Izvor: Politika, 22.Jun.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon o nadležnostima koči Statut Vojvodine
Uskoro sastanak sa predstavnicima pokrajinskih organa, kaže ministarka Malović
Ministarka pravde Snežana Malović, član Radne grupe za izradu zakona o prenosu nadležnosti na Pokrajinu Vojvodinu, izjavila je juče za „Politiku” da uskoro očekuje sastanak sa predstavnicima pokrajinskih organa posle čega će moći javnosti da se predstave sva rešenja o ovom zakonu. Osnovno je, kako je rekla, da će ovim zakonom biti ostvaren „ustavni princip koji se sastoji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od decentralizacije i dekoncentracije vlasti”.
Kada će se predloženi tekst naći pred vladom, odnosno kada će biti upućen u skupštinsku proceduru (jer bez ovog zakona Skupština Srbije ne može da se izjašnjava o Statutu Vojvodine), i kakve odredbe sadrži, nadležni u Vladi Srbije juče nisu mogli da nam kažu. U radnoj grupi pored ministarke Malović su i ministri Žarko Obradović i Verica Kalanović.
Stranke koje su do sada imale primedbe na Statut Vojvodine, usvojen u pokrajinskoj skupštini, ponovile su zahteve da se taj dokument zameni tekstom koji će biti u skladu sa Ustavom Srbije. Portparol Pokrajinskog odbora DSS-a Milenko Jovanov je juče izjavio da „Statut Vojvodine nije afera Bodrum pa da se na njega zaboravi”, konstatujući da bi predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, kao najviši pokrajinski funkcioner, morao da se obrati građanima Vojvodine i da javno kaže kada će im omogućiti ostvarivanje Ustavom zagarantovanog prava na autonomiju donošenjem Statuta Vojvodine koji će biti u skladu sa Ustavom Srbije.
„Vara se Bojan Pajtić ako misli da će svojim upornim ćutanjem doprineti da građani Vojvodine brže zaborave na njegov neustavni Statut”, rekao je Jovanov.
Potpredsednik Srpske radikalne stranke i predsednik odbora te stranke za Južnobački okrug Milorad Mirčić ocenio je juče na konferenciji za novinare da vladajuća koalicija u Skupštini Srbije nema opravdanje za potvrđivanje Predloga statuta Vojvodine u Skupštini Srbije, jer se većina građana koji žive u toj pokrajini protivi donošenju takvog akta.
Dan ranije Srpska napredna stranka pozvala je predsednika Borisa Tadića i Vladu Srbije da odustanu od Statuta Vojvodine koji je usvojila pokrajinska skupština i da što hitnije počne najširi dijalog o stvaranju novog predloga statuta. Članovi Pravnog saveta SNS-a najavili su da će, ukoliko se ovakav predlog statuta usvoji, SNS „rušiti taj statut pred Ustavnim sudom Srbije”, ističući da taj tekst sadrži niz protivustavnih i protivzakonitih odredbi.
SNS, SRS, DSS i pojedini pravni stručnjaci ukazuju da je ovaj dokument u nekim svojim delovima neustavan, a njihove osnovne kritike svode se na jednu – da bi takav Statut bio osnov za stvaranje države u državi. Stranka Vojislava Koštunice uputila je čak 68 amandmana na utvrđeni Predlog statuta prilikom njegovog donošenja u Skupštini AP Vojvodine. Na suprotnoj strani su kritičari Statuta (LDP i pojedini stručnjaci i nevladine organizacije) koji smatraju da u ovom obliku on neće obezbediti Vojvodini dovoljan stepen autonomije.
Utvrđenom Statutu se zamera, između ostalog, odrednica iz 1. člana da je Vojvodina evropska regija, jer takva definicija ne postoji u Ustavu Srbije i odluku o tome može doneti isključivo država Srbija. Kritičari kažu da Vojvodina ne može da potpisuje međudržavne ugovore i osniva predstavništva u inostranstvu, kako je to predviđeno Statutom, jer bi za to morala da ima međunarodnopravni subjektivitet, koji ima samo Republika Srbija.
Suprotno Zakonu o teritorijalnoj organizaciji je, smatra ova grupa kritičara Statuta, to što je precizirano da se teritorija AP Vojvodine sastoji od geografskih oblasti Bačke, Banata i Srema, a suprotna Ustavu je odredba da se „teritorija AP Vojvodine ne može menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu”, i da je odluka doneta „ako je za promenu glasala većina od ukupnog broja birača upisanih na teritoriji AP Vojvodine”, jer o tome mogu da se izjašnjavaju samo svi građani Srbije.
Donošenje pokrajinskih skupštinskih odluka „koje imaju značaj zakona na teritoriji AP Vojvodine u pitanjima koja su zakonom određena da su od pokrajinskog značaja” nije u skladu sa Ustavom „jer vršilac statutarne vlasti nema pravni kapacitet da to propiše”.
Za deo Statuta koji reguliše oblast pravosuđa, primedbe se odnose na to da se osnivanje, organizacija i nadležnosti sudova, kao i način na koji se predlažu i biraju sudije Ustavnog suda i Visokog saveta pravosuđa regulišu Ustavom, a ne pokrajinskim aktom.
To što je Statut predvideo upotrebu latiničnog pisma, kažu pojedini kritičari, suprotno je Ustavu Srbije, jer najviši pravni akt propisuje da je u službenoj upotrebi na teritoriji Srbije srpski jezik i ćirilično pismo. Prema njihovom mišljenju, odredbe o prihodima Vojvodine i o imovini nisu u skladu sa Ustavom Srbije, a i osnivanje razvojne banke Vojvodine je protivustavno jer je bankarski sistem u nadležnosti republike.
Za neke ni osnivanje vojvođanske akademije nauka i umetnosti nije u skladu sa Ustavom, kao ni predložena stalna mešovita delegacija, kao posrednik između republičkih i pokrajinskih organa, jer to izjednačava Vojvodinu sa Srbijom kao da su u pitanju dve države.
Vladajuća koalicija u pokrajini, koja je predlagač zakona, međutim, sve vreme tvrdi da je ovaj tekst Statuta maksimum koji je mogao da se „izvuče” u okviru postojećih ustavnih i zakonskih normi i da je on u potpunosti usaglašen sa Ustavom Srbije.
B. Baković
[objavljeno: 23/06/2009]
.jpg)
