Izvor: Politika, 30.Jan.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon „oslobađa” poslanike
Vlasništvo nad poslaničkim mandatima biće regulisano izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, a kako sprečiti prekomponovanje parlamentarne većine niko ne zna
Poslanici srpskog parlamenta neće više biti „vojnici partije”, jer je vladajuća koalicija čvrsto rešila da, vrlo brzo, zakonskim izmenama utvrdi da je isključivi vlasnik mandata poslanik, a ne stranka. Kad konkretna rešenja izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, na kojima se trenutno radi, budu definisana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stranke više neće moći da utiču na izjašnjavanje poslanika, ni da zamene neposlušne, a u takvim uslovima nijedna parlamentarna većina neće biti sigurna u svoj opstanak, za to, kako su nam rekli u vladajućoj koaliciji, nema rešenja „ostaje da se uzdamo u ljude”.
Nada Kolundžija (DS), šef poslaničke grupe ZES-a, kaže da će pitanje blanko ostavki biti rešeno izmenama Zakona o narodnim poslanicima, jer „to jedino tako može da se reši”. Prema njenim rečima, traži se najbolje rešenje, a, verovatno će, zbog izmena Zakona o narodnim poslanicima, biti neophodna korekcija Zakona o Narodnoj skupštini i Poslovnika. Konsultacije bi, kako kaže Kolundžija, trebalo da počnu danas „neka rešenja smo već pripremili, razgovaraćemo sa ostalima iz parlamentarne većine, pa ako utvrdimo da je to ono što smo svi mislili, usledio bi sastanak skupštinskog kolegijuma, koji bi zakazala predsednica parlamenta, kako bi svi bili upoznati”. Inače, Zakon o Narodnoj skupštini detaljno reguliše prava i dužnosti narodnog poslanika, tu piše i da „se narodni poslanik opredeljuje, istupa i glasa po sopstvenom uverenju”. Poslovnik se bavi nešto „praktičnijim” pitanjima važnim za poslanike. Pitanje dodeljivanja, vlasništva i prestanka poslaničkog mandata kod nas se uvek do sada regulisalo Zakonom o izboru narodnih poslanika. U ovom još uvek važećem pisalo je da „poslaniku prestaje mandat kad mu po bilo kom osnovu prestane članstvo u stranci sa čije liste je izabran”. Ovu odredbu je Ustavni sud Srbije pre osam godina stavio van snage. Aktuelni Ustav iz 2006. „zamenio” je na neki način suspendovanu zakonsku odredbu pošto je precizirao da „poslanik može da, pod zakonskim uslovima, stavi svoj mandat na raspolaganje stranci sa čije liste je izabran”. Iz te odredbe proistekle su blanko ostavke, koje se, inače,nigde, kao takve ne pominju. I zato svi ukazuju da je najbolje rešenje za problem vlasništva nad mandatima–promena Ustava, ali za to sada ne postoje uslovi.
Kako bi se moglo sprečiti prekomponovanje odnosa snaga u parlamentu i stvaranje, teorijski, neke nove parlamentarne većine, koja bi mogla srušiti sadašnju, ili neku buduću vladu, u vladajućoj koaliciji kažu da to neće moći da se spreči. Suzana Grubješić, potpredsednik G17 plus i šef poslaničke grupe te stranke u parlamentu, kaže da će poslanik moći da glasa kako hoće, te da, „nažalost, ne možemo biti sigurni da će jedna parlamentarna većina dočekati kraj mandata”. Nada Kolundžija ističe da se radi o tome „da definišemo rešenje koje postoji u nekim drugim zemljama, a prema kome bi poslanik koji napusti stranku ili poslaničku grupu zadržao mandat, ali ne bi mogao da pređe u drugu stranku”. Ona dodaje da, što se tiče glasanja, „ako je poslanik vlasnik mandata, onda niko ne može da utiče na koju stranu će se on svrstati u pojedinim situacijama”. Pomenuto rešenje je, kažu u vladajućoj koaliciji slično onome koje postoji u Nemačkoj. Slavica Đukić-Dejanović, predsednik srpskog parlamenta, kaže da je rešenje o zadržavanju mandata, ali i o zabrani prelaska poslanika u drugu poslaničku grupu dobro, jer se „tako sprečava prekrajanje izborne volje građana”.
Kad Zakon o narodnim o izboru narodnih poslanika bude izmenjen, poslanik koji odluči da napusti stranku sa čije liste je izabran, ostaje u parlamentu, a njegov status će biti „slobodan poslanik”. U aktuelnom skupštinskom sazivu postoji samo jedan, kako se sam izjašnjava, samostalni poslanik, koji nije ni u jednoj poslaničkoj grupi, a to je Jovan Damjanović, koji je napustio Srpsku radikalnu stranku sa čije liste je izabran. Kad smo Slavici Đukić-Dejanović kazali da će novo zakonsko rešenje teško sprečiti prekrajanje izborne volje građana, naveli smo primer Jovana Damjanovića, koji vrlo često priskače u pomoć vladajućoj koaliciji, a ona nam je odgovorila: „Čovek može tokom četvorogodišnjeg mandata da bude razočaran u opciju u kojoj je bio, ali mislim da ne može preći u potpuno suprotnu opciju, a može po nekim pitanjima imati isti stav sa jednima ili drugima. Meni je to nekako ljudski i mislim da građani to razumeju i ne osuđuju”.
M. Čekerevac
objavljeno: 31.01.2011
