o produženju pauze doneta je jednoglasno u vrlo konstruktivnoj atmosferi, čime su, na neki način, i vlast i opozicija „priznali” da snose deo odgovornosti za tenzije, koje su blokirale rad parlamenta. I kao što su zajedno odgovorni za stvorene tenzije, a jesu, neko više, neko manje, tako bi svi zajedno trebalo ovu pauzu stvarno da iskoriste da pronađu rešenje koje će biti u interesu svih, pre svega građana. Vladin doprinos smirivanju tenzija, a i ministri su, ne svi, ali veliki broj na odmorima, bio bi da pripremi sve zakone, koje bi parlament morao dausvojiti do kraja ove godine, ukoliko želimo da našoj zemlji budu ukinute vize i da dobije status kandidata za ulazak u Evropsku uniju. Kad bi svako uradio svoj posao, dakle, vlada dostavila zakone, a poslanici predloge pročitali i na njih, ukoliko imaju primedbe, uložili amandmane, onda bi u septembru svi zakoni, uključujući i one sa prekinute sednice, mogli da budu doneti.
Božidar Đelić je posle sastanka sa Slavicom Đukić-Dejanović, predsednikom parlamenta, 15. jula najavio da će vlada do kraja te nedelje dostaviti 13 zakona, koji bi trebalo da budu usvojeni do kraja jula, a 19 bi, prema njegovim rečima, parlament trebalo da usvoji do septembra, a preostalih 17 od ukupno 49 zakona čije usvajanje je neophodno za evrointegracije, bilo bi usvojeno do kraja godine.
Inače, većinu zakona pripremila je prethodna vlada i dostavila ih parlamentu na usvajanje, ali su oni „dočekali” izbore u skupštinskoj proceduri, pa ih je nova vlada povukla, da bi ih pregledala, eventualno prepravila i ponovo vratila skupštini. U onih 13 „julskih zakona” spadaju, između ostalog, zakoni o zaštiti podataka ličnosti, o upravljanju državnom granicom i o strancima, kao i „paket akata koji se tiču životne sredine”. U parlament je do juče stigao samo zakon o zaštiti podataka ličnosti i zakoni koji se tiču životne sredine. U paketu od 19 „septembarskih zakona” su zakoni koji se tiču borbe protiv korupcije i reforme našeg pravosuđa, između ostalih, zakoni o antikorupcijskoj agenciji, o sprečavanju pranja novca. Reč je o ukupno sedam zakona, a u parlament su stigla samo dva i to zakoni o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i o odgovornosti pravnih lica za krivična dela. U ovom paketu je i šest zakona iz oblasti trgovine i finansija, pet iz oblasti zaštite životne sredine i poljoprivrede i jedan iz oblasti rudarstva i energetike, od kojih nijedan još nije stigao u parlament. Od preostalih 17 zakona, koji moraju biti usvojeni do kraja godine, kako je rekao Božidar Đelić, šest je u završnoj fazi izrade, a 11 u početnoj, pa je „neophodno ubrzanje rada kako bi bili spremni za usvajanje krajem godine”. U parlamentu nema sednica, ali, kako je za „Politiku” rekao Veljko Odalović, sekretar skupštine, rade sve skupštinske službe. Tako se, prema njegovim rečima, štampaju prispela akta iz vlade kako bi poslanicima bio prosleđen materijal što pre. Prema Odalovićevim rečima, mnogo je zahteva za razgovor i prijem stranih predstavnika ambasada, kao i inicijativa vladinog i nevladinog sektora za određene zakonske projekte koji nisu stavljeni u proceduru, a skupština mora sa predlagačima da utvrdi o čemu se tu radi i kada će doći na dnevni red.
U parlamentu je svakog dana i Slavica Đukić-Dejanović, tu je i većina šefova poslaničkih grupa, dođu i poslanici, a koliko rade, videćemo u septembru kad počne zasedanje.
M.Čekerevac
-----------------------------------------------------------------
Koje zakone treba usvojiti
Od 13 zakona, čije je usvajanje bilo najavljeno do kraja jula, vlada je parlamentu prosledila samo šest i to zakone o zaštiti ličnih podataka, o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti, o zaštiti od nejonizujućih zračenja, o ambalaži i ambalažnom otpadu, o upravljanju otpadom i o cevovodnom transportu tečnih i gasovitih ugljovodonika i distribuciji gasovodnih ugljovodonika. Čekaju se zakoni o državnoj granici, o strancima, o javnim nabavkama, o opštoj bezbednosti proizvoda, o zvaničnoj statistici i o izmenama Zakona o zaštititi konkurencije.
Od 19 zakona čije usvajanje je najavljeno za septembar u parlament su stigla samo dva i to zakoni o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela io odgovornosti pravnih lica za krivična dela. U preostalih 17, kojih još nema u parlamentu, pet ih je važno za borbu protiv korupcije (zakoni o agenciji za borbu protiv korupcije, o državnim organima i postupku za krivična dela organizovanog kriminala i druga posebno složena krivična dela, o izmenama Zakona o krivičnom postupku, o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma). Šest akata je iz oblasti trgovine i finansija i to su zakoni o trgovini, o elektronskoj trgovini, o kontroli državne pomoći, o obaveznom osiguranju u saobraćaju, o državnom premeru i katastru nepokretnosti i o izmenama Zakona o zaštiti potrošača. Pet akata je iz oblasti zaštite životne sredine i poljoprivrede i to su zakoni o upravljanju hemikalijama, o zaštiti vazduha, o biocidima, o zdravlju bilja i o bezbednosti hrane. Na ovom spisku su i izmene Zakona o energetici.
Od preostalih 17 zakona koje treba usvojiti do kraja godine, kako je rekao Božidar Đelić, u završnoj fazi izrade nacrta – četiri suiz oblasti poljoprivrede i dva iz oblasti infrastrukture. Prema Đelićevim rečima, „11 predloga zakona je u početnoj fazi pripreme, koja podrazumeva da su formirane radne grupe za izradu nacrta i da su one počele sa radom”. Od ovih 11 zakona, pet ih je iz oblasti infrastrukture,četiri iz oblasti zaštite životne sredine i poljoprivrede, jedan iz oblasti finansija, a jedan je važan za readmisiju (izmene zakona o socijalnoj zaštiti).
M.Č.
[objavljeno: 06/08/2008.]
