Izvor: Blic, 31.Jul.2015, 18:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zakon o broju zaposlenih u javnom sektoru usvojen, slede otpuštanja

Poslanici Skupštine Srbije usvojli su danas 14 zakona, među kojima su zakoni o javnim nabavkama, načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije, kao i oni koji se tiču drumskog saboraćaja i obrazovanja.

Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kojim treba da se smanje viškovi, usvojen je danas u Skupštini Srbije.

Tim zakonom, za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji je glasalo 140 poslanika, dok je četvoro bilo protiv, trebalo bi da se omogući da se troškovi svedu u održive okvire sa optimalnim brojem zaposlenih u javnom sektoru, čime bi se unapredila efikasnost javne uprave.

Dimenzioniranje javne uprave treba da obuhvati tri cilja - smanjenje troškova zaposlenih, povećanje kvaliteta javnih usluga i smanjenje troškova organizacije.

U obrazloženju zakona je navedeno da je njegovo donošenje neophodno, zbog potpisanog aranžmana sa MMF-om koji predviđa smanjenje broja zaposlenih za po pet odsto godišnje u narednom trogodišnjem periodu, što bi trebalo da donese uštede od oko 0,3 odsto BDP godišnje.

Smanjenje broja zaposlenih u narednom trogodišnjem periodu bi trebalo da dovede do smanjenja rashoda za zarade zaposlenih sa sadašnjih 11,8 odsto na nivo od osam odsto BDP godišnje.

Zakon obuhvata zaposlene u celom javnom sektoru, ali su iz ovog akta izuzeta javna preduzeća čiji je osnivač država.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički izjavila je da se racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru neće raditi linearno, već samo tamo gde postoje viškovi, dok će u institucijama gde nema dovoljno kadrova biti moguće i zapošljavanje novih.

Ona je rekla da će taj propis važiti najverovatnije do 2018. godine, kada očekuje da će se promeniti sporan način ponašanja, te zakon neće biti potreban.

Lokalnim samoupravama koje ne budu poštovale ograničenje u maksimalnom broju zaposlenih, privremeno će biti uskraćeni transferi iz budžeta.

Zakonom je previđena novčana kazna od 120.000 do 150.000 dinara za prekršaj rukovodiocu organizacionog oblika ako, suprotno odredbama ovog zakona, zaposli odnosno radno angažuje lice, odnosno ako izvrši isplatu zarade, odnosno plate u masi koja je viša od one do koje se dolazi sprovođenjem racionalizacije u obimu utvrđenom ovim zakonom.

Ministarka Udovički je ranije izjavila da je u javnoj upravi oko 9.000 ljudi indentifikovano kao višak zaposlenih i dodala da bi oni iz javnog sektora trebalo da odu do kraja godine.Za izmene tog zakona glasalo je 140 poslanika, dok je četvoro bilo protiv.

Postupak javnih nabavki nakon usvajanja izmena zakona kojim se reguliše ta oblast trajaće kraće, jer će procedure biti oslobođene komplikovanih i dugih procesa.

Skupština je usvojila i Zakon o Registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava.

Za usvajanje tog zakona, koji uređuje vođenje registra i njegov sadržaj, kao i zaštitu i dostupnost podataka, glasao je 141 poslanik, dok je troje bilo protiv.

Registar se uspostavlja u cilju praćenja broja zaposlenih i njihovih ličnih primanja, a vodiće ga ministarstvo nadležno za poslove državne uprave u elektronskom obliku.

Utvrđeno je da za tačnost unetih podataka u Registar odgovara odgovorno lice korisnika javnih sredstava.

Za kršenje ovog zakona novčane kazne se kreću od 5.000 dinara do dva miliona dinara.

Na osnovu ovog zakona stvoriće se baza kadrovskih podataka za efikasno upravljanje ljudskim resursima i praćenje politike isplate ličnih primanja.

Skupština Srbije usvojila je danas izmene Zakona o javnim nabavkama, kojim se podiže efikasnost i ekonomičnost postupka javnih nabavki. Skupština je usvojila je i izmene i dopune Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je ranije, obrazlažući izmene tog zakona, da je do sada proces javnih nabavki u proseku trajao 200 dana, što je veoma sporo i ne odgovara očekivanjima predviđenim u direktivama EU.

Izmenama zakona će, kako je naveo, biti definisane legitimacije onih koji imaju pravo da ulože prigovor, što ranije nije bilo precizirano pa su, kako je naveo, "neki zbog svojih interesa mogli da ulažu prigovore i da odlažu proces".

Vujović je precizirao da je 74 dana prosek za prigovor, a da su "oni mogli da odlože i na godinu dana", što je dosta komplikovalo ceo proces.

Namera stoga i jeste da se postupak, kako je dodao, mora urediti tako da se procesi ne mogu zaustaviti prigovorima, već da se ubrzaju.

Kao još jedan problem Vujović je naveo i to što su minimalne vrednosti za male nabavke bile do tri miliona dinara, a da se novim zakonom taj iznos podiže na pet miliona dinara, dok će limit za nabavke u energetici, saobraćaju poštanskih usluga biti 10 miliona dinara.

