Izvor: Blic, 01.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zahvalan sam Užičanima što sam dogurao dovde
Zahvalan sam Užičanima što sam dogurao dovde
BEOGRAD - Potpredsednik Demokratskog centra Desimir Tošić proslavio je juče nesvakidašnji jubilej - 60 godina od hapšenja od strane nemačkog Gestapoa za vreme okupacije. Tošić je uhapšen 1943. godine u februaru kao član Izvršnog odbora Demokratske omladine. Prvi koji mu je zvanično čestitao godišnjicu bio je lider DC Dragoljub Mićunović, rečima da mu je 'drago što vidi da je neko stariji od njega, a dobro >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se drži', rekavši da i njemu to predstavlja podstrek.
Tošić je opisao zatvorske dane u logoru na Sajmištu, u kojem je bio dok krajem avgusta nije odveden u Nemačku na prinudni rad. - Spavao sam u boksu - na daskama bez slame i ćebeta, a bilo je samo osamnaest ispod nule. Plakao sam celu noć, priznajem to, pošto sam sada stariji pa sebi to mogu da priuštim. Pored mene je spavao neki Crnogorac koji je imao divno vojničko ćebe, ali mu je smetalo što ja plačem. Objašnjavao sam mu da se osećam kao u frižideru - priča Tošić. Međutim, objašnjava on, pomogao mu je 'anđeo u vidu jednog Užičanina'.
- Onda se pojavio jedan Užičanin, Dimitrije Rajić, i pitao me gde spavam. Kada sam mu rekao da spavam u boksu, on me je pozvao da dođem kod njega u sobu. U velikoj hali broj tri bila je jedna mala sobica od dasaka. Bio sam zabrinut šta da kažem ako me pitaju kada vide da idem tamo. Rajić mi je rekao da se slobodno pozovem na njega, iako je on isto bio zatvorenik kao i ja. Kada sam ušao u sobicu u kojoj je bilo osam kreveta, u sredini peć, sve sami Užičani, sem mene. Kao što su neki zahvalni velikim silama, ja sam zahvalan Užičanima što sam dogurao dovde. U toj sobici sam se grejao minimum mesec dana i sada više ne mogu da spavam u hladnom - našalio se Tošić. On je ipak istakao da mnogo govori o prošlosti, ali da izbegava da u njoj nalazi razloge za slavlje, jer je mnogo ljudi poginulo za velike ideale.
- Ova proslava, u stvari, samo je povod, a pravi razlog je što je konačno objavljena moja nova knjiga. Tokom okupacije u Beogradu bio sam član političke organizacije omladine Demokratske stranke. Bili smo nezadovoljni građanskim ratom koji je trajao, ali to nismo pokazivali. Teško je bilo izjasniti se za partizane, za koje smo znali da spremaju diktaturu proletarijata, ili za tradicionalističku gerilu. Bilo nam je stalo do civilizovanog poretka koji je trebalo uspostaviti po svršetku rata, što se nije dogodilo - rekao je Tošić. N. M. J. Radnik pa potpredsednik
Tošić je iz zatočeništva u Austriji pobegao juna 1944. godine u Srbiju, da bi početkom oktobra s desetoricom političkih istomišljenika pobegao iz Beograda teretnim vozom za Austriju, a 1945. godine je prešao u Francusku. Dve godine kasnije s nekoliko saradnika osniva časopis 'Naša reč' u Parizu. Jedan je od najmlađih članova-osnivača Udruženja srpskih pisaca i umetnika u inostranstvu, koje je brojalo 40 članova, pod pokroviteljstvom Slobodana Jovanovića. Tošić 1956. godine odlazi u SAD, gde dve godine radi fizičke poslove u fabrici za proizvodnju žica i federa.
Sadašnji potpredsednik DC jula 1990. godine biva kooptiran za člana GO DS u Beogradu, posle čega prvog septembra stupa na srpsko tlo prvi put posle skoro pet decenija. Šest godina kasnije izabran je za potpredsednika Demokratskog centra.
