Izvor: B92, 22.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajedno o Kosovu EU, SAD i UN
Priština, Brisel, Beograd -- Predsednik SAD Džordž Buš drugog dana svoje evropske turneje razgovarao je sa čelnicima NATO-a i EU.
Među temama, koje su se ticale Bliskog Istoka, slučaja Irana, odnosa sa Kinom i Rusijom, našlo se i pitanje Balkana i Kosova. Zvaničnici u Briselu ocenjuju da je samit EU i SAD prilika da se od američkog predsednika Džordža Buša dobije puna podršku za rešavanje svih pitanja vezanih za Balkan, osim Kosova, na kome će i ubuduće zajedno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << raditi Brisel, Vašington i UN, javlja dopisnik B92 iz Brisela, Dušan Gajić.
Šisel: Status Kosova se ne svodi na granice
Austrijski kancelar Volfgang Šisel preneo je američkom predsedniku Džordžu Bušu stav Evropske unije da se za Kosovo može naći samosvojno rešenje uz garantovanje granica, integriteta regiona, prava građana i vlašništva, kao i zaštitu manjina i verskih objekata.
Šisel je novinarima u Briselu rekao da se "status ne svodi na granice", već da je to nešto mnogo više i suštastvenije, istakavši da je utisak da se Amerika slaže sa evropskim viđenjem rešenja kosovskog pitanja. Austrijski kancelar je dodao da je "zamisao da se utvrde načela, plan poteza i smernica uz podršku EU, SAD i pod okriljem UN, sa ciljem da se dođe do sporazumnog rešenja onih kojih se to neposredno tiče - Beograda i Prištine", jer, kako je naglasio, rešenje za Kosovo se ne može nametnuti spolja.
Šisel je ukazao na primer nekadašnjeg graničnog spora Austrije i Italije oko oblasti Južnog Tirola, odnosno Alto Adiđe, gde živi stanovništvo koje govori nemački, i naglasio da je to sad oblast u Evropskoj uniji jer između Austrije i Italije nema granica i obe zemlje imaju istu valutu. On je ukazao i na veoma dobar primer i prednosti federalizma i spomenuo velika ovlašćenja regiona u federalnoj državi Belgiji.
Šisel je ukazao na to da Crna Gora 2006. ima pravo da raspiše referendum o opštanku u državnoj zajednici sa Srbijom i primetio da bi taj referendum mogao imati i upliv na rešavanje pitanja Kosova. Kad je reč o "velikom otvorenom pitanju Kosova", objasnio je Šisel, "na leto mora doći do procene standarda".
"To se mora učiniti pod okriljem UN i potom mogu početi razgovori o statusu. Mi se nadamo da tu možemo naći jedno samosvojno rešenje, uz garatovanje granica i integriteta regiona i jamčeći za prava građana. A to znači jemstvo za slobodu kretanja, vlasništvo, zaštitu verskih objekata, zaštitu prava manjina", kazao je on. "To su ključna načela, a u sklopu tih načela, Ujedinjene nacije, uz podršku Evrope i Amerike, mogu naći i moraju naći rešenje", istakao je austrijski kancelar.
Na pitanje novinara šta znači da se moraju "garantovati granice", imajući u vidu da kosovski Albanci traže nezavisnost, Šisel je uzvratio da "to nije sada glavno pitanje, jer, ako bi se unapred predočio status, onda nema svrhe da se kreće u pregovore".
Zamoljen da kaže kakav je bio stav američke strane i predsednika Buša o ovakvom evropskom viđenju rešavanja pitanja Kosova, Šisel je odgovorio da "nije bilo izričitog iskazivanja stava s američke strane". Dodao je da "ima utisak da postoji saglasnost za ova načela i plan za poteze (roadmap) u tom pravcu, a ne baš neki suštinski predlog, dakle plan smernica kako možemo ostvariti prave standarde i doći do konačnog rešenja, šta mi možemo učiniti da podržimo taj plan plan poteza". Šisel je dodao da s američke strane nije bilo nikakvih naznaka da bi Vašington mogao posegnuti za nekim "jednostranim priznanjem, kad je reč o Kosovu".
Zamoljen da kaže kakav je stav EU i da li i SAD smatraju da bez Beograda i uvažavanja interesa Srba i Srbije ne može biti pravog rešenja za Kosovo, Šisel je odgovorio: "Mislim da je u interesu Evropske unije i, mada nije na meni da tumačim stav američke strane, smatram da je to već osvedočeno zajedničko razborito stanovište da se Beograd uključi u taj proces". "Mislim da je evropska perspektiva najbolji način da se prevaziđu te očigledne prepreke i problemi", istakao je on.
"Nema povratka na 1999."
"Bez sprovođenja standarda neće biti rasprave o statusu Kosova, a angažovanje Beograda je ključno za približavanje regiona EU i ostvarivanje standarda na Kosovu", rekao je visoki predstavnik Evropske unije, Havijer Solana. Solana je, posle rasprave o Kosovu na ministarskom sastanku EU, stavio do znanja da "bez sprovođenja standarda neće polovinom, ili u drugom delu godine, početi rasprava o pokretanju pregovora o budućem statusu pokrajine".
A njegov portparol Kristina Galjak izjavila je da je samit u Briselu prilika da se od američkog predsednika Džordža Buša dobije jasnu podrška za vodeću ulogu EU u svim pitanjima vezanim za Balkan. "Jedini izuzetak je Kosovo gde ćemo nastaviti da radimo u potpunosti zajednički jer je to proces pokrenut u okviru Ujedinjenih nacija", rekla je Galjakova.
