Izvor: Blic, 18.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon nije eksplicitan za prvi krug
Zakon nije eksplicitan za prvi krug
BEOGRAD - Skupština Srbije trebalo bi na jednoj od narednih sednica da raspravlja o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike Srbije koji je parlamentu uputila poslanička grupa 'DOS - reforma Srbije'. Prema tom predlogu, bio bi ukinut cenzus u drugom izbornom krugu, u kome je, da bi izbori bili uspešni, po važećem zakonu, na njih trebalo da izađe više od 50 odsto birača u Srbiji, a takođe se predlažu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i promene za prvi izborni krug.
Pravni stručnjaci različito tumače sada važeći zakon, koji ne precizira šta bi se desilo ukoliko bi na izbore u prvom krugu izašlo manje od 50 odsto birača, odnosno nije precizirano da li bi se u tom slučaju izbori ponovili ili bi bio održan drugi izborni krug. Marijana Pajvančić, profesor ustavnog prava na novosadskom Pravnom fakultetu, izjavila je za 'Blic' da postoje različita tumačenja ove zakonske odredbe 'jer zakon nije eksplicitan'.
- Zakonom je precizirano šta će se desiti ako neki kandidat ne dobije dovoljno glasova, ali se ne kaže šta će se desiti ako ne izađe 50 odsto građana. I 1997. godine, kad je predsednik Srbije izabran tek na ponovljenim izborima, postojale su polemike o ovom pitanju. Međutim, moje lično mišljenje je da bi u slučaju da u prvom krugu ne izađe dovoljno birača, trebalo ići na nove izbore a ne u drugi krug - rekla je Pajvančić i dodala:
- Za validnost izbora potrebno je da budu ispunjena istovremeno oba uslova. Jedan je opšti i odnosi se na broj birača izašlih na izbore i drugi je posebni i odnosi se na broj koji mora dobiti jedan kandidat da bi pobedio na izborima. Ukoliko jedan od uslova nije ispunjen, izbori se ne bi mogli smatrati regularnim.
Zoran Tomić, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu izjavio je za 'Blic' da je promena izbornih zakona u jednom izbornom ciklusu nedopustiva. - To ne odgovara načelu prava i predstavlja politizaciju zakona. U Srbiji je je u toku jedan izborni ciklus, jer je ista stolica upražnjena. Neka bude krugova i krugova, neka se menjaju kandidati i programi ili načini vođenja kampanje, ali se zakoni ne smeju menjati u jednom izbornom ciklusu - podvukao je Tomić.
Komenatrišući zakonsku odredbu koja se donosi na cenzus u prvom izbornom krugu, Tomić je podvukao da bi u slučaju da na izbore nije izašlo 50 odsto birača bili organizovani ponovljeni izbori, a ne drugi izborni krug.
Momčilo Grubač, predsednik Saveznog ustavnog suda, rekao je za 'Blic' da zakon ne precizira šta se dešava ukoliko u prvom krugu ne izađe više od 50 odsto birača, ali i dodao da 'logika upućuje da se u tom slučaju organizuju ponovljeni izbori'. Politički analitičar i profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković izjavio je za 'Blic' da obavezan cenzus od 50 odsto u prvom krugu u Zakonu o izboru predsednika Republike Srbije 'nije taksativno naveden', ali tvrdi da se to 'podrazumevalo'. On je ocenio da 'ne postoji neki osnovni razlog zašto se to sada uvodi i precizira u izbornom zakonu', navodeći da je važeći izborni zakon 'napisan na osnovu Miloševićevog ustava koji omogućava proizvoljno tumačenje te odredbe'.
- Ako hoćete legitimnost predsednika Srbije onda je očito da prvi krug mora da bude vezan za procenat izlaznosti biračkog tela, dok se u drugom krugu ukida, kako kandidati koji su ispali u prvom krugu ne bi minirali izbore - naveo je Stojiljković.
Biljana Kovačević-Vučo, predsednik JUKOM, izjavila je za 'Blic' da bi po važećem izbornom zakonu bio organizovan drugi izborni krug ukoliko jedan od dva postojeća uslova ne bi bio ispunjen.
- Ukoliko u prvom krugu nijedan od kandidata ne dobije natpolovičnu većinu od broja izašlih, organizuje se drugi krug. Ali isto tako se postupa i u slučaju da na izbore u prvom krugu ne izađe više od 50 odsto birača. Znači, u slučaju da se jedan od ova dva uslova ne ispuni, ne ide se na ponovljene izbore nego u drugi krug - rekla je Vučo-Kovačević. Potpredsednik DSS Dragan Maršićanin je izjavio da u Predlogu izmena Zakona 'postoje dve zabrinjavajuće odredbe'.
- Prva je da se zadržava potreba da u prvom krugu izađe više od 50 odsto upisanih birača, kao i da predsednik Skupštine, u slučaju neuspeha izbora, u roku od 60 dana odlučuje o raspisivanju novih. LJ. Begenišić N. Čaluković CeSID: Novi uslov za uspeh izbora
Portparol Centra za slobodne izbore i demokratiju Marko Blagojević potvrdio je juče za 'Blic' da do sada u Zakonu o izboru o predsedniku Republike Srbije 'nije postojao uslov' za uspešnost prvog kruga predsedničkih izbora i dodao da je 'uvođenje cenzusa od 50 odsto u prvom krugu novina' u tom zakonu.
- Do sada nije bio uslov da je potreban natpolovični odziv birača u prvom krugu da bi ti izbori bili uspešni - rekao je Blagojević i ocenio da će sada praktično izlaznost birača u prvom krugu biti veoma značajna za uspeh izbora. Kako izabrati novog predsednika?
Prema Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike, koji su Skupštini podneli članovi poslaničke grupe 'DOS - reforme Srbije', navodi se da 'ako u prvom izbornom krugu nije nije izašla polovina birača upisanih u birački spisak bez obzira na to koliko je glasova dobio pojedini kandidat, izbori se smatraju neuspelim'. Novina je da 'predsednik Narodne skupštine u roku od 60 dana od dana kada su održani neuspeli izbori odlučuje o raspisivanju novih izbora za predsednika Republike'. Drugi krug izbora održava se kao i do sada 15 dana nakon prvog kruga, a u njemu učestvuju kandidati koji su u prvom krugu dobili najviše glasova.
'Na ponovljenom glasanju za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio najveći broj glasova, bez obzira na to koliko je birača glasalo', navodi se u tom predlogu. Iz važećeg zakona brišu se četiri člana,među kojima je 'za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali, ako je na izbore izašla najmanje polovina od ukupnog broja birača u Republici'.
