Izvor: S media, 09.Avg.2009, 14:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon o notarima do kraja godine
Zakon o javnom beležništvu, kojim će se značajno rasteretiti rad sudova, prenošenjem dela nadležnosti na javne beležnike ili notare, naći će se do kraja ove godine u palamentu, najavljuju u Ministarstvu pravde Srbije.
"Taj zakon predstavlja jedan izuzetno važan novitet u našem pravosudju, koji je usko vezan za pravosudnu organizaciju, jer, s jedne strane, ima za cilj da se rastereti rad sudova, kao i da ubrza trajanje sudskih postupaka", izjavio je državni sekretar >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u Ministarstvu pravde Srbije Slobodan Homen.
Uvodjenjem notara u pravni sistem Srbije, overa potpisa, ugovora, čuvanje novca, hartija od vrednosti i čitav niz drugih poslova koje su do sada obavljali sudovi neće se više vršiti u zgradama suda, nego u notarskim kancelarijama koje će izdavati javne isprave sa istom pravnom snagom kao što su to do sada bile sudske isprave.
Pravni poslovi koji će se obavljati kod javnih beležnika, predloženi ovim zakonom, pored ostalog su pitanje ostavine, odnosno nasledjivanja, ugovori o odnosima izmedju supružnika, zatim lica u vanbračnoj zajednici, ugovori o ustupanju i raspodeli imovine, o doživotnom izdržavanju, o poklonu i drugi.
Pred notarima će biti moguće dati i izjavu o priznanju očinstva ili materinstva, pravni zastupnik maloletnika starijeg od 16 godina moći će da se izjasni o nameravanom zaključenju braka, moguće će biti sačinjavanje testamenta, dati izjavu o iskljucenju iz nasledstva ili lišenju odredjenog lica nasledstva i drugo.
Osim toga, u okviru javno beležničkog zapisa biće moguće sačiniti ugovor o raspolaganju nepokretnostima, pokretnim stvarima ili pravima...
Prema rečima državnog sekretara, sa konkretnom primenom ovog zakona će se, verovatno, sačekati šest meseci do godinu dana od usvajanja, pošto je potrebno preduzeti čitav niz koraka, kako zakon ne bi ostao "mrtvo slovo na papiru".
Pre svega, potebno je utvrditi jasna pravila za polaganje notarskog ispita, koji će se, prema nacrtu zakona, polagati pred državnom komisijom Ministarstva pravde, kazao je Homen.
Javnog beležnika imenovaće ministar čije je rešenje konačno, ali protiv kog će, prema nactru zakona, biti moguće pokrenuti upravni spor.Ministar će donositi i odluku o razrešenju notara ukoliko se utvrdi da ne ispunjava ili da je prekršio uslove propisane zakonom za obavljanje te delatnosti.
Homen navodi da će notari imati i svoju - Notarsku komoru koja bi bila pandan Advokatskoj komori i koja će doneti niz podzakonskih akata radi čuvanja ugleda profesije, utvrdila disciplinsku odgovornost i sprovodila sankcije u slučaju kršenja morala, odnosno pravila poslovanja javnog beležnika.
Javni breležnici imaće svoj službeni pečat i štambilj, a u svoje kancelarije moći će da prime pripravnike, pomoćnike i zamenike, predvidja nacrt zakona.
Nacrtom zakona propisana je zabrana političkih akativnosti za javne beležnike, obaveza čuvanja javnobeležničke tajne, naknada štete koju svojim radom pričine stranci, a pritvor će moći da im se odredi samo uz saglasnost veća okružnog suda na čijoj se teritoriji vodi postupak (protiv notara).
Zakon uredjuje i pitanje obaveznog osiguranja koje će notari morati da imaju institucija, jer bi prilikom overa ugovora, kojima će se oni ubuduće baviti, moglo da dodje i do eventualnih zloupotreba, pa je potrebno osnivanje fond osiguranja radi zaštite gradjana, kazao je Homen.
Javni beležnik će svoje usluge naplaćivati po tarifi koju propiše Notarska komora, uz saglasnost Ministarstva pravde, a biće dužan da u budžet uplati taksu za obavljene usluge, predvidja nacrt zakona.
"Usvajanjem i uspešnom primenom ovog zakona u Srbiji više nećemo imati velike gužve koje danas imamo u sudovima, kada naši gradjani čekaju po više sati na overu potpisa i smatram da će na ovaj način po istoj ceni koje gradjani plaćaju za sudske takse imati mnogo bolju uslugu, što je cilj svih nas", napomenuo je Homen.
On je naveo i da je krajnje vreme da država počne da prenosi svoja ovlašćenja na odredjene javne službe i da će usvajanje ovog zakona bitno pomoći decentralizaciji državne uprave.
Prema njegovom mišljenju, nije zanemarljiva ni finansijska perspektiva, pošto će usvajanjem ovog zakona uslediti bitna racionalizacija državne uprave, pa će nekoliko hiljada ljudi iz državne administracije preći u privatni sektor, a što će predstavljati ozbiljnu uštedu za budžet.
Kao svuda u svetu, odluka o broju notara se vezuje za broj stanovnika i neke sadašnje procene su, naveo je Homen, da se broj notarskih kancelarija veže za broj od 20.000 stanovnika, pa bi Srbija, koja ima oko osam miliona stanovnika, trebalo da ima 400 notara.
Homen je dodao da se taj broj može smanjivati i povećavati, jer nije ista opterećenost poslom u manjim opštinama u Srbiji i većim gde postoji veliki broj preduzeća pa i potreba za rad notara.
Istovremeno sa ovim zakonom, Ministarstvo pravde će u saradnji sa Advokatskom komorom uraditi novi Zakon o advokaturi, pa će se precizno podeliti nadležnosti izmedju advokature i notara koji će preuzeti deo posla od advokata.
Važiće pravilo da advokat i notar ne mogu biti iste osobe, naveo je Homen i napomenuo da u uporednim iskustvima postoji pravilo da notarska kancelarija ne može biti 100 ili 200 metara u odnosu na najbližu advokatsku kancelariju.