"Ideja je da ne opterećujemo te procedure dugačkim i komplikovanim procesima", objasnio je Vujović.

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas izmene Zakona o javnom dugu koje imaju za cilj stabilizaciju i dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP-u.

Izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, za koje su glasala 134 poslanika, dok je četvoro bilo protiv, ograničava se zaduživanje po osnovu datih garancija pravnim licima za potrebe likvidnosti, čime se uvodi dodatna finansijska kontrola javnog sektora.

Preciznije, u obrazloženju zakona se navodi da su u cilju realizacije aranžmana sa MMF-om, potrebne izmene i dopune Zakona o javnom dugu, prvenstveno u domenu limitiranja namene zajmova za koje može biti izdata garancija države, a to je ukidanje mogućnosti Republike Srbije da daje garancije za kredite za potrebe likvidnosti javnim preduzećima i drugim pravnim licima.

"Predložene izmene treba da smanje pritisak na rashodnu stranu budžeta Republike Srbije i povećaju finansijsku disciplinu u javnom sektoru", istaknuto je.

Danas su u Skupštini usvojene izmene i dopune Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.

Za izmene tog zakona glasalo je 134 poslanika, dok je četvoro bilo protiv.

Stupanjem na snagu tog zakona će, kako je najavio ranije ministar finansija Dušan Vujović, rokovi plaćanja lokalnih samouprava ili komunalnih delatnosti dobavljačima biti ograničeni na 60 dana.

Vujović je, predstavljajući taj zakon, rekao da će ubuduće rokovi plaćanja unutar javnog sektora biti definisani onako kako su postavljeni i u okviru privatnog.

On je naglasio da će te izmene podići nivo finansijske discipline i proširiti je i na javni sektor.

To je zakon koji funkcioniše niz godina, rekao je on, i efektivno reguliše odnose u plaćanju javnog i privatnog sektora na jednoj strani, unutar privatnog i sada prošireno unutar javnog sektora.

"Izmene zakona definišu pravila i kažu da uvodimo sistem testiranja plaćanja do 60 dana na lokalne samouprave, komunalne delatnosti prema dobavljačina. S druge strane to je proširenje stepena finansijske discipline na ceo sistem u zemlji", rekao je Vujović.

Prema njegovim rečima, zakon će se primenjivati od dana stupanja na snagu, a predviđene sankcije tek od januara naredne godine.

"Unutar privatnog sektora to je funkcionisalo kao sistem plaćanja koji se u praksi sprovodio sa većim ili manjim stepenom finansijske discipline, a unutar javnog sektora smo imali nedostatak pravila", rekao je Vujović.

Predviđa se, kako je dodao, da posle donošenja zakona podignemo nivo finansijske discipline, do stepena koji će omogućiti nesmetano obavijanje finansijskih transakcija.

Kako je naveo, rokovi plaćanja između javnog i privatnog sektora iznosili su po zakonu 45 dana, a u privatnom se ustalilo se da su rokovi do 90 dana.

"To se u praksi, međutim, prolongiralo, a mnogi veći privredni subjekti su koristili moć na malim i produžavali rokove mimo onih koje predviđa zakon", rekao je Vujović.

Sada je, kako je kazao, cilj zakona i da ovlasti odgovarajuće organe da sprovode zakon, da na lokalnom nivou redovno iziruju obaveze prema dobavljačima gasa struje itd.

Vujović je naglasio da su izmene Zakona direktno u skladu sa obavezama koje je Srbija prihvatila na putu ka EU, onima koje podržava MMF i koje postoje u uređenim sistemima u svetu.

Skupština Srbije usvojila je Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Srbije kojim je predviđeno da će država u narednom periodu u okviru najavljene prodaje državnih nepokretnosti ponuditi poslovne prostore i stanove, koji su već dati u zakup i nisu nužni za funkcionisanje države, ali ne i diplomatska predstavništva.

"Država još nema detaljan popis imovine, niti jasne kriterijume za upravljanje društvenom svojinom. Predlogom želimo da se u nekoliko koraka približimo bilansu stanja, da znamo šta, pa da na najbolji način rešimo pitanje strukture resursa", rekao je Vujović.

On je naveo da se očekuje da će država prodajom državnih nepokretnosti ostvariti prihod u vrednosti od oko 30 do 40 miliona evra, kao i da novac od prodaje državnih nepokretnosti sigurno neće otići u tekuću potrošnju.

U obrazloženju zakona navodi se da je Ustavnom propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas dva zakona - o prevozu tereta i putnika u drumskom saobraćaju koji treba da obezbede veću konkurenciju transportnih preduzeća i bolju zaštitu putnika.

Za usvajanje Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju glasalo je 136 poslanika, a za Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju 138 poslanika.

Cilj donošenja ovih zakona je da se omogući efikasniji sistem transporta, zaštite putnici i smanji siva ekonomija zbog koje je država godišnje oštećena za više od 100 miliona evra.

Namera zakonodavca je da se kroz oba zakona omogući lojalna konkurencija između transportnih preduzeća, a da oni koji nelegalno posluju uđu u legalne tokove.

Nastavak na Blic...

Radio 021: Usvojen zakon o broju zaposlenih, slede otpuštanja