Izvor: B92, 13.Okt.2011, 00:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Zakon u HR iz političkih razloga"
Beograd -- Tužilac Vladimir Vukčević kaže da najava zakona predstavlja odustanak Hrvatske od sporazuma o saradnji sa Srbijom u postupcima kršenja međunarodnog prava.
On navodi da ukoliko Hrvatska usvoji Zakon o ništavosti pravnih akata pravosuđa bivše JNA, SFRJ, kao i Srbije i ako počne da ga primenjuje, regionalna saradnja u pogledu procesuiranja ratnih zločina bi političkom odlukom bila vraćena na početak
"Time bi bila poslata jasna poruka da će ratni zločini >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ostati nekažnjeni", ocenjuje Vladimir Vukčević, srpski tužilac za ratne zločine
„Ovakav predlog predstavlja jednostrani odustanak od ratifikovanog ugovora o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima i sporazuma između Tužilaštva Hrvatske i Tužilaštva za ratne zločine Srbije o saradnji u progonu počinilaca krivičnih dela ratnih zločina”, kaže Vukčević za „Politiku”.
Tužilac smatra da nije tačan stav hrvatskog zakonopisca da je Republika Srbija uvela punu univerzalnu nadležnost Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, od čega je Hrvatska prinuđena da se zaštiti.
Hrvatska u ovom predlogu zakona tvrdi da je isključivo nadležna za sva krivična dela koja su počinjena na njenoj teritoriji.
„Tačno je da su hrvatski sudovi nadležni za sva dela koja su počinjena na teritoriji Hrvatske, ali u mnogim situacijama ta nadležnost nije isključiva ni za najobičnija krivična dela. Ovo je posebno netačno za najteža dela protiv međunarodnog prava.
Mnoge zemlje predviđaju univerzalnu nadležnost a tu je spadala i bivša SFRJ, po kojoj se zbog značaja i težine ovih dela širi nadležnost.
Tako je SFRJ imala u Krivičnom zakonu odredbu po kojoj su naši sudovi mogli da sude bilo kom izvršiocu nekih od ovih dela izvršenog na bilo kom delu zemljine kugle protiv bilo koga.
Dakle, moglo se suditi izvršiocu koji nije bio jugoslovenski državljanin za delo izvršeno van teritorije Jugoslavije nad ljudima koji nisu bili jugoslovenski državljani”, ukazuje Vukčević.
Princip univerzalne nadležnosti za civilizacijski najteža krivična dela prihvatila je i međunarodna zajednica. Nekoliko država vodilo je postupke za teška kršenja međunarodnog prava protiv državljana bivše Jugoslavije po principu pune univerzalne nadležnosti.
„U predlogu hrvatskog zakona stoji da će jedino pravosudna tela Hrvatske postupati po predmetima ratnih zločina kada utvrde da udovoljavaju pravnim standardima iz kaznenog zakonodavstva.
Krivična dela protiv međunarodnog humanitarnog prava su civilizacijska tekovina injihov izvor su običajno međunarodno pravo i međunarodni ugovori koje je prihvatio veliki broj država i takva krivična dela nisu vlasništvo bilo koje države, pa ni Hrvatske, da bi ona mogla da primenjuje i menja ugovorekako želi.
To nas dovodi u opasnost da nekome padne na pamet da izmeni zakon tako što će predvideti da ratni zločin ne može da se počini u ratu”, kaže Vukčević i zaključuje da tako nešto međunarodna zajednica neće dozvoliti jer bi predstavljalo nezamisliv višedecenijski korak unazad u razvoju međunarodnog prava.
Takođe je indikativno da je zakon Srbije već godinama na snazi i da je jasno da je ovaj momenat za navodnu zaštitu, hrvatska vlada izabrala iz političkih razloga, a ne iz stvarne potrebe.
Slično je i sa tezom da Hrvatska neće postupati ni po zamolnicama pravosuđa Srbije. Teško je razumeti, ukazuje tužilac, kako zamolnica za pomoć u otkrivanju počinilaca najgnusnijih ratnih zločina ugrožava sigurnost Hrvatske, osim ako se nešto nije duboko promenilo u opredeljenju Hrvatske prema osnovnim civilizacijskim vrednostima.
Upitan kako će se ovaj zakon, ukoliko bude usvojen u Hrvatskoj, odraziti na procesuiranje ratnih zločina u Srbiji Vukčević je odgovorio:
„Tužilaštvo za ratne zločine nikada neće primenjivati zakon protivno principima dobre vere, kako to Hrvatska kaže. Svi postupci su za ’žrtve’imali državljane Srbije ili su izvršioci bili srpske nacionalnosti, kao na primer slučaj ’Ovčara’i vođeni su uz prisustvo osumnjičenog, nije bilo suđenja u odsustvu.”