"Evropska unija i Sjedinjene države su radile intenzivno prethodnih meseci na formulisanju zajedničke pozicije o Kosovu na početku godine u kojoj je moguće otvaranje pitanja konačnog statusa. Američki partneri dele stav koji su juče saopštili zvaničnici EU da nema povratka na situaciju iz 1999. godinu", kaže Galjak.
NATO da bude ključni garant bezbednosti
O Kosovu je bilo reči tokom radnog ručka na samitu lidera zemalja NATO-a. "Tokom sastanka sa američkim predsednikom potvrđena je podrška za dalje prisustvo NATO-a na Kosovu u interesu stabilnosti Balkana i regiona", rekao je generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer i dodao da NATO treba da ostane ključan garant bezbednosti na Kosovu. "KFOR ostaje garancija da će proces na Kosovu nastaviti da se odvija mirnim putem", rekao je Shefer u Briselu, na samitu šefova država-članica NATO.
Koja pitanja otvaraju zaključci
Šefovi diplomatija EU u ponedeljak su poručili da se Kosovo neće vratiti na situaciju od pre 1999, a da će napredak u utvrđivanju statusa Kosova zavisiti od rezultata ocene postizanja demokratskih standarda. Zaključci ministara Evropske unije o Kosovu naišli su na raznorodne reakcije u Srbiji i na Kosovu.
Poslanik u Skupštini Kosova Oliver Ivanović kaže da EU postaje glavni sagovornik u vezi s Kosovom. "Zaključci EU su još jedan korak u udaljavanju SAD od svih kritičnih tačaka u Evropi. Čini mi se da će se pre ili kasnije EU pojaviti kao glavni sagovornik, s tim da rezolucija 1244 ostaje stvar od koje se neće tako lako odustati. To nam pruža neke garancije da je suštinska autonomija maksimum za drugu stranu", kaže on.
Ivanović je dodao da će pregovaračka pozicija Beograda biti mnogo bolja ako se vlasti Srbije opredele za konstruktivnu saradnju sa EU i Ujedinjenim nacijama i ako budu ispunjavale obaveze i nastave proces integracije Srbije i Crne Gore u međunarodnu zajednicu.
Drugi politički predstavnici Srba na severu Kosova ocenili su da EU odvaja Kosovo od Srbije i pozvali Beograd da međunarodnoj zajednici predoči da standardi u Pokrajini nisu ispunjeni.
Predsednik Zajednice srpskih opština Marko Jakšić rekao je da su zaključci EU prva fazu odvajanja Kosova od Srbije. On je optužio domaću diplomatiju i ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića da se nije dovoljno angažovao u očuvanju Kosova: "Jednostavno nije onu proklamovanu politiku Srbije, usvojenu u skupštini, reklamirao, nije je propagirao. To je samo dokaz da smo na tom diplomatskom planu doživeli pravi debakl".
On smatra da Beogradu i Srbima na Kosovu ostaje da složno i homogeno krenu da od međunarodne zajednice traže da počne da rešava i srpsko pitanje na Kosovu, a ne samo albansko.
Predsednik regionalnog Srpskog nacionalnog veća Milan Ivanović kaže da je reč postepenom rešavanju situacije i da Srbija ima vremena da se bolje organizuje i da jedinstvenom strategijoim i pristupom dodje do realnog i prihvatljivog rešenja.
Ivanović je naveo da su za stavove EU delom odgovorne i vlasti u Beogradu zbog slabosti politike prema Kosovu.
Čović najavio radnu grupu
Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo Nebojša Čović najavio je skoro formirane zajedničke radne grupe Prištine i Beograda zadužene za stvaranje boljih uslova život za Srba na Kosovu i omogućavanje povratka izbeglih. Čović kaže da će zajedničke radne grupe raditi u saradnji sa udruženjima Srba iz Pokrajine, UNMIK-policijom i albanskim organima vlasti.
Čović kaže da je jedan od glavnih ciljeva Beograda unapređenje saradnje sa institucijama i predstavnicima međunarodne zajednice u Pokrajini. Kako je saopšteno posle razgovora Čovića i specijalnog izaslanika Ministarstva Nemačke za Jugoistočnu Evropu i Tursku Johanesa Hajndla u Beogradu, sagovornici su razmenili viđenja političkih prilika na Kosovu, a posebno odnos međunarodne zajednice prema njima.
Potpredsedik Vlade Srbije Miroljub Labus kaže da Vlada pažljivo analizira zaključke ministara EU i da Beograd želi da bude aktivan partner u određivanju budućnosti Kosova. "Želeli bismo da Vlada Srbije bude aktivan partner u svim budućim pregovorima i u rešavanju pitanja standarda i statusa", rekao je Labus i dodao da Vlada želi da pitanje statusa Kosova reši u okviru opšteg približavanju Srbije Evropskoj uniji.
"Sve zemlje bivše Jugoslavije treba da uđu u EU"
Predsednik Rumunije Trajan Basesku izjavio je u Briselu da treba da se pronađe globalno rešenje i perspektiva, kako bi sve zemlje bivše Jugoslavije zajedno ušle u Evopsku uniju. "Ne možemo izdvojiti jednog i odrediti da on ide u Evropsku uniju, a ostali su loši i ne idu u EU ni u NATO", izjavio je Basesku u Briselu, preneli su rumunski mediji.
On je ocenio da Bosna i Hercegovina i Srbija i Crna Gora treba da budu tretirane "kao ma koja druga bivša jugoslovenska država, koje su u tolikoj meri povezane, da će izdvajanje samo jedne od njih, a da se, na primer, ne pruži Beogradu rešenje i perspektiva, samo iskomplikovati situaciju".
Basesku je na samitu BATO i EU u Briselu izneo svoje ideje na temu zapadnog Balkana, izrazivši nadu da će i ostali šefovi država u narednom periodu analizirati njegove stavove.
.jpg)
